Танасије Маринковић, Данијел Дашић и Зоран Гавриловић о узроцима пада надстрешнице: Редефинисање појма "реконструкције", урушавање прописа од 2014. године, измене закона рађене у корист инвеститора…

 Редефинисање појма "реконструкције", урушавање прописа од 2014. године, измене закона рађене у корист инвеститора, проблеми су које је установила и данас образложила Анкетна комисија за испитивање одговорности за урушавање надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду.

Исред Анкетне комисије данас су се обратили Танасије Маринковић, професор Правног факултета у Београду, Данијел Дашић, грађевински инжењер и Зоран Гавриловић, извршни директор БИРОДИ.

Мисија Анкетне комисије, подсдетио је професор Маринковић, јесте да се испитају све околности урушавања надстрешнице и да се укаже на одговорност за то.

 „Наш први извештај односи се на испитивање одговорности Народне скупштине Републике Србије и Владе Републике Србије у погледу нормативног оквира који се тицао пројекта ове инфраструктуре, наиме српско-мађарске железничке везе“, казао је он.

Рекао је да је грађевина опасна ствар, озбиљан и велики подухват, поготово када је реч о оваквом подухвату као што је Железничка станица, због чега „нормативни оквир државе треба да буде такав да спречава могуће ризике по живот, услед евентуалног урушавања грађевине“.

 „Оно што ми видимо као основни проблем у нашем нормативном поретку јесу они делови који се односе на неуређеност питања јавних набавки, у вези са ангажовањем извођача, подизвођача и потподизвођача. Видимо да је наш правни оквир био непредвидив и самим тим водио ка самовољности приликом ангажовања субјеката који су радили на извођењу радова“, рекао је Маринковић.

Проблематично је, додаје, то што је ангажовање морало да буде у складу са законом о јавним набавкама и стандардима који ће пре свега захтевати стручност тих фирми.

„То, међутим, у Анексу међудржавног споразума између Србије и Кине из 2013. године, није било омогућено. Тај анекс није предвиђао примену нашег закона о јавним набавкама, већ управо супротно – искључење јавног надметања, осим уколико комерцијалним уговором није предвиђено другачије“, рекао је он.

Маринковић је рекао да – када се у контексту погледају фирме које су ангажоване као подизвођачи – не само да нису постојале набавке, него није постојала ни сагласност Владе као финансијера, нити Инфраструктуре као инвеститора.

„Из свих тих разлога имамо оправдану сумњу да су изабрани најбољи могући извршиоци радова“, казао је Маринковић.

Дашић: Измене рађене у корист инвеститора

Данијел Дашић рекао је да су од 2014. године до данас „све измене закона рађене у корист инвеститора, и ка олакшавању убразавања радова“.

 „Фамозни Доинг Бусинесс Индеx био је главни разлог зашто смо наше норме, које су биле добре и примењиве, полако гасили једну по једну. и ту је кључна била измена појма реконструкције. Сада, ако реконструишете, више не морате да радите компликоване статичке прорачуне, да проверавате стабилност зграде… Законодавац је само обрисао тих неколико реченица из Предлога закона и сада је реконструкција доведена на ниво нпр. кречења“, казао је он.

Дашић каже да је то био велики пропуст, нарочито јер се пројекат извођења радова на Железничкој станици у Новом Саду звао „пројекат реконструкције“.

„Тиме је скинута велика обавеза за пројектанта да спроводи озбиљне калкулације око тога да ли ће, рецимо, та надстрешница и додатно оптерећење на њој, или израда унутрашње галерије, довести до проблема везаних за конструкцију. Након идејног пројекта, на неки је начин аминовано да није потребно радити додатне анализе. То видимо и стога што у идејном пројекту није ни постојала реконструкција надстрешнице која се касније срушила“, рекао је он.

Ангажовање „на бази пријатељског договора“

Други проблем, додаје грађевински инжењер, јесте систем ангажовања фирми.

„Први споразум са Стартингом потписан је у новембру 2021. године ‘на бази пријатељског договора’. Нисам никад чуо да је то званична процедура уговарања послова у грађевини, барем у оном свету који поштује законе“, казао је.

