Tamara Milenković Kerković: Vlada Republike Srbije rebalansom budžeta uzeće svakom građaninu još 600 evra, manjak u kasi 4,2 milijarde evra

Opsenarstvo i laži predstavnika režima o „najvećem privrednom rastu u Evropi“, o „najboljim ekonomskim merama za pomoć privredi“, budžetskom suficitu, monetarnoj stabilnosti i fiskalnoj konsolidaciji zemlje razvejao je Predlog zakona o izmenama i dopunama budžeta Srbije za 2020. godinu. Ovaj rebalans budžeta, usvojen od nezakonite i nelegitimne Vlade, pokazao je da Srbija u državnoj kasi ima manjak od 4,2 milijarde evra a da je to gotovo 9 odsto godišnjeg nacionalnog dohotka.

Za ovaj rekordni, do sada nezabeleženi budžetski deficit od 483 milijarde dinara u 2020. godini odgovorna je vlast koja je za osam godina već zadužila Srbiju za dodatnih 11 milijardi evra, a time i svakog građanina Srbije opteretila sa 1900 evra duga i koja je nivo javnog duga podigla na 58 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).

Slikovito predstavljeno to znači da će u budućnosti od svakog građanina Srbije ova nezakonita i nelegitimna Vlada uzeti još dodatnih 600 evra, i to samo za ovu, 2020. godinu. Zbog ovog manjka u državnoj kasi javni dug će do kraja godine izvesno dostići 60 odsto BDP-a.

Ovakav nivo zaduženosti zemlje se i po kriterijumima EU smatra indikatorom ulaska u metastazu dugoročne fiskalne održivosti i zvaničnim ulaskom zemlje i njenih građana u dužničko ropstvo

Ovakav nivo zaduženