„Utisak nedelje“: Miloš Bešić - Najbolje bi bilo da opozicione stranke podrže studentsku listu. Biljana Đorđević: Opozicija treba da učestvuje u radu Skupštine Srbije. Vukašin Milićević: Skupština je izgubila legitimitet

Profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Bešić ocenio je da je celokupno pitanje načina podrške opozicije studentima postavljeno na pogrešan način i da vlast to koristi da uvek baci udicu opoziciji sa nekom temom koja će izazvati podele. Studenti su, kako je rekao, popularni jer ne pokazuju ambiciju da budu na funkcijama, dok opozicija nema političku snagu i energiju i zato treba da se organizuje i „pomogne ovoj deci, pa ćemo posle videti šta će biti“.

Profesor Bešić bio je gost večerašnje emisije „Utisak nedelje“ i iako se našao između Biljane Đorđević iz Zeleno levog fronta i Vukašina Milićevića iz Demokratske stranke, odnosno opozicionih stranaka od kojih jedna bojkotuje, dok druga nastavlja rad u parlamentu, Bešić je pokazao nedvosmislenu podršku studentima i njihovoj listi i objasnio jasan i konkretan cilj u borbi protiv aktuelnog režima.

Kako navodi, opozicione partije treba da sednu i kažu da zajedno moraju da podrže studente, jer oni pojedinačno ne mogu ništa da urade.

„Hoću da kažem: svaka moguća tema treba da bude vanredni parlamentarni izbori. Moja teza je da jedinstvo opozicije sa svim drugim strukturama koje pružaju otpor ovoj vlasti mora da se demonstrira. Obe ove odluke da opozicija učestvuje i ne učestvuje u radu parlamenta su loše. Demonstracija jedinstva koju nismo imali ni u prethodnom periodu ili deceniji razlog je da vlast dalje proizvodi podele. Tema svih tema je da sednu svi iz opozicije i da naprave jedinstvo — da se napravi nekakvo telo, sistematizacija partija jer svaka od njih ima jako loš pojedinačni rejting“, rekao je on, a prenosi Nova.rs.

Prema njegovim rečima, kada su u pitanju pojedinačne opozicione partije sa jako malom podrškom, njihovo biračko telo želi da vidi jedinstvo.

„To je zasnovano na empirijskim podacima i dobrim argumentima. Imate snažnu i organizovanu vlast na jednoj strani i razjedinjenu opoziciju koja neće moći da parira. Petina ili četvrtina biračkog tela podržava ovu vlast, a drugi tas je onaj koji ne podržava — i čitava stvar je kako da prevagne ovaj drugi tas. Ukoliko čitav front bude organizovan, ako bude jedna lista, onda je tema rušenje ove vlasti“, naglasio je profesor Fakulteta političkih nauka.

Prema njegovim rečima, političke partije imaju najmanje poverenje građana.

„Student sutra da se učlani u partiju, gradiće se animozitet prema njemu. Bunt koji proizvodi ta generacija je protiv partijskog feudalizma, jer je ljudima toga preko glave. Studenti su popularni jer ne pokazuju ambiciju da budu na funkcijama. Građani, koga god vide u opoziciji, odmah kažu: „Aha, ovi se bore za vlast.“ Nemate političku snagu i energiju. Opozicija može da se organizuje i pomogne ovoj deci, pa ćemo posle videti šta će biti. Suština jeste pravna država, ali to je proces koji jako dugo traje“, objašnjava profesor.

Bešić naglašava da će vlast u svakoj strategiji pokušati da odloži izbore, koje su studenti, nažalost, tražili kasnije nego što je trebalo.

„Sada su krenuli sa drugim strategijama — pripremaju teren za izbore. Cilj svih opozicionih struktura je da dođe do izbora što pre, a u tom periodu vlast će raditi da se studenti označe kao opoziciono tkivo, da postanu negativci. Drugo, ići će sa povećanjem plata i penzija — nije bitan javni dug, naši birači to ne znaju — i treća stvar je razjediniti opoziciju i posvađati je sa studentima. Niko ovde ne misli, niti mu pada na pamet, da ukida opozicione partije. U ovom trenutku morate napraviti atmosferu da se istaknu kvalitetni ljudi. Treba da se ujedine i podrže studentsku listu, i u normalnom ambijentu da se odvija politički život. Tu ima jako puno posla“, on je istakao.

Profesor FPN-a pojašnjava da trenutno svaku moguću temu treba svesti na pitanje kada će biti izbori i da li će ova vlast opstati nakon izbora.

„To je jedina tema u narednim izborima i to je ključ ove pobede. Nema Kosova ni Rusije — oni samo pokušavaju da nametnu teme, klasični načini manipulacije. Sve je teren na kojem žele da igraju. Jedinstvom se demonstrira snaga. Treba da kažu da opoziciji nije cilj samo dolazak na vlast, i drugo — da ćemo dati sve na raspolaganje. Vrlo je prosto“, pojasnio je Miloš Bešić, profesor FPN.

On je istakao da krupnije probleme treba rešavati onda kada se imaju kapaciteti vlasti.

„Sve što pričate, vi ništa ne možete da uradite jer nemate vlast. 2020. godine DPS je izgubio vlast u Crnoj Gori. Tog dana niko nije mogao da sanja da će Milojko Spaić i Jakov Milatović voditi zemlju. Smena je pretpostavka da se pojave neki novi ljudi i da se preuzme odgovornost za rešavanje problema građana. Nije nužno da bude jedna lista, mislim da je to najbolji model. Još bolje bi bilo da opozicione partije podrže studentsku listu, a svojom opozicionom energijom rade ono što treba da rade. Tu ima jako puno posla. Nije sve o kolonama u kojima se ide“, istakao je Miloš Bešić, profesor Fakulteta političkih nauka.

Dok je Biljana Đorđević, kopredsednica Zeleno-levog fronta, ostala pri stavu da opozicija treba da učestvuje u radu Skupštine Srbije "jer ljudi traže da se govori o brojnim problemima", a Vukašin Milićević iz Demokratske stranke da je skupština izgubila legitimitet i da podseća na "studio Informera" pa zato bojkotuju njen rad, profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Bešić smatra da "sve opozicione partije treba da sednu i kažu da zajedno moraju da podrže studente, jer pojedinačno ne mogu da urade ništa".

Prema rečima Biljane Đorđević, deo opozicije je rekao u julu, nakon brutalnog nasilja i poziva sa nekoliko naloga studenata, ali ne i glavnog „studenata u blokadi“, da će bojkotovati naredni sednicu republičkog parlamenta.

„Tada je Ana Brnabić najavila glasanje za članove Saveta REM-a. Pozvali smo na koordinaciju antirežimskog fronta. Zbog uslova i blokade procesa za REM ta sednica se nije ni dogodila. Nije bilo razgovora o koordinaciji. U tom kontekstu nam nije bilo smisleno da bojkotujemo, već ono za šta su se i studenti borili — da se čuje glas na RTS-u. Meni je bilo važno da ne propustim Odbor za obrazovanje i da prenesem bes ljudi i neodgovornost u tome šta se radi u obrazovnom sistemu. Kada je reč o samom činu, vi imate istovremeno zahteve nekih ljudi da se ne učestvuje, ali bez objašnjenja šta to može doneti. Ima manipulacije — kako se vode sednice i šta pokušavaju da postignu sa njima. Nismo rekli studentima „ne“, mi i dalje pozivamo studente na koordinaciju. Govorili smo o svemu što tišti studente, i o Bogdanu Jovičiću i da su ljudi optuženi za terorizam“, rekla je Đorđević.

Ona je istakla da vlast pokušava da povrati legitimnost u biračkom telu, a da brojni ljudi traže da se govori o brojnim problemima, posebno o zakonu „roditelj-negovatelj“.

Vukašin Milićević, iz Demokratske stranke, je rekao da je njihov stav o bojkotu principijelan i stranka ga nije menjala od početka pobune koju vode studenti.

„Suštinski se svi studentski zahtevi svode na pravnu državu i vladavinu prava — bez toga ne postoji parlamentarna demokratija. Zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora je došao nakon nemogućnosti ispunjenja inicijalnih studentskih zahteva. Sadašnji parlament je izgubio legitimitet. U okruženju kakvo je danas srpski parlament, sve je upitno. Parlament podseća na studio Informera. Kontekst sprečava da se postigne stvarni efekat. Ne sumnjam u najbolju nameru, ali je važno da se sačuva jedinstveni front“, objasnio je Milićević razloge ne učestvovanja njegove stranke u radu skupštine.

Miloš Bešić, profesor FPN-a, rekao je da su debata i tema o učestvovanju ili ne u radu parlamenta postavljene na pogrešan način.

