Време: 25 компанија које се баве клађењем остварило је укупну нето добит од 11,3 милијарде динара, односно око 96,6 милиона евра

Током прошле године 25 компанија које се баве клађењем остварило је нето добит од 11,3 милијарде динара, док је у буџет Србије уплаћено више од 28 милијарди динара од ове делатности.

Иако је профит сектора клађења у Србији током 2025. године опао за више од 20 одсто у односу на претходну годину, кладионице су и даље међу најпрофитабилнијим пословима у земљи. Према подацима из финансијских извештаја доступних Агенцији за привредне регистре, 25 компанија које се баве клађењем остварило је укупну нето добит од 11,3 милијарде динара, односно око 96,6 милиона евра, пише Нова економија.

Пад профита, међутим, не значи да се грађани мање кладе. Напротив, пословни приходи највећих компанија наставили су да расту, док је држава значајно повећала приходе од накнада које приређивачи игара на срећу морају да плаћају.

У Србији послује 29 кладионица. Прецизније, 29 компанија пружа услуге клађења, било у класичним коцкарницама, било путем интернета. Нова економија анализирала је финансијске извештаје 25 фирми, а извештаји четири компаније и даље нису објављени.

Ко је зарадио највише

Тржиште притом остаје изразито концентрисано. Четири највећа оператера – Моззарт, Соццер Бет, Балкан Бет и Меркур – заједно су остварили готово комплетну зараду сектора.

Моззарт је у току 2025. године, судећи према извештајима Агенције за привредне регистре, остварио профит од 4,3 милијарде динара (око 36,8 милиона евра), што је мање него 2024. године, када је профит тог предузећа био 5,3 милијарди. Моззарт је прошле године остварио пословни приход од 29,8 милијарди динара, док је у 2024. години он износио 26,5 милијарди.

Друга по оствареном профиту у 2025. години јесте фирма Пхукет (Соццер бет) са 4,2 милијарде динара (35,9 милиона евра) и пословним приходом од 16,8 милијарди динара. Профит и пословни приход ове компаније у претходној, 2024. години, били су нешто мањи. Профит Соццер бет-а је у 2024. години износио 3,3 милијарде динара, док је пословни приход био 13,7 милијарди.

Трећа по реду компанија која пружа услуге клађења, а која је имала највећи профит у 2025. години је Балкан бет. Ова компанија остварила је профит од близу 2,25 милијарди динара (19,13 милиона евра) што је повећање за нешто више од 432 милиона динара у односу на претходну годину. Пословни приходи ове компаније су такође повећани у 2025. години у односу на 2024. и износили су 12,9 милијарди динара.

Компанија Пионир Интернационал која се бави овом делатношћу остварила је профит од 1,35 милијарди динара (11,5 милиона евра) и тако се нашла на четвртом месту по оствареном профиту у 2025. години. Свој профит Пионир интернационал је 2025. године увећао за скоро 380 милиона динара у односу на 2024. годину, показују финансијски извештаји у Агенцији за привредне регистре. Приходи предузећа су такође за годину дана порасли са 8,7 милијарди у 2024. на 10,4 милијарде у 2025. години, пише Нова економија.

Држава зарадила више од кладионица

Држава је од сектора игара на срећу прошле године приходовала знатно више него што су саме компаније зарадиле.

На име различитих накнада за приређивање игара на срећу, у буџет Србије током 2025. године уплаћено је више од 28 милијарди динара, односно око 239 милиона евра.

У односу на 2024. годину, буџетски приходи од накнада порасли су за готово 35 процената. Један од разлога лежи и у изменама Закона о играма на срећу, усвојеним крајем 2024. године, којима су повећане обавезе приређивача према држави. Накнаде које су раније износиле 10 одсто повећане су на 15 процената.

Другим речима, смањење профита кладионица не мора да значи да је тржиште ослабило. Напротив, већи део новца који се генерише кроз клађење сада завршава у државној каси.

Мање локала, али не и мање клађења

Према подацима Управе за игре на срећу, крајем 2025. године у Србији је пословало 2.849 кладионица, односно 66 мање него годину дана раније.

Највећа концентрација објеката налази се у Београду, где послује више од четвртине свих кладионица у земљи. Само на Новом Београду регистровано је 112 објеката, пише Нова економија.

Тренд смањења броја пословница траје већ неколико година, али се паралелно развија онлајн клађење. Данас 25 компанија поседује дозволе за електронско клађење, што омогућава наставак раста тржишта упркос мањем броју физичких локала.

Регион углавном регулише, ретко забрањује

За разлику од Србије, која се определила за модел строге регулације и опорезивања, у региону је било покушаја и радикалнијих мера.

Најпознатији пример је Косово, које је 2019. увело десетогодишњу забрану рада коцкарница и кладионица након неколико тешких кривичних дела повезаних са објектима за коцкање. Изузетак је остала државна лутрија.

Албанија је крајем 2018. године практично забранила спортско клађење и већину облика коцкања, затворивши више од 4.000 кладионица. Међутим, власти су после неколико година одустале од тог модела, оцењујући да забрана није сузбила илегално тржиште. Током 2024. године Албанија је поново легализовала спортско клађење у строго контролисаном онлајн облику.

У осталим земљама региона – Хрватској, Словенији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Северној Македонији – клађење није забрањено, већ функционише кроз систем лиценци, пореза и различитих ограничења оглашавања.

(Нова економија, Време)