Vuk Jeremić za RTS: Srbija nikada neće ući u EU. Crna Gora ima veću šansu da osvoji Mundijal, na koji se nije kvalifikovala, nego da postane članica EU 2028. Ni mrtav se ne vraćam u politiku

Bivši političar i diplomata Vuk Jeremić, sada profesor međunarodnih odnosa u Francuskoj i Kini i glavni i odgovorni urednik časopisa Horajzons, izjavio je danas da se "ni mrtav" ne vraća u politiku.

Od pretnji koje mu je, kako tvrdi, uputila Hilari Klinton zbog Kosova, preko toga ko je stavio veto na njegovu kandidaturu za generalnog sekretara UN, do toga zašto smatra da zemlje regiona neće postati članice EU – bivši ministar spoljnih poslova i nekadašnji predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić govorio je u emisiji "Za stolom sa Apostolom".

Vuk Jeremić, koji je sada profesor međunarodnih odnosa u Francuskoj i Kini i glavni i odgovorni urednik časopisa Horajzons, kaže da se nakon završetka političke karijere posvetio akademskom radu i prenošenju iskustva novim generacijama diplomata.

"Od 2023. godine predajem međunarodne odnose postdiplomcima u Francuskoj i Kini. Neke od stvari koje sam prošao u životu mogu da budu korisne budućim generacijama diplomata – kako neke stvari treba raditi, ali još više kako neke stvari ne treba raditi u međunarodnim odnosima", rekao je Jeremić.

Beograd okupio uticajna imena iz sveta tehnologije i finansija

Osvrćući se na nedavno održan "Horajzons forum" u Beogradu, Jeremić je naveo da su učesnici bili među najuticajnijim ljudima današnjice u oblastima tehnologije, investicija i ekonomije.

"Oni koji su ovih dana bili u Beogradu ubrajaju se u neke od najuticajnijih ljudi na svetu u tim oblastima", istakao je Jeremić.

"Horajzons forum" u Beogradu

Među učesnicima su bili pionir kineske veštačke inteligencije Kaj-Fu Li, ekonomista DŽefri Saks, predstavnici kompanije BYD, najvećeg kineskog proizvođača električnih automobila, kao i rukovodioci velikih investicionih fondova i tehnoloških kompanija.

Jeremić smatra da se odnosi Evrope i Kine nalaze u osetljivoj fazi i da je neophodno pronaći prostor za razgovor.

"Odnosi Kine i Evrope su u ovom trenutku u previranju. Postoji nasušna potreba, i sa kineske i sa evropske strane, da se dijalogom prevaziđu trenutne nesuglasice. Put kojim se trenutno kreću je veoma zabrinjavajuć i vodi ka mogućem trgovinskom ratu", upozorio je Jeremić.

Prema njegovim rečima, Srbija je u specifičnoj poziciji, jer je duboko integrisana u evropski ekonomski prostor, a istovremeno neguje izuzetno dobre odnose sa Kinom.

"Srbija je evropska zemlja i veoma je integrisana u evropski ekonomski prostor, ali je istovremeno zemlja koja u Evropi ima najbolje moguće odnose sa Kinom. Zbog toga je logično mesto gde bi taj dijalog mogao da se odvija", ocenio je Jeremić.

Treba li Srbija da sedi na više stolica

Govoreći o konceptu "četiri stuba" srpske spoljne politike, koji je formulisan tokom njegovog mandata na čelu diplomatije, Jeremić je podsetio da je još 2008. godine Srbija kao strateške partnere definisala Evropsku uniju, Sjedinjene Američke Države, Rusiju i Kinu.

"Prvo pitanje koje mi je postavljeno nakon što smo izašli sa doktrinom četiri stuba bilo je: 'Zar stvarno mislite da možemo da opstanemo sedeći na više stolica?' Osamnaest godina kasnije, odgovor je – da, moguće je i korisno je u ovako uzavrelom svetu", rekao je Jeremić.

Smatra da je jedna od važnih karakteristika srpske diplomatije postojanje strateškog kontinuiteta bez obzira na promene vlasti.

"Kontinuitet u spoljnoj politici, pogotovo kada ste mala zemlja, jedan je od ključnih faktora uspeha na duže staze. Mogu da kažem da taj strateški kontinuitet postoji", istakao je Jeremić.

Ocenio je da su današnje okolnosti složenije nego pre 18 godina zbog lošijih odnosa između velikih sila, ali da je izbalansirana politika i dalje najbolji put za Srbiju.

Na pitanje koji je od četiri stuba najvažniji za Srbiju, Jeremić je odgovorio da ih ne treba posmatrati hijerarhijski.

"To je kao da pitate, ako sedite na stolici, koja od četiri noge stolice vam je najvažnija. Ako vam se izmakne bilo koja od te četiri, možete da padnete", rekao je Jeremić.

