недеља, 08. септембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > У Грачаници промовисана књига Игора Вукадиновића – „Аутономија КиМ у Србији 1945-1969“: Проблеми које Република Србија и данас има повезани су са тим временом и том аутономијом
Хроника

У Грачаници промовисана књига Игора Вукадиновића – „Аутономија КиМ у Србији 1945-1969“: Проблеми које Република Србија и данас има повезани су са тим временом и том аутономијом

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 21. новембар 2023.

Историчар др Игор Вукадиновић промовисао је у Грачаници своју књигу ’’Аутономија Косова и Метохије у Србији 1945-1969’’.

Књига је научно базирана и садржи не само на српске и југословенске изворе, већ албанске, што је аутора довело на Косово и Метохију, односно у Грачаницу

Књига овог младог аутора хронолошки обухвата период од 1945. године, када је аутономија званично успостављена, до 1969. године, када је дошло до њене корените трансформације кроз уставне промене и доношење Уставног закона Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово.

“Ова моја књига садржи тај један помало досадан правнички термин аутономија, међутим заправо је он у наслову врло битан и та реч заправо показује да од те 1945. године Косово и Метохија има потпуно другачије значење, почиње једна потпуно нова фаза и потпуно нови проблеми се отварају и та реч почиње да симболизује нове проблеме и на крају крајева данашњи проблеми које република Србија има на Косову и Метохији углавном су повезани са том аутономијом”, каже аутор.

Књига је научно базирана и садржи не само на српске и југословенске изворе, већ албанске, што је аутора довело на Косово, односно у Грачаницу.

“Грачаница ми је представљала базу за моја истраживања и у Приштини и у Тирани, одавде сам путовао и због тога ми је сад посебно драго да ево након четири године у истом овом Дому културе где сам и тада био смештен сада имам прилику да представим своје истраживање”, казао је Вукадиновић на синоћњој промоцији.

Гуџић: Оно што представља посебну вредност ове књиге је њена изворна подлога. Колега Вукадиновић је допустио да га извори воде, документи. Он као детектив користи изворну грађу документа и на тај начин реконструише прошлост. Користио је грађу домаћих али и страних архива

Историчар Александар Гуџић каже да ова књига представља својеврсни уџебеник за све оне који желе ближе да се упознају са проблемом аутономије Косова и Метохије после Другог светског рата.

„Оно што представља посебну вредност ове књиге је њена изворна подлога. Колега Вукадиновић је допустио да га извори воде, документи. Као детектив, он као детектив користи изворну грађу документа и на тај начин реконструише прошлост, користио је грађу домаћих али и страних архива, користио је грађу архива Србије, архива Југославије, архива Војводине али и оних архива које често не посећују истраживачи а то су државни архив у Тирани и архив Косова и Метохије у Приштини“.

Историчар Марко Марковић је похвалио свог колегу Вукадиновића што се, како каже, бавио истраживањем Косова, те изразио жељу да што више истраживача крене његовим путем којим би сагледали прошлост и увиделли грешке тадашњих политичких елита.

“Сама тема аутономије КиМ коју је колега Вукадиновић детаљно разрадио јесте део ширег политичког и правног процеса федерирања Југословенске и социјалистичке федерације која је на крају резултирала прекомпоновањем и распадом државе. Као истраживач и историчар желим да изразим велико задовољство што је ова књига угледала светлост дана јер представља сјајну полазну основу за даља научна и историјска истраживања у области просвете, културе, економије, политике и историје КиМ“, рекао је Марковић.

Игор Вукадиновић је рођен 1990. године у Новом Саду. Основне и мастер студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду. Докторирао је 2020. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Њагово поље интересовања су савремена српска и балканска историја, са посебним акцентом на аутономију Косова и Метохије и српско-албанске односе.

За монографију „Аутономија Косова и Метохије у Србији (1945–1969)“, добио је награду Матице Српске за историју „Иларион Руварац“ за 2021. годину.

(Радио КиМ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер