Žarko Jokanović: Pismo poslušnog građanina Srbe - roblje njegovih „uspeha“

Vi koji ste uvereni da živite bolji život o kojem slušate u njegovim govorima, uprkos krčanju svojih creva, vi koji glavu uplašeno saginjete brže nego što i pomislite da je podignete, vi koji hitro povlačite svoje zahteve za veće plate posle optužbe da je nepatriotski što nedovoljno trpite glad svoje dece – za bolje i niste. I treba da vas gaze. Jače, brže, bolje... Jer, verujete da je normalno da se za plate radnika jedne fabrike izdvaja manje od 2% ukupnih troškova te fabrike. Čime ste postali unikati svetskih razmera, koji se raduju što gotovo besplatno rade za robovlasnike. Kojima tu mogućnost besplatnog rada ushićeno plaćate svojim parama iz budžeta. Čak ste i pojam mazohizma nadogradili sopstvenom glupošću.

I dok vas plaše da će Fiat otići iz Srbije, ako radnici nastave da štrajkuju tražeći veće plate i bolje uslove rada, prećutkuju vam da je plata zaposlenih u autoindustriji u Srbiji treća najniža na svetu. Gori su jedino Indija i Meksiko. U Kini je plata dva puta veća nego u Srbiji, u Brazilu i Poljskoj tri puta, u Češkoj četiri, a u Slovačkoj pet puta. Dok vas premijerka, koja vam glumi saveznika, optužuje da ste politički motivisani i izmanipulisani. A niko od vas nju ne upita da li je postala portparol vaših tlačitelja dobrovoljno ili iz nekog drugog razloga. Tim pre što predsednik Privredne komore kaže da “prodaja Fijatovih automobile raste u zemljama EU”. Jedino vam niko nije objasnio zašto ne rastu i vaše plate, ako već raste prodaja. I niko vam nije objasnio šta je bilo sa desetinama puta ponovljenom laži trulog vođe da je sa Putinom dogovorio izvoz automobila u Rusiju. Samo što nije počeo. Sad će. Za mesec, za dva, za pet... I tako pet godina lažnih obećanja, koja vi trpite. Snishodljivo. I verujete. Kao što su verovali i radnici Goše. Koji su za poslednja dva meseca primili po 100 dinara, iako svakom od njih duguju oko 600.000 dinara višemesečnih neisplaćenih plata.

Istovremeno, vođa je radnicima propalih društvenih firmi u Nišu obećao neisplaćene zarade - pa ih je slagao. Sada im država šalje izvršitelje. Kao nadoknadu za lakovernost. Srbija ima izvršitelje za roblje koje ne plati račun za komunalije. A nema izvršitelje za robovlasnike koje roblje ne isplaćuje i po nekoliko godina. Pleni se imovina robova i čuva se imovina robovlasnika. Kineska kompanija Hestil, koja je vlasnik Železare u Smederevu, traži od Vlade Srbije da promeni Zakon o radu i da se omogući lakše otpuštanje radnika koji ne žele da prihvate dodatne radne norme. Dakle one koji neće da budu roblje. A, pošto su srpske robovlasničke reforme na dobrom glasu – stiže još novih “investitora”. Koji će graditi fabrike subvencijama iz srpskog budžeta. Što nam je otkrio Alfred Felder iz Upravnog odbora austrijske kompanije “Cumtobel”. Gradiće fabriku u Nišu, jer je Srbija odabrana zbog “visoke nezaposlenosti, niskih plata i subvencija od 8 miliona evra”. U fabrici će raditi 150 radnika, što znači da će država platiti 53.333 evra po radniku. U prevodu: “investitori” deset godina neće platiti nijednog radnika iz svog džepa. A ko se ugradio u tih 8 miliona evra subvencija – saznaće se. Nekada. Možda. Do tada ćete vi vikendima ići u supermarkete - da bi na degustacijama nahranili sopstvenu decu.

Zato vas pozdravljam vašim tradicionalnim pozdravom:

Robovlasnik sad vas tlači – jer ste glupi, iako ste jači.

Zauvek vaš

poslušni građanin,

Srba

P. S.

Nije uvreda naslovna strana NIN-a, niti pisanje NIN-a koji detektuje zlo vlasti. Uvreda su oni koji to zlo prave. I koji optužuju NIN što se usuđuje da to zlo primeti i kritikuje.