Crna Gora će pre osvojiti Mundijal nego ući u EU

Govoreći o evropskim integracijama regiona, Jeremić je ocenio da ne očekuje skoro proširenje Evropske unije.

Na pitanje da li će Srbija ikada ući u EU, Jeremić je bio kategoričan: "Ne". Isto misli i za Crnu Goru – da neće za dve godine postati članica EU.

"Prijateljima iz Crne Gore sam rekao da im je veća šansa da osvoje Mundijal u fudbalu, i to Mundijal na koji se nisu kvalifikovali, nego da postanu članica Evropske unije 2028. godine", naveo je Jeremić.

Smatra da novo punopravno proširenje nije moguće bez izmene institucionalnih pravila Evropske unije.

"Niko neće postati član EU sve dok ne bude promenjen 'ustav EU'. Proširenje Evropske unije novim članicama nije moguće dok ne dođe do promene Lisabonskog sporazuma. Niko novi neće dobiti mesto za stolom koje podrazumeva pravo veta", ocenio je Jeremić.

Komentarišući ideje o postepenoj integraciji zemalja kandidata u evropske strukture, Jeremić je rekao da je i sam godinama zastupao stav da Srbija treba pragmatično da uredi odnose sa Evropskom unijom.

"Pošto ne možemo da postanemo članovi Evropske unije, hajde da na pragmatičan način regulišemo odnose sa Evropom, da budemo deo zajedničkog tržišta, ali i da zadržimo slobodu da dodatno razvijamo odnose sa drugim partnerima, kao što je Kina", naveo je Jeremić.

Trampov povratak je politička revolucija

Osvrćući se na američku politiku, Jeremić je ocenio da je povratak Donalda Trampa u Belu kuću jedan od najvećih političkih događaja savremenog doba.

"Glas za Donalda Trampa je bio glas protesta, protesta protiv establišmenta, protesta protiv onoga što je predstavljala država u tom trenutku i zbog toga njegov dolazak, pogotovo drugi dolazak u Belu kuću, po meni je bezmalo revolucija, odnosno pokušaj revolucije, pokušaj promene poretka, načina upravljanja u Sjedinjenim Američkim Državama", rekao je Jeremić.

Dodao je da će posledice tog političkog preokreta dugoročno uticati na svetsku politiku.

"Da svet više neće biti isti kao posledica njegovog dolaska, to je sasvim sigurno", naveo je Jeremić.

"Bio sam ratni šef diplomatije"

Podsećajući na period nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, Jeremić je rekao da je Srbija tada vodila diplomatsku borbu za očuvanje svog teritorijalnog integriteta.

"Bio sam uslovno rečeno ratni šef diplomatije. Ne u fizičkom ratu, već u diplomatskom ratu. Srbija se opredelila za diplomatska sredstva, jer drugih nije bilo", rekao je Jeremić.

Naveo je da je malo ko 2008. godine očekivao da će Srbija pružiti tako snažan diplomatski otpor.

"Kosovo nije uspelo da postane država dobrim delom zato što je Srbija odmah nakon proglašenja nezavisnosti diplomatski nastupila tako da su neke veoma moćne zemlje sveta zauzele stav da to neće priznati", ocenio je Jeremić.

Pretnje Hilari Klinton

Jeremić je otkrio da je prvi put direktno čuo stav Vašingtona o neizbežnosti kosovske nezavisnosti tokom razgovora sa tadašnjom državnom sekretarkom SAD Kondolizom Rajs 2007. godine.

"Ona je rekla da je jednostrano proglašenje nezavisnosti nešto što je po njima neizbežno. Odgovorio sam joj da, ako krenu tim putem, neće biti integracije Zapadnog Balkana u Evropsku uniju... Danas je devetnaest godina kasnije od tog razgovora", naveo je Jeremić.

Kako je dodao, mnogo veći pritisci usledili su kasnije, tokom administracije Baraka Obame, kada je državna sekretarka bila Hilari Klinton.

"Tu je bilo pritisaka, pretnji, neprijatnih situacija i pritisaka na diplomatske saveznike Srbije da promene stav. To nisu bili laki trenuci“, rekao je Jeremić.

Jeremić je otkrio detalje razgovora koji je vodio sa tadašnjom državnom sekretarkom SAD Hilari Klinton nakon što je Srbija pokrenula diplomatsku kampanju protiv priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Kako je naveo, nakon zvaničnog sastanka Klintonova je zatražila još jedan kratak razgovor u četiri oka.

"Ne vežu me lepa sećanja za trenutak kada su se ta vrata zatvorila. Hilari Klinton mi je rekla: 'Vi sa ovim morate momentalno da prestanete'. Pitao sam je na šta tačno misli, a ona je odgovorila: 'Dobro vi znate na šta ja mislim. Vi ste obrazovan čovek, studirali ste na Harvardu, znate šta vam kažem, morate da prestanete sa ovakvim ponašanjem'", ispričao je Jeremić.

