Здравко Понош („СРЦЕ“): Не постоји ништа државно што Вучић не би дао било којој сили да му заузврат реши нешто приватно

Председник Србије, Александар Вучић, навелико је говорио да ће ускоро избити велики ратни сукоб, а у вези са Ираном. Сада, када је тога дошло, не пропушта прилику да се похвали, а у контексту тога да је он упозоравао на такав случај први, као да то није било, и без његових истицања, у јавности навелико познато у целом свету. Такав наратив председник Србије је искористио не би ли пропагандистичком политиком грађанкама и грађанима Србије приближио своју популистичку мантру – Србија ће да се додатно наоружа, а, он као, врховни командант, браниће их.

Имајући у виду да је у претходном периоду одбијао да уведе санкције Русији а потом, према бројним тврдњама, продавао оружје Украјини, што је посредно потврдила и Марија Захарова, као и да је увек имао добре односе са Израелом, иако је тврдио да држи неутралну позицију у односу на ратне позиције ове државе, по масакру познате у последњих неколико година, поставља се питање каква је заправо позиција Србије унутар великог светског рата и сукоба, као и како ће председник Србије са тиме да носи. Хоће ли уступити војне и цивилне капацитете једној од страна у рату? На који начин ће председник Србије да се носи са никада већом глобалном кризом која прети да однесе много жртава?

– Не постоји ништа државно што Вучић не би дао било којој сили да му заузврат реши нешто приватно. А у његовим свету подршка за опстанак на власти је приватна услуга јер је и власт у овој заробљеној држави приватна – каже за Данас Здравко Понош, лидер странке Србија центар СРЦЕ и бивши начелник Генералштаба.

Подршка за опстанак на власти може да буде од фотографисања са моћним светским лидером до гледања кроз прсте за гушење слободних медија, кршење људских права, крађу избора до полицијског и партијског пребијања грађана, додаје.

– Приватна услуга је кад они који откључају компромитујућу преписку која повезује власт са нарко бизнисом, пажљиво рукују са таквим сазнањима. Приватна услуга је кад „рука руку мије“ у аквизицијама у енергетском сектору, па кад припадница фамилије уђе у борд стране компаније која се мерачи да узме хидроенергетски сектор од ЕПС-а. Приватна услуга је кад страни власници подводе режиму на силовање слободне медије – истиче Здравко Понош.

Како додаје, галантна испорука муниције једној страни док се лаже друга страна и док јој се заклиње на братску љубав наравно има реперкусије у међународним односима.

– Међутим овом режиму је најважније да његово гласачко тело не сазна да се баве најстаријим занатом. Зато званична спољна политика и пракса као да нису из исте главе. Ради се о режиму коме су државни интереси и ресурси Алајбегова слама коју ће и запалити ако треба да се на ватри огреје неко ко ће да му реши несто приватно – истиче саговорник Данаса.

Упетљаност у сукоб на Блиском истоку обимном испоруком муниције Израелу је опште позната, подсећа.

– То наравно може да буде одраз легитимне спољнополитичке оријентације. Али ова власт нема спољну политику, па ни политику према том региону. Прича о мултивекторској спољној политици им је на нивоу Шапићевог поквареног сата на Тргу републике. Можда би било примереније да је Марко Ђурић тај раштимовани сат турио испред зграде Министарства спољних послова – каже Понош.

Према његовим речима, то „колико је прљава спољна политика према региону Блиског истока види се, рецимо, и по томе што је ова власт недавно кратковидо увела безвизни режим Ирану, па га под пацкама из ЕУ хитно повукла.

– Однос према ратном пожару на Блиском истоку је не више од Вучићевог покушаја да продува запушени коминкацијски канал ка Трамповој администрацији. То дување за сада не даје резултат, посебно након закрчења које је сам Вучић створио глупостима на Флориди и са компромитујућим пијачарењем око комплекса Генералштаба. Ако је то приоритет онда треба рачунати да ће Вучић дати све што му се буде тражило да би постигао циљ – објашњава Понош.

Ипак, истиче даље, не изгледа као да ће требати у догледно време нешто више од муниције.

– За то време наш врховни вески вођа наставиће да распирује страхове од рата и да на њима гради наратив за наредне изборе. Јасно је да не може на слављењу досадашњих успеха и обећавању светле будућности јер му нико висе не верује – закључује саговорник Данаса.

(Данас)