среда, 02. октобар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Зоран Милановић: Нисам дао сагласност за учешће припадника Оружаних снага Хрватске у мисији подршке Украјини
Хроника

Зоран Милановић: Нисам дао сагласност за учешће припадника Оружаних снага Хрватске у мисији подршке Украјини

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 02. октобар 2024.

 Хрватски председник Зоран Милановић саопштио је данас да се противи учешћу припадника Оружаних снага Хрватске у мисији подршке Украјини и да за то на предлог Владе није дао претходну сагласност, а ако Влада буде инсистирала о томе ће одлучивати парламент двотрећинском већином.

У видео обраћању Милановић је рекао Хрватска на рат у Украјини ни на који начин не може битно да утиче, нити га може зауставити, али напомиње да промишљеном и одговорном политиком државних власти може спречити ширење рата према хрватским границама и обезбедити мир и безбедност свим хрватским грађанима.

“Зато сам одбио дати претходну сагласност на одлуку о учешћу Хрватске војске у мисији подршке Украјини. Док сам ја председник нећу допустити учешће војника у таквим активностима јер то није национални интерес Хрватске и потенцијално угрожава све њене људе”, рекао је Милановић.

У саопштењу из Кабинета хрватског председника наводи се да је Влада, путем потпредседника Владе и министра одбране, затражила од председника Републике Хрватске и врховног команданта Оружаних снага  претходну сагласност на предлоге одлука о учешћу припадника ОСРХ у мисијама, операцијама и активностима НАТО-а, Европске уније и Уједињених нација.

Позивајући се на хрватски Устав, наводи се да све предложене одлуке доноси Хрватски сабор и то већином гласова свих заступника ако председник Републике за одлуке да претходну сагласност.

"Ако председник Републике ускрати сагласност, Хрватски сабор може такве одлуке донети само двотрећинском већином свих посланика", наводи се у саопштењу и указује да је Милановић претходну сагласност да за 12 од укупно 13 одлука.

Једина одлука на коју Милановцих није дао сагласност јесте о учешћу припадника ОСРХ у НАТО активности за сигурносном и обучном подршком Украјини (НСАТУ).

"Влада жели да пошаље припаднике ОСРХ у мисију подршке Украјини, али спровођење такве одлуке у надлежности је председника Републике као Врховног команданта ОСРХ и он је у оквиру своје уставне надлежности одлучио да неће дати претходну сагласност на одлуку о учешћу припадника ОСРХ у таквој мисији која може потенцијално штетно деловати на националне интересе Републике Хрватске", наводи се у саопштењу.

Владин предлог одлуке о учешћу припадника ОСРХ у мисији НСАТУ темељи се на одлуци НАТО-а која је донета на самиту на врху Алијансе, одржаном 10. и 11. јула у Вашингтону, на којем је учествовао и Милановић.

Подсећа се да се Милановић није противио доношењу такве одлуке на нивоу НАТО-а будући да, након доношења одлуке, државе чланице саме одлучују хоће ли и на који начин у тој активности учествовати.

"Важно је знати да председник Републике ни на који начин није био консултован око ставова које је Република Хрватска заступала у припреми наведене одлуке. Кршећи, опет, своју уставну обвезу – која Влади налаже сарадњу с председником Републике на подручју спољне политике и одбране – Влада је не само преузела обвезу у име Републике Хрватске већ је и припремила наведену одлуку о слању припадника Оружаних снага без консултација с председником Републике. Председник Републике врло је јасно комуницирао свој став како се противи учешћу припадника ОСРХ у таквим мисијама", наводи се у саопштењу из Кабинета хрватског председника.

 Напомиње се да је руска агресија на Украјину недопустива и представља кршење међународног права које сви морамо осудити.

"Председник Републике је у више наврата поновио и стоји код става да је Украјина жртва агресије те да јој и Хрватска треба пружити сву могућу хуманитарну помоћ. На жалост, упркос огромној војној помоћи коју прима Украјина, крај рата се не назире већ прети опасност да се рат прошири и изван граница Украјине", поручује Милановић уз поруку да је задатак председника Републике – а по његовом мишљењу и задатак свих хрватских државних институција – да заштити Хрватску од рата и подузме све мере како би Хрватска остала изван ратних сукоба.

 "Управо због тога председник Републике није дао претходну сагласност на одлуку о учешћу припадника ОСРХ у мисији сигурносне и обучне подршке Украјини, водећи се пре свега хрватским интересима и штитећи Хрватску од могућег увлачења у ратни сукоб",наводи се у саопштењу.

Наводи се, између осталог, да Хрватска као пуноправна чланица има обвезу и дужност према својим савезницима у НАТО-у и да Милановић ни на који начин не доводи то у питање о чему говори и чињеница да је претходну сагласност дао за 12 од укупно 13 владиних одлука.

 "Рат у Украјини који је последица руске агресије, међутим, не представља напад на неку од чланица НАТО-а, те стога ни не може бити активиран члан 5. Северноатлантског уговора па не постоји ни међународно-правна обвеза учешћа  Хрватске у активностима које би је повезале с тим ратом", поручили су из Кабинета хрватског председника.

(Политика)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер