Trgovinski deficit Srbije prošle godine porastao na 4,36 milijardi evra, izvoz opao za 10 odsto u odnosu na 2014.

 BEOGRAD – Trgovinski deficit Srbije za 2015. porastao je na 4,36 milijardi evra, a izvoz je bio za 10 odsto manji nego 2014. Razlog za rast deficita je orgomno smanjenje izvoza.

Izraženo u dolarima, lanjska robna razmena Srbije sa svetom je iznosila 31,58 milijardi dolara, ili 10,9 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine, a ovaj pad je posledica jačanja dolara kako u odnosu na dinar, tako i u odnosu na evro.

Izvoz robe, izražen u evrima, prošle godine je vredeo 12,02 milijarde, i za 7,8 odsto je veći nego 2014, dok je uvoz iznosio 16,39 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 5,8 procenata u odnosu godinu dana ranije.

Preračunato u dolarima, izvezeno je robe za 13,36 milijardi (pad od 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu), a uvezeno za 18,21 milijardu dolara (za 11,6 odsto manje).

Deficit je iznosio 4,36 milijardi evra, što je povećanje od 0,6 odsto u poređenju sa 2014. godinom, dok je u dolarskoj vrednosti deficit u robnoj razmeni pao za 15,8 odsto na 4,85 milijardi.

Najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,1odsto), slede Šumadija i Zapadna Srbija (28,9), Beogradski region (22,8), i Južna i Istočna Srbija (16,1 odsto). Kada je reč o uvozu, prednjači Beogradski region sa udelom od 43,7 odsto, zatim Vojvodina (28,1), Šumadija i Zapadna Srbija (17,2) i Južna i Istočna Srbija (10,2 odsto.)

Najviše robe je izvezeno u Italiju (2,16 milijardi dolara), Nemačku (1,67 milijardi), Bosnu i Hercegovina (1,17 milijardi), Rumuniju (745 miliona) i Rusku Federacija (724 miliona dolara).

S druge strane, Srbija je najviše proizvoda uvezla iz Nemačke (2,25 milijardi dolara), Italije (1,92 milijarde), Ruske Federacije (1,74 milijarde), Kina (1,54 milijarde) i Mađarske (867 miliona dolara).

Zemlje članice Evropske unije čine 63,8 odsto ukupne razmene, a drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, u koje je izvezeno robe za 2,48 milijardi dolara a uvezeno za 750,9 miliona dolara, pri čemu je pokrivenost uvoza izvozom 331 procenat.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, a od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa), saopštio je RZS.

(RTV)