Kaže da joj je odgovorio da sprovodi politiku Vlade Srbije i brani ustavni poredak zemlje diplomatskim i pravnim sredstvima.

"Rekao sam joj da to nije moja lična politika, već politika Vlade i ustavna obaveza demokratski izabranih vlasti u Srbiji. Ja predstavljam politiku svoje vlade", naveo je Jeremić.

"Ona mi je rekla: 'Gospodine Jeremiću, ako ne budete prestali sa tim, biće posledica po vas i po vašu porodicu'", rekao je Jeremić.

Nakon tog razgovora, kako kaže, odlučio je da prekine posetu Vašingtonu i vrati se u Beograd.

"Nisam hteo telefonom da objašnjavam šta se dogodilo, ali svima je bilo jasno da je razgovor bio težak čim sam prekinuo posetu i vratio se u Srbiju. Ipak, dobio sam podršku državnog rukovodstva da nastavim započetu politiku i nastavio sam da radim kao i do tada", naveo je Jeremić.

"Marš na Drinu" mi je najdraže sećanje iz Ujedinjenih nacija

Govoreći o periodu kada je predsedavao Generalnoj skupštini UN, Jeremić je rekao da je nastojao da tu funkciju obavlja drugačije od svojih prethodnika.

"Bio sam malo drugačiji predsednik Generalne skupštine. Možda i zato što sam bio prvi koji je izabran na izborima posle Hladnog rata, pa sam se ponašao nešto slobodnije", rekao je Jeremić.

Kaže da mu je jedan od najdražih trenutaka bio novogodišnji koncert u sedištu UN koji je završen izvođenjem "Marša na Drinu".

"Pošto se novogodišnji koncerti tradicionalno završavaju marševima, naša ideja je bila da se koncert povodom Srpske nove godine završi kao poruka mira. Naš marš je 'Marš na Drinu' i to je možda meni najdraže sećanje iz tog perioda“, naveo je Jeremić.

Jeremić je podsetio da je tokom njegovog mandata Generalna skupština usvojila rezoluciju o Međunarodnom danu sporta.

"Moj uslov predsedniku Međunarodnog olimpijskog komiteta Žaku Rogu bio je da Novak Đoković govori u ime svih sportista sveta. To se i dogodilo i to mi je jako drago sećanje", rekao je Jeremić.

Navodi i kao bitan segment predsedavanja Srbije Generalnoj skupštini UN da je Palestina postala član, ne punopravni, ali posmatrač u UN.

"Rezolucija o Srebrenici bila je pitanje od državnog interesa"

Objašnjavajući zašto je 2024. godine sarađivao sa državnim vrhom Srbije u kampanji povodom Rezolucije o Srebrenici, Jeremić je rekao da je reč bila o pitanju od nacionalnog značaja.

"Nije tajna da Aleksandar Vučić i ja nismo jedan drugom najomiljeniji ljudi na svetu, ali kada su pitanja državnog interesa posredi, individualne političke razlike moraju biti ostavljene po strani", poručio je Jeremić.

Ocenio je da je predložena rezolucija mogla da ima dugoročne posledice po Republiku Srpsku.

"To nije bila kozmetička, niti simbolička rezolucija. To je bila rezolucija koja je mogla imati dalekosežne posledice za budućnost Republike Srpske. Ona je zapravo bila zamka za Milorada Dodika i zamišljena je bila kao početak razmontiranja Republike Srpske definisane Dejtonskim sporazumom", dodao je Jeremić.

Ukazao je da je to bila izuzetno opasna okolnost, a Generalna skupština je bila lokacija gde je zamišljeno da ta operacija krene.

"Imajući u vidu moje prethodno iskustvo, uključujući iskustvo predsednika Generalne skupštine, nažalost, da kažem, u Srbiji nema puno ljudi koji bolje poznaju taj sistem i to je, po meni, bilo pitanje od par ekselans državnog interesa", zaključio je Jeremić.

"Neki su Beograd uporedili sa Kazablankom"

Odgovarajući na pitanje da li bi mogli Beograd uporediti sa Kazablankom, Jeremić je otkrio da su pojedini učesnici povukli zanimljivu paralelu sa čuvenim filmom.

"Jedan od učesnika foruma je rekao: 'Meni ovo deluje kao Kazablanka, jer ne mogu da zamislim gde bismo drugde mogli svi ovako da se nađemo na istoj platformi'", naveo je Jeremić.

