Zorana Mihajlović: Otvoreni Balkan doprinosi energetskoj bezbednosti. Preporuke ministarstva mogu da donesu uštedu struje od 15 odsto

 BEOGRAD - Preporuke koje je Ministarstvo rudarstva i energetike predložilo za smanjenje potrošnje električne i toplotne energije mogu da obezbede uštede od 15 odsto, a domaćinstva koja budu imala niži račun u odnosu na isti lanjski mesec biće stimulisana i dodatnim popustima, izjavila je resorna ministarka Zorana Mihajlović.

Ona je navela da država sve vreme radi na tome da se obezbedi dovoljno energije i energenata i za privredu i za domaćinstva, ali je pitanje koliko novca za to dajemo i zato se apeluje na sve da počnu da štede, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

"Dakle, nije pitanje da li ćemo moći da proizvedemo i uvezemo, ali da li treba da plaćamo tako visoku cenu električne energije? Da probamo da smanjimo potrošnju da bi država imala više novca. Mnoge države u Evropi pored kaznenih mera najavljuju i restrikcije a mi hoćemo da se borimo da svako domaćinstvo ima dovoljno struje", rekla je Mihajlović gostujući na TV Hepi.

Pojasnila je da je Ministarstvo donelo preporuke, ne samo za domaćinstva, nego i za gradove i opštine, za državnu upravu, javna preduzeća koja treba da naprave svoje planove kako da smanje potrošnju.

Prema njenim rečima, preporuke nisu samo za domaćinstva, već i za privredu a najveća potrošnja je u toplanama, vodovodima, u EPS-u.

"Sva javna preduzeća bi trebalo da naprave plan o smanjenju potrošnje za 15 odsto u odnosu na prošlu godinu i da odrede ljude koji će kontrolisati sprovođenje svih mera, a nadam se da će biti obavezne. Pojedine lokalne samouprave su već krenule sa sprovođenjem preporuka i smanjivanjem javne rasvete", rekla je Mihajlović.

Dodala je da to neće ugroziti bezbednost, ali će pomoći da dajemo manje novca i navela da projekcije govore da će nam do kraja grejne sezone trebati 3,5 ili četiri milijarde evra da bismo imali dovoljno struje, gasa, mazuta.

"Juče smo imali sastanak sa gradonačelnicima i predsednicima opština i direktorima toplana i treba da obezbedimo još oko 30 miliona evra za mazut koji im nedostaje", izjavila je ona.

Mihajlović je uputila molbu medijima u Srbiji da doprinesu podizanju svesti o značaju štednje energije u uslovima energetske krize i navela da mi nažalost rasipamo električnu energiju, ne samo zato što je jeftina, nego zato što smo tako navikli i nemamo kulturu štednje struje.

"EPS ne može da proizvede dovoljne količine, a kriza je ogromna i cene se menjaju na dnevnom nivou. Danas megavat-čas košta 630 evra, pre tri dana je koštao 730, ko zna kakva će biti cena u decembru, a ako znamo da smo u avgustu potrošili skoro 100 miliona evra za uvoz struje, zašto bismo tokom zime davali i pola milijarde", rekla je ona.

Istakla je da su uštede veoma važne i navela da u mnogim evropskim zemljama nema stimulativnih mera, već su propisane visoke novčane kazne.

Tako, kako je rekla, u Francuskoj je kazna 750 evra za prodavnice ako su im istovremeno otvorena vrata i uključena klima, a govori se o milionskim kaznama u Španiji, Italija takođe propisuje kazne od 500 do 3.000 evra.

"Mi smo se opredelili za preporuke, da kažemo gde i kako je moguće uštedeti i da pomognemo domaćinstvima čiji računi će biti niži u odnosu na isti mesec prošle godine", rekla je Mihajlović.

Otvoreni Balkan doprinosi energetskoj bezbednosti

Mihajlović je izjavila da inicijativa Otvoreni Balkan predstavlja mogućnost da Srbija, Albanija i Severna Makedonija zajedno realizuju projekte u oblasti energetike, pre svega kada je reč o novim kapacitetima i jačanju energetske bezbednosti, saopštilo je resorno ministarstvo.
Prema njenim rečima, Inicijativa Otvoreni Balkan je odlična prilika i za povezivanje i saradnju, za protok ljudi, robe i kapitala, kao i za zajedničke projekte.

"Danas dolaze predsednici vlada Albanije i Severne Makedonije, biće potpisano i nekoliko sporazuma. Imamo i zajedničku energetsku kriznu grupu o kojoj smo pričali nedavno u Tirani", rekla je Mihajlović.

Navela je da Srbija ima nekoliko projekata koje planira da radi zajedno sa Severnom Makedonijom. Jedan od njih je gasovod koji će koštati oko 20 miliona evra, kapaciteta 1,4 milijarde kubnih metara gasa a razgovara se i o mogućnostima da se gradi zajednička solarna elektrana.

Kada je reč o saradnji sa Albanijom i izgradnji novog LNG terminala, rekla je da se razgovara o mogućnostima da i Srbija bude deo tog projekta.

"Taj terminal koji bi trebalo da bude operativan za dve godine imaće kapacitet od pet milijardi kubnih metara gasa i bilo bi veoma značajno da imamo mogućnost snabdevanja. Ono što je važno za sve tri države i o čemu smo takođe razgovarali jeste i zajedničko balansiranje električnom energijom, s obzirom da svi imamo kapacitete koji koriste obnovljive izvore energije i u planu je njihovo povećanje, rekla je Mihajlović.

(Tanjug)