Следеће на листи су, додаје, врло проблематичне референце и стручност фирми Деко д.о.о. и Боб.

 „Једна се бави велетрговином, док се друга бавила трговином, па постављањем подних и зидних плочица. Њен се годишњи промет кретао од 1.800 евра, а онда је имала годишњи приход до 1,7 милона евра. То би у најмању руку требало да изазове реакцију људи који прате токове новца, јер није нормално да имамо такве стартапове. То је немогуће чак и у много јачим економијама“, оценио је.

У огромној маси докумената, наводи, нашли су и да је од више од 200 подизвођача – само 67 имало неку врсту сагласности. Међу њима, каже, нису ни Деко-тим, ни Боб д.о.о.

„Надам се да ће наш рад на крају показати ко је та моћна особа или особе која је ван простора предвиђеног за извођење грађанских радова, по свим нормативима и стандардима пројектног менаџмента или управљања пројектима, доносила одлуке“, казао је.

Анекс за анексом

Говорећи о ангажовању Стартинга, за који такође истиче да је имао врло упитне референце, Дашић подсећа да је само седам, осам месеци након потписивања споразума од 1,9 милиона потписан уговор на 5,1 милиона.

„Осам анекса је потписано у 16 месеци са Стартингом, а два су веома занимљива – први је потписан 9. јануара 2023, други 13. јануара исте године. Анекси се потписују из три разлога – то су промена количине, непредвиђени радови и промена цена. Мене интересује шта се десило у та четири дана, да су морали два анекса да раде“, казао је он.

Додао је да до чега нас је довела цела измена Закона и прописа илуструје чињеница да је ухапшено 10 инжењера и три политичара – сва три политичара се бране са слободе, свих 10 инжењера је у затвору.

Држава да докаже да су ангажовани најстручнији и најбољи

Маринковић је казао да, на основу оног што је истражила Анкетна комисија, као и портали Форбес, Н1, Радар, Инсајдер и други – није било јавних набавки кад је реч о ангажовању подизвођача и потподизвођача у вези са надстрешницом.

Истакао је да више од 20.000 докумената, доступних на различитим државним сајтовима, нису одговор на питање које су поставили.

„Сада, на основу свега што је истражено, а понављам да није све, ми пребацујемо терет доказивања на државу. Она треба да нам покаже у којим су то јавним поступцима биле ангажоване ове фирме. Само тако ће се умирити јавност и само тако ће веровати да су заиста најбољи и најстручнији одабрани да обављају овај изузетно ризичан посао“, рекао је он.

Професор Правног факултета каже да од 2014. године констатују урушавање прописа са становишта грађевинске струке.

„Од 2009. кад је донет Закон, било је укупно девет измена и допуна. То само по себи уноси правну нестабилност, а поготово кад видите колико су учестале измене одређених идентичних делова Закона. Зашто се то чини? То је питање које морамо даље да испитамо и да истражимо“, рекао је.

„Реконструкција“ – али без провере стабилности и сигурности

И он истиче као да је као узрок урушавања надстрешнице, у погледу самих прописа, редефинисање појма реконструкције које је учињено 2018. године.

„Дакле, 2018. се доносе измене и допуне Закона о планирању и изградњи и редефинише се појам реконструкције, тако да се заправо из тог појма изоставља провера стабилности и сигурности објекта. Према правилима грађевинске струке одвајкада било је уобичајено да се уради елаборат о статици објекта. Међутим, то се брише у овим изменама и допунама из 2018. године. Зашто? На свима нама, стручним и одговорним грађанима, јесте да тај одговор на то питање даље тражимо“, рекао је.

Додатни проблем, истиче Маринковић, јесте што сам Пројекат за изградњу не подлеже никаквој контроли.

„За ту је празнину у нашим прописима такође одговорна Република Србија, као доносилац тог прописа – и Влада која га је предложила и Народна скупштина која га је донела. Пројекат за изградњу, као последњи елемент успостављања техничке документације, није обухваћен никаквом контролом. Да смо је имали, можда би се избегло ово до чега је дошло, зато што је управо у тој фази било предвиђено да се врше радови на самој надстрешници, који сами по себи изискују претходну проверу стабилности и сигурности објекта“, рекао је он.

(Н1)