Tibor Varadi: Kosovo se jeste bespravno otcepilo, suprotno međunarodnom pravu, ali isto tako je teško sporiti da Kosovo trenutno nije deo Srbije

 Profesor međunarodnog prava i akademik Tibor Varadi kaže da se Kosovo jeste bespravno otcepilo, suprotno međunarodnom pravu, ali da isto tako ono trenutno nije deo Srbije, niti srpska administracija na Kosovu ima ovlašćenja. Povodom izjave predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) da Kosovo nije ni de facto ni de jure deo Srbije, Varadi pojašnjava da je Vladimir Kostić rekao da "Kosovo u ovom času faktički nije naše, i da bi trebalo krenuti od te činjenice i nešto učiniti".

„Živimo u doba kada su jako potrebni neprijatelji, jer mnogo je lakše dokazati da je neko na pravoj strani ako ima nekog neprijatelja. Na Kosovu postoje veoma krupni problemi, Srbi na Kosovu, njihova prava i kulturni identitet – bilo bi potrebno tu nešto učiniti, ali nije lako. Ali reći za nekog da je izdajica je vrlo lako, mnogo jednostavnije nego nešto učiniti za Srbe na Kosovu“, ističe Varadi u Novom danu na TV N1.

Dodaje da je u štampi pročitao „mnogo iskrivljenih objašnjenja o tomo šta je Kostić rekao“.

Lično mislim da se Kosovo bespravno otcepilo, to je suprotno međunarodnom pravu, ali isto tako je teško sporiti da Kosovo trenutno nije deo Srbije, jer se srpsko zakonodavstvo ne širi na Kosovo, srpski sudovi nemaju ovlašćenja na Kosovu, srpska administracija nema ovlašćenja tamo

„On je rekao da Kosovo u ovom času faktički nije naše, i da bi trebalo krenuti od te činjenice i nešto učiniti. Lično mislim da se Kosovo bespravno otcepilo, to je suprotno međunarodnom pravu, ali isto tako je teško sporiti da Kosovo trenutno nije deo Srbije, jer se srpsko zakonodavstvo ne širi na Kosovo, srpski sudovi nemaju ovlašćenja na Kosovu, srpska administracija nema ovlašćenja tamo“, pojašnjava Varadi.

On navodi da su „nespojive retoričke figure“ koje neki zastupaju – „da je otcepljenje Kosova suprotno međunarodnom pravu, a da ćemo ga istovremeno sačuvati“.

„Ne možemo sačuvati ono što je oteto“, ukazuje akademik.

„Vrlo je važno videti šta je situacija, ali tek ako se pođe od stvarnosti može se nešto učiniti“, dodaje on.

Kaže da i Kostić i SANU čine dosta povodom Kosova – organizuju rasprave tamo, čine povodom spomenika na Kosovu – „to je teže nego reći ‘ne dajemo Kosovo’, a ne dajemo nešto za šta tvrdimo da je oteto“.

„Trebalo bi nekako da pođemo od istine. Ona može biti bolna i nepravedna, ali treba od nje da pođemo i učinimo nešto, a ima se šta učiniti, srpski živalj na Kosovu zaslužuje brigu“, poručuje Varadi.

Ne verujem da postoji razlog za Kostićevu smenu

Na pitanje da li je moguće da Kostić, kako su na protestu u nedelju tražili neki građani, bude smenjen sa čela Akademije, Varadi kaže da „ne veruje da tu postoji neka ozbiljna opasnost, a još manje razlog za Kostićevu smenu“.

„Bilo bi vrlo dobro i celishodno da se stvarno traži rešenje kako da se polazi od stvarnosti. Ali, i u svetu smo suočeni sa nestvarnim viđenjem onoga što je oko nas“, ukazuje Varadi i citira pisca i nobelovca Ivu Andrića koji je rekao da „ako bi ljudi znali koliko malo pameti upravlja svetom, umrli bi od straha“.

Na pitanje da li članovi Akademije podržavaju Kostića, on podseća da je na poslednjim izborima Kostić bio suočen sa pretnjama o smeni, a izabran je velikom većinom.

„Mislim da unutar SANU postoji većina na strani razuma, i čini mi se da bi trebalo da se okrenemo ka rešavanju stvarnih problema, umesto suočavanja sa lažnim neprijateljima“, smatra Varadi.

A na to zašto se SANU ne oglasi i javno podrži Kostića, on navodi da „to nije lako pitanje“.

„Pitanje je koje su lažne vesti dovoljno ozbiljne da bi trebalo na njih reagovati. Stalno smo suočeni sa talasima lažnih vesti, istina, ovog puta je došlo do vrtoglavog penjanja“, navodi Varadi.

„Ako je reč o tome da li da se stane iza Kostićevog stava o Kosovu, treba ipak ostaviti prostora ličnim stavovima. Ne bi bilo dobro ako bi Akademija o svim tim pitanjima imala stav kao Akademija. O tome šta je stvarnost na Kosovu možda bi imalo smisla organizovati okrugli sto ili naučni skup – to bi bilo bliže ulozi Akademije“, smatra Varadi i dodaje da je „ovde bolje dati šansu za dijalog, jer se na taj način više pruža prostora različitim mišljenjima“.

Verujem u dijalog

Na pitanje da li je dijalog moguć, kaže da veruje u njega.

„Ima dijaloga na koje sam dugo čekao, ali i dalje verujem da bi o tako značajnom pitanju bilo mnogo lakše i celishodnije da se razgovara, umesto da se stavovi prekriju frazama. Dijalog je način da se napravi iskorak iz fraza. A koliko je dijalog realan u ovom trenutku, teško je reći“, ocenjuje akademik.

„Ovde smo suočeni sa složenim, teškim, sudbonosnim pitanjima. Teško je doći do rešenja ako ne krenemo od stvarnosti, a šta je stvarnost to nije uvek lako videti, o tome treba razgovarati, potreban je dijalog i otvoren pristup, iskorak iz fraza ka stvarnosti“, dodaje on.

Na pitanje koja bi mogla biti uloga Akademije u svemu tome, kaže da SANU „ne bi smeo da bude baš neposredno i direktno na poprištu politike“.

„SANU treba da drži distancu od politike, i to je mislim moguće“, smatra Varadi.

„Kostić je intelektualac u najboljem smislu reči i jeste učesnik društvenog mišljenja. Međutim, nisu svi članovi Akademije toliko aktivni i to je prirodno. Akademija ipak treba da bude u okvirima nauke, međutim, SANU bi bio dobro poprište za otvorene razgovore. Ima pitanja o kojima nije lako otvoreno razgovarati, bez predrasuda“, ukazuje akademik.

(N1)