Zbog ekonomske krize i hiperinflacije gradovi Venecuele ostali bez javnog prevoza, građani se prevoze u kamionima sa rešetkama „štenarama“

Javni autobusi polako su nestali u većini Venecuele zbog nedovoljnih resursa i preskupih rezervnih delova među kojima su i gume, akomulatori, gorivo, ulje... Građani se za prevoz snalaze na razne načine.

Kamioni koji služe kao autobusi u siromašnim predgrađima u Karakasu - jedan je način kako se grad bori sa transportnim haosom koji je postao deo ekonomske krize u Venecueli. Putnici putuju  u kamionima koji imaju kontejner sa rešetkama i izgledaju kao mobilni kavez poznatiji pod nazivom „štenare“,rizikujući pritom svoje živote u opasnom rešenju vlade Venecuele za krizu javnog prevoza.

U opštini Libertador, rodnom gradu predsednika Nikole Madura - bivšeg vozača autobusa, reči "Loving Caracas" mogu se pročitati na kamionima za prevoz.

Ali to je bio problem za 55 ljudi koji su umrli od aprila koristeći "štenare".

U maju je 16 osoba poginulo u Meridi u jednoj nesreći.

"Oni su ružni kao prevoz u kavezu stoke", rekao je za AFP Hoze Miguel, 20-godišnji zidar iz predgrađa Karakasa - Los Valesa. "To je šala!" dodao je. "Dođavola, ako ćete pružiti uslugu autobuskog prevoza, kako možete koristiti štenaru!"

Sa dozvolom Vlade Venecuele, javni prevoz nude privatna preduzeća, dok je 90 odsto javnog prevoza paralizovano rastućom hiperinflacijom.

Ponuđači jednostavno ne mogu zaraditi dovoljno za plaćanje rezervnih delova, tako da su prestali  da voze svoje autobuse.

Autrobus kapaciteta 30 ljudi može da zaradi samo pet miliona bolivara (1,5 dolara) dnevno, dok  na primer, rezervna guma na crnom tržištu košta milijardu bolivara (300 dolara).

"Hiperinflacija nas je sve uništila, od 12.000 autobusa, ostalo je samo 10 odsto", rekao je za AFP Oskara Gutierez, vozač autobusa i lider sindikata u Mirandi.

Isti problem pokrenuo je kolaps sistema metroa Karakasa, koji je postao „efektivno slobodan“, jer apsurdne cene karata nisu mogle da pokriju osnovne troškove.

„Autobusi Venecuele su najstariji u regionu, ali ne zato što nemaju nove“, rekao je Gutierez i dodao „vlada je uvozila nove autobuse u 2015. godini, ali već postoji groblje za te autobuse, jer ih nije mogla održavati.

Kriza se proširila širom zemlje.

U provinciji Zulia najviše naseljenoj i bogatoj naftom, Henri Morales mora čekati sate kako bi otišao bilo gde, koliko je to moguće. "Vozio sam se kamionima za smeće, kiperima i kamionima bez krovova", rekao je 51-godišnji bolnički radnik.

Pored nedostatka autobusa postoji i nedostatak bankovnih novčanica. Jedna vožnja može koštati oko 30.000 bolivara, ali banke distribuiraju samo 100.000 bolivara dnevno, ostavljajući ljude da svakodnevno delikatno balansiraju kako da potroše svoje skromne resurse. S obzirom na nedostatak autobusa i bankovnih novčanica, mnogi putnici se odlučuju za „štenare“.

"Više volim da se vozim u kamionu nego da hodam satima", rekla je Rut Mata, 52-godišnja prodavnica sa problemom kičme.

Nisu samo kamioni „štenare“ koji su počeli da transportuju građane, već i mnoga druga vozila, kao što su hladnjače, kamioni koji razvoze hranu tokom dana i veoma različit teret u večernjim časovima.

"Živimo u agoniji", rekao je Humberto Navaro dok je platio kartu na jednom takvom vozilu. Nakon 35 godina rada kao vozač autobusa, Gutierez je morao da „baci peškir“: više ne može da priušti da zadrži svoje vozilo na putu. I ne očekuje da se stvari poboljšaju. "Mi smo kao terminalno bolesni pacijent", rekao je.

Međunarodni monetarni fond predvideo je da će inflacija u Venecueli ove godine dostići 13.800 procenata, dok zemlja već oseća posledice zbog nedostataka hrane i lekova.

(N1, AFP, NSPM)