"Proveo bih se kao bos po trnju da sam postao premijer"

Jeremić je otkrio da je posle parlamentarnih izbora 2008. godine bio jedan od kandidata za mesto predsednika Vlade Srbije i da mu je, kako kaže, u jednom trenutku bilo saopšteno da će preuzeti tu funkciju.

"Na parlamentarnim izborima rezultat je bio daleko bolji nego što se očekivalo i nismo imali kandidata za premijera. Posle izbora sam bio razmatran kao jedan od kandidata i čak je bio napravljen dogovor. Meni je saopšteno da ću biti premijer", rekao je Jeremić.

Međutim, dodaje da je nakon toga usledio sastanak vrha Demokratske stranke na kome nije postignuta saglasnost oko takvog rešenja.

"Posle toga se dogodio sastanak vrha Demokratske stranke gde za taj stav Borisa Tadića nije bilo velikog razumevanja u ostatku rukovodstva stranke", naveo je Jeremić.

Na kraju je, kao kompromisno rešenje, za predsednika Vlade izabran Mirko Cvetković. Sa vremenske distance smatra da je to bila dobra odluka, imajući u vidu okolnosti koje su usledile.

"Gledano unazad, mislim da je to bila jako dobra odluka. Početak te vlade poklopio se sa početkom svetske ekonomske krize, a Mirko Cvetković se kao iskusan ekonomista pokazao kao dobar izbor u tom trenutku", ocenio je Jeremić.

Dodao je da nije siguran da bi se na mestu premijera snašao u tako složenim okolnostima.

"Ja lično mislim da bih se proveo kao bos po trnju da sam postao premijer", zaključio je Jeremić.

Kako je zadobio naklonost Kine

Na pitanje da li je zahvalnost Kine kupio 2010. godine kada je naložio da Srbija ne prisustvuje dodeli Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu, Jeremić je rekao da je lično naložio takav potez.

"Poslao sam instrukciju našem ambasadoru u Oslu da ne prisustvuje ceremoniji. Kina je bila izuzetno zahvalna na toj odluci“, naveo je Jeremić i dodao da je bila politička odluka da se ta nagrada dodeli.

"Ne bih bio iznenađen da još neka država u EU pođe putem Britanije"

Govoreći o budućnosti Evropske unije, Jeremić je ocenio da bi Bregzit mogao da ostane presedan koji neće biti usamljen slučaj.

"Bilo je nešto trulo u Evropskoj uniji i Velika Britanija je bila možda prva koja je tako nešto prepoznala. Evropska unija nije predviđala napuštanja, pa je Britanija bila presedan, ali nakon što se taj presedan napravio, ne bih bio iznenađen kada bi u budućnosti moglo da dođe do napuštanja Evropske unije, u smislu napuštanja punopravnog članstva, i još poneke države članice", rekao je Jeremić.

odradio ga Apostol, ali to je i tražio. Vuče, postao si Vučić, reče ti voditelj! Sikter bre!pic.twitter.com/zwZTKN5NZG

— arleta XX (@arleta131313) June 21, 2026

Međutim, nije želeo da spekuliše o tome koja bi država mogla da krene tim putem, ali smatra da će Evropska unija u narednim godinama proći kroz značajne promene.

"Mislim da će Evropa svoju transformaciju prolaziti u narednim godinama, naročito nakon političkih promena u ključnim evropskim zemljama za koje verujem da će se dogoditi 2027. i 2028. godine. Biće to neka vrsta transformacije Evropske unije i mislim da će ona biti manje ujedinjena, manje integrisana i manje federalna nego što je danas", ocenio je Jeremić.

Prema njegovim rečima, pojedine sadašnje članice mogle bi u budućnosti da se opredele za labavije oblike saradnje u pojedinim oblastima.

"SAD i Britanija su stavile veto na moju kandidaturu za generalnog sekretara UN"

Govoreći o kandidaturi za generalnog sekretara UN 2016. godine, istakao je da je ponosan što je prošao šest krugova i došao do finala u kojem je izgubio od Antonija Guteresa.

Jeremić je potvrdio da je u završnici izbora dobio veto dve stalne članice Saveta bezbednosti.

"Protiv mene su glasale, i to crvenim karticama koje znače veto, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija", rekao je Jeremić.

"Ni mrtav se ne vraćam u politiku"

Na pitanje da li se vraća u politiku, Jeremić je bio kategoričan.

"Nipošto. Ali nipošto. Ni mrtav", poručio je Jeremić.

Govoreći o tome da li je razlog zato što ga u Srbiji ne prihvataju, a prihvataju moćni ljudi u svetu, Jeremić je rekao da treba da se bavite sportom za koji ste talentovani.

"Ja sam zaista pokušao da za neke svoje ideje u politici dobijem podršku. Nisam u tome uspeo. Prosto, treba da se bavite sportom za koji ste talentovani, a ne onim za koji niste", naglasio je Jeremić.

(RTS)