| Хроника | |||
Време: У Музеју Југославије и Архиву Југославије не знају ко су им нове в.д. директорке |
|
|
|
| понедељак, 11. мај 2026. | |
|
Влада Србије је именовала Гордану Вујовић и Татјану Кикић за в.д. директорке Музеја Југославије односно Архива Југославије. Запослени не знају ко су оне.
На последњој седници Владе у четвртак, одлучено је да се на чело Музеја Југославије уместо директорке Неде Кнежевић постави в.д. директорка Гордана Вујовић. На тој истој седници именована је и в.д. директорка Архива Југославије др Татјана Кикић, а разрешен је дужности Милан Терзић. Министарство културе ћути Запослени Музеја Југославије су о промени у свом колективу сазнали у петак из медија. Не знају ко им је нова в.д. директорка, према подацима са интернета претпостављају да је професорка српског и да је годину дана радила у Министарству културе. О томе су у понедељак писали у саопштењу 11. маја. Навели су да је Неди Кнежевић истекао мандат, те да је зато „Управни одбор Музеја Југославије у јулу 2025. године, а шездесет дана пре истека мандата директора, упутио захтев Министарству културе за сагласност за расписивање конкурса за избор директора, у складу са чланом 35. став 4 Закона о култури“. Међутим, „надлежно Министарство културе никада није одговорило на послати допис нити је дало сагласност за расписивање конкурса у складу са Законом“, наглашавају у саопштењу.
И у Архиву Југославије не знају ко је др Татјана Кикић која ће бити на челу установе уместо Милана Терзића, досадашњег директора, који је од новембра прошле године у пензији, о чему је надлежно Министарство обавештено. Прво су чули да им в.д. директорка долази из Агенције за привредне регистре, а затим из Архива Србије што је свакако боље. Лоша пракса Запослени Музеја Југославије у саопштењу упозоравају да се „Музеј Југославије током мандата Неде Кнежевић профилисао у једну од највидљивијих и најпосећенијих музејско-културних институција у свету, са рекордном посетом од 200.000 посетилаца годишње. У годинама иза нас, Музеј је добио значајна међународна признања, а само у прошлој години освојио је гран при Еуропа Ностра за изложбу „Јежева кућица”, награду за најбољи сувенир у региону, бројне локалне награде за очување културног наслеђа и сврстан је међу 27 најзначајнијих музеја у свету“. Зато им је врло важно ко долази на чело њихове куће. На крају саопштења истичу да игнорисање закона и интереса установе „нажалост није усамљен случај, већ се може рећи да је постала пракса при избору руководилаца установа културе. Тиме се онемогућава транспарентност и конкурентност код избора кандидата, изостаје истицање програма рада установа и нарушавају се њихова стабилност и континуитет рада“. (Време) |