„Vlast uvek nađe razlog da baci udicu opoziciji, sa nekom temom koja će izazvati podelu. Ovo je jedna od tih tema. Hoću da kažem: svaka moguća tema treba da bude vanredni parlamentarni izbori. Moja teza je da jedinstvo opozicije sa svim drugim strukturama koje pružaju otpor ovoj vlasti mora da se demonstrira. Obe ove odluke su loše. Demonstracija jedinstva koju nismo imali ni u prethodnom periodu ili deceniji je razlog da vlast dalje proizvodi podele. Tema svih tema je da sednu svi iz opozicije i naprave jedinstvo, da se napravi nekakvo telo, sistematizacija partija jer svaka od njih ima jako loš pojedinačni rejting. Kada postoje pojedinačne partije sa jako malom podrškom, a imate biračko telo koje to ne zanima, ljudi opoziciono orijentisani žele da vide jedinstvo“, istakao je profesor.

Dodao je da je sve ovo zasnovano na empirijskim podacima i dobrim argumentima.

„Imate snažnu i organizovanu vlast na jednoj strani i razjedinjenu opoziciju koja neće moći da parira. Petina ili četvrtina biračkog tela podržava ovu vlast, a drugi tas je onaj koji je ne podržava — i čitava stvar je kako da prevagne ovaj drugi tas“, istakao je on.

Biljana Đorđević je podsetila da ZLF govori o jedinstvenom, antirežimskom frontu mesecima, kako će on da izgleda i da treba da bude rezultat razgovora.

„Ovde je studentski pokret koji sprema svoju listu i on je vodeći akter. Ako kaže da ne želi razgovore, mi ne znamo šta da uradimo tu. Treba da nađemo najbolji mogući scenario za pobedu. Volim da kažem da neki primeri zemalja sličnog tipa — Crna Gora i Poljska — nisu imale jednu listu, ali su imale zajednički front i znale su da smene režim. Opozicija je izlazila u koalicijama, postojale su jasne ideološke podele. U tom smislu svi ovi mehanizmi se koriste da se razbije jedinstvo. Da se dogodilo jedinstvo, mi bismo poslali poruku i svetu da ima ko da zameni ovu vlast. U ovom trenutku izbora nema ni na vidiku. Pozivamo na koordinaciju. Nećemo stajati sa strane, ali je nama važno da dođe do koordinacije“, istakla je narodna poslanica.

Profesor Bešić je istakao da ukoliko čitav front bude organizovan jedinstveno, ako bude jedna lista, onda je tema rušenje ove vlasti, svako separatno izlaženje izazvaće koliziju i imaće negativne posledice po opoziciju.

Vukašin Milićević ističe da sve što je rečeno proističe iz temeljne demokratske vrednosti.

„Kada kažemo bezuslovna podrška, podrazumeva ljudstvo i komunikaciju na međunarodnoj sceni. Aktivno se govorilo o stanju u Srbiji. Studenti su politički faktor koji je jasno fokusirao cilj, i taj je prelazni, i zbog toga jedino ima smisla graditi jedinstvo u opoziciji. Studenti ne žele da budu partija, to bi bilo i kontradiktorno — oni imaju prelaznu agendu, jasan fokus cilja, uspostavljanje pravne države. Postojanje takve države je preduslov za parlamentarnu demokratiju. Političke stranke su razorene i njih je potrebno obnoviti, između ostalog“, smatra on.

Milićević je istakao da je osnovni cilj svega ovoga što se sada radi borba protiv ovog režima koji je kartel i da je sada pitanje opstanka.

„U tom smislu sve razlike je potrebno ostaviti sa strane. Na toj listi nisu studenti, to govori kako oni vide izbore. Borimo se za uspostavljanje političkog poretka, a ne u okviru nekoga. Studenti su sami govorili o lokalnim izborima i različitim vidovima saradnje. Cilj je isuviše veliki da bismo se bavili manjim stvarima“, ispričao je on.

„Sve opozicione partije treba da sednu i kažu da zajedno moraju da podrže studente, jer pojedinačno ne mogu da urade ništa“, još jednom je istakao prof. Bešić.

„Političke partije imaju najmanje poverenje građana. Student sutra da se učlani u partiju, gradiće se animozitet prema njemu. Bunt koji proizvodi ta stranka je protiv partijskog feudalizma, jer je ljudima toga preko glave. Studenti su popularni jer ne pokazuju ambiciju da budu na funkcijama. Građani, koga god vide u opoziciji, odmah kažu: „Aha, ovi se bore za vlast.“ Nemate političku snagu i energiju. Opozicija može da se organizuje i pomogne ovoj deci, pa ćemo posle videti šta će biti. Suština jeste pravna država, ali to je proces koji jako dugo traje“, naglasio je on.

