Zamenik generalnog sekretara NATO Mirčea DŽoana: Dugotrajno partnerstvo Srbije sa Alijansom dobro za njene građane. Srbija i NATO poslednjih godina produbili i ojačali partnerstvo

 Zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirčea DŽoana izjavio je u Beogradu da je dugotrajno partnerstvo Srbije sa alijansom dobro za njene građane, za stabilnost u regionu i za širu transatlantsku bezbednost.

Na uvodnoj sesiji 101. Rouz-Rot seminara Parlamentarne skupštine NATO-a, čiji je domaćin srpski parlament, DŽoana je putem video poruke rekao da Srbija daje vredan doprinos bezbednosti širom Evrope i sveta.

„Ove jeseni obeležavamo poseban jubilej, 15. godišnjicu učešća Srbije u Partnerstvu za mir. Znam da možemo da računamo na stalnu podršku Srbije, nadam se da ćemo imati konstruktivno partnerstvo i u narednih 15 godina. Možete da računate na nas“, kazao je zamenik generalnog seketara NATO-a Jensa Stoltenberga.

DŽoana je naveo da su Srbija i NATO poslednjih godina „produbili i ojačali partnerstvo“ i dodao da alijansa podržava reforme srpskih bezbednosnih snaga i institucija.

Srbija i NATO poslednjih godina „produbili i ojačali partnerstvo“ 

„Zajedno radimo u raznim oblastima, od borbe protiv terorizma do energetske bezbednosti. NATO treba da nastavi da radi zajedno sa Srbijom na unapređenju planiranja u slučajevima vanrednih situacija i na borbi protiv radikalizacije“, rekao je DŽoana.

On je kazao da je NATO decenijama posvećen miru i bezbednosti Zapadnog Balkana, uz ocenu da je danas „mnogo snažnije posvećen regionu nego ikada ranije“.

Naveo je da je to najočiglednije kroz angažman misije KFOR na Kosovu, koja, kako je naveo, garantuje bezbednost i slobodu kretanja.

„Nastavljamo da podržavamo napore na normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, želimo da se izgradi trajan mir koji bi garantovao prosperitetniju budućnost za sve“, rekao je.

DŽoana je rekao da NATO poštuje odluku Srbije da bude vojno neutralna, i ukazao da je „u sve opasnijem svetu partnerstvo sa alijansom sve važnije, s obzirom da se menja globalna ravnoteža moći“.

„Suočavamo se sa brojnim izazovima, medju kojima su sajber napadi, terorističke pretnje, klimatske promene. Nemamo luksuz da odlučimo na koji ćemo izazov da reagujemo, moramo na sve, zato su lideri NATO-a letos doneli hrabre odluke kako bismo se zajedno suočili sa teškim problemima“, kazao je.

Dodao je da će NATO nastaviti da se bori protiv nestabilnosti i terorizma i da produbljuje odnose sa drugim zemljama koje dele zajedničku viziju i demokratske vrednosti sa članicama alijanse.

Predsednik Parlamentarne skupštine NATO-a DŽerald Konoli rekao je da stabilnost Zapadnog Balkana ostaje „apsolutno ključna“ za evroatlantsku bezbednost.

Konoli, koji se takodje obratio video porukom, kao posebne izazove je izdvojio situaciju u BiH i normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

On je rekao da su članice Partnerstva za mir okupljene oko zajedničkih vrednosti, od kojih je ključna očuvanje mira.

Naveo je da je Skupština Srbije aktivni učesnik Rouz-Rot seminara, koji ove nedelje četvrti put organizuje u Beogradu, i dodao da zvaničnici Srbije „dobro razumeju“ njihov značaj.

On je ukazao na izazove koje stvaraju protivnici vladavine prava i demokratskih institucija.

„Moramo biti posvećeni očuvanju demokratskih institucija. Moramo da zaštitimo naše demokratske institucije od onih koji žele da podriju veru u njih. Demokratija je jača kada učimo jedni od drugih“, naveo je Konoli.

Ambasador Švajcarske u Srbiji i Crnoj Gori Urs Šmid rekao je da je njegova zemlja posvećena doprinosu mirnom, demokratskom i ekonomski održivom razvoju Zapadnog Balkana.

Šmid je kazao da Švajcarska podržava Rouz-Rot seminare kao sredstvo za izgradnju bezbednosti i poverenja putem dijaloga, navodeći da će se učesnici ovonedeljnog trodnevnog skupa u Beogradu baviti „pitanjima koja ostaju prioriteti za budućnost regiona“.

Naveo je da je Švajcarska prisutna u regionu pre svega kroz pružanje logističkih usluga i ekspertskog znanja.

„Ove godine slavimo 30. godišnjicu saradnje Srbije i Švajcarske. Specifičan fokus naše saradnje je na demokratskom upravljanju, pogotovo kad je reč o ulozi parlamenta. Cilj nam je da poboljšamo efikasnost i transparentnost parlamentarnog rada“, rekao je Šmid.

(Beta)