Venecijanska komisija o „Mrdićevim zakonima“: Priznajemo relevantnost ciljeva kojima teže vlasti. Utvrđeni su nedostaci u amandmanima koji potkopavaju neke od mera za zaštite autonomije javnog tužilaštva i nezavisnost sudstva

Venecijanska komisija, ustavno ekspertsko telo Saveta Evrope, izdala je hitno mišljenje o izmenama seta pet zakona koji regulišu sudstvo i tužilaštvo (poznatiji kao Mrdićevi zakoni), a koji su usvojeni 28. januara 2026. godine.

Mišljenje je zatražila Ana Brnabić

Podsećaju da je ovo mišljenje zatražila Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije.

“Izmene su značajno uticale na obim hijerarhijske kontrole unutar javnog tužilaštva, proširile okolnosti u kojima se mogu koristiti privremena imenovanja i ponovna imenovanja javnih tužilaca i predsednika sudova i izmenile režim privremenog raspoređivanja javnih tužilaca”, navodi se u saopštenju Venecijanske komisije..

Komisija priznaje relevantnost ciljeva kojima teže vlasti – poboljšanje efikasnosti sudstva i javnog tužilaštva, kao i poboljšanje koherentnosti relevantnih pravnih okvira. U tom kontekstu, Komisija smatra da je novo zakonsko rešenje kojim je nadležnost za odlučivanje o privremenim raspoređivanjima (premeštajima) javnih tužilaca preneta na Visoki tužilački savet prihvatljivo.

Međutim, Komisija je identifikovala nekoliko nedostataka u amandmanima koji, posmatrano i pojedinačno i kumulativno, potkopavaju neke od zaštitnih mera koje su ranije postojale i koje su bile osmišljene da zaštite autonomiju javnog tužilaštva i nezavisnost sudstva.

Stoga daje sledeće ključne preporuke:

– O prigovorima pojedinačnih tužilaca na hijerarhijske odluke i godišnje rasporede rada trebalo bi da odlučuje komisija Visokog saveta tužilaca, a ne više rangirano javno tužilaštvo.

– Ne bi trebalo zahtevati prethodno odobrenje ministra pravde za sporazume o međunarodnoj saradnji. Ovi sporazumi bi trebalo jednostavno da se primene kako bi se osigurala koordinacija.

– Privremena imenovanja glavnih javnih tužilaca trebalo bi da budu ograničena na jednu godinu, bez mogućnosti ponovnog imenovanja; štaviše, ponovna imenovanja glavnih javnih tužilaca na istu funkciju nakon isteka njihovog mandata trebalo bi isključiti.

– Privremena raspoređivanja (premeštaji) javnih tužilaca trebalo bi da budu moguća samo na pozicije istog nivoa i ne bi trebalo da se mogu obnoviti.

– Trebalo bi uvesti mehanizam kojim bi se osiguralo da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal ima adekvatno osoblje putem redovnih imenovanja. Do implementacije takvog mehanizma, svi javni tužioci čiji su privremeni rasporedi prestali pre isteka njihovog mandata u skladu sa amandmanima trebalo bi da budu vraćeni na posao kako bi se zaštitio kontinuitet tekućih istraga.

– Posebnom odeljenju za sajber kriminal trebalo bi dati veću autonomiju, uz dužno poštovanje njegove specijalizovane uloge i njegove nacionalne nadležnosti.

– Fiksni mandati predsednika sudova trebalo bi po pravilu da budu neobnovljivi, sa ograničenim izuzecima za male sudove.

Venecijanska komisija takođe ističe da zakonske promene u tako važnim oblastima za društvo treba da budu pripremljene uz dužno poštovanje principa transparentnosti, inkluzivnosti i demokratske debate. Žaleći što ovi principi nisu pravilno poštovani u procesu usvajanja amandmana, Komisija podstiče vlasti da ih sistematičnije i rigoroznije primenjuju u narednim fazama ovog zakonodavnog procesa.

Komisija primećuje i pozdravlja nedavno izraženu posvećenost srpskih vlasti da preduzmu sve neophodne korake kako bi se pozabavile ovim preporukama i spremna je da pruži dalju pomoć u ovom pitanju, posebno kroz procenu budućih nacrta zakonskih izmena.

Hitno mišljenje biće predstavljeno Venecijanskoj komisiji na usvajanje na njenoj plenarnoj sednici u Veneciji 12-13. juna 2026. godine.

(Danas)