Komentarišući to što studenti ne žele da budu na listi i da prave partiju za Đorđević može biti problem, jer je, kako je rekla, potrebno nešto trajno što će da zameni ove partije kojima ljudi ne veruju.

„Za mene lično, kao politikološkinju, to saznanje i prestanak bavljenja politikom bili bi olakšanje — i da napišem knjigu ‘Kako smo pobedili Aleksandra Vučića’. Ako nema nečega što će to da nastavi, ako sve naše partije nemaju tu vrstu kapaciteta, onda se šalje poruka da je lek antipolitički. Ta ideja da neko ne želi vlast znači da niko neće odgovornost. Ne mogu da zamislim taj nivo stresa da se vodi računa o zemlji koja je razvaljena. I kada se pobedi, SNS neće nestati. Zanima me kako da održimo ovu transformaciju“, istakla je ona.

Vukašin Milićević je objasnio da nije poenta u tome da opozicija zaključa vrata i da se izgubi, već je poenta da upravo ono što predstoji jeste mukotrpan rad povratka poverenja u demokratiju.

„Ovo je način da vratimo poverenje. Prepoznali smo šta je sila koja se pojavila i koja će rešiti stvar. Moja pretpostavka je da su studenti jedini politički faktor koji ima kapacitet da sruši ovaj kriminalni režim. Ja se nadam što pre — zavisi i od nas. Ovakav politički kapacitet ne sme se prevideti, to je fatalna greška. Ovaj najjednostavniji model je zahtevan i studenti su formulisali sve. Imamo jasno definisanu političku platformu — hoćemo izbore. Ne učestvujte u parlamentu i nemojte izaći na izbore. Potez je na nama“, rekao je Milićević.

Prema mišljenju Bešića, vlast će pokušati na svaki način da odloži izbore.

„Sada su krenuli sa drugim strategijama — pripremaju teren za izbore. Cilj svih opozicionih struktura je da dođe do izbora što pre, a u tom periodu vlast će raditi da se studenti označe kao opoziciono tkivo, da postanu negativci. Ići će sa povećanjem plata i penzija — nije bitan javni dug, naši birači to ne znaju — i treća stvar je razjediniti opoziciju i posvađati je sa studentima. Niko ovde ne misli, niti mu pada na pamet, da ukida opozicione partije; u ovom trenutku morate napraviti atmosferu da se istaknu kvalitetni ljudi. Treba da se ujedine i podrže studentsku listu, i u normalnom ambijentu da se odvija politički život“, rekao je on, ističući da u svemu tome ima jako puno posla.

„Svaku moguću temu sveli su na pitanje kada će biti izbori i da li će ova vlast opstati nakon izbora — to je jedina tema u narednim izborima i to je ključ ove pobede. Nema Kosova ni Rusije — oni samo pokušavaju da nametnu teme, klasični načini manipulacije. Sve je teren na koji hoće. Jedinstvom se demonstrira snaga. Treba da kažu da opoziciji nije cilj samo dolazak na vlast, i drugo — da ćemo dati sve na raspolaganje studentima. Vrlo je prosto“, rekao je profesor.

Đorđević je istakla da su dva ključna pitanja da li će neko preuzeti vlast u ruke i šta se dešava sa Srpskom naprednom strankom.

„Problematično je sve ovo vreme svoditi samo na smenu režima. Studenti su tražili promenu sistema, govore o mnogim stvarima koje su važne. Morate nuditi rešenja. Vlast trenutno kaže da smo teroristi i nude rešenja — nije važno što ih nemaju, nego hoće da pošalju poruku da brinu o ljudima“, rekla je ona.

Vukašin Milićević je naglasio da je uslov celokupnog procesa da padne aktuelni režim.

„Ako se ne govori tako, promašuje se cilj. Nakon što režim padne, uspostavlja se prelazna vlada — imaće jasnu agendu. Partije imaju zadatak da u jednom slobodnom društvu, nakon svega što nas urušava 35 godina, razvijaju politike. U tim uslovima se raspisuju lokalni izbori i stiču mogućnost da partije povrate poverenje građana“, rekao je on na kraju.

(Nova.rs, Danas)