Vesli Klark na suđenju Tačiju u Hagu: Hašim Tači nije kontrolisao OVK 1998-99. On je bio politička ličnost, nije imao motiv za nasilje nad Srbima u leto 1999.

 Bivši komandant NATO u Evropi Vesli Klark izjavio je na haškom suđenju bivšem vođi OVK Hašimu Tačiju, optuženom za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji 1998-99, da Tači tada nije kontrolisao OVK i da je bio politička ličnost.

U pisanoj izjavi, uvedenoj u dokaze, Klark je tvrdio i da Tači nije imao motiv za nasilje nad Srbima u leto 1999. pošto su se srpske snage povukle sa Kosova.

Po Klarku, to nasilje je bilo posledica mržnje, osvete i krvnih sporova i nije ga dirigovalo vodjstvo OVK.

Klark je ocenio i da OVK nije bila dobro integrisana od vrha do dna, odnosno organizovana vojska.

Tačijev uticaj na vojnike OVK, američki general je nazvao nepostojećim, usled Tačijevog ograničenog vojnog iskustva.

U nastavku sudjenja, general Klark odgovara na pitanja Tačijevog branioca Luke Mišetića.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih su najmanje 102 ubijena, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.

U optužnici je identifikovano 75 žrtava - 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala "protivnicima".

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.

Sudjenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023, a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.

U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.

Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.

U procesu učestvuje i više od 150 žrtava, koje, po pravilima suda, imaju pravo na obeštećenje, ukoliko optuženi na kraju procesa budu proglašeni krivim.

Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod medjunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.

Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.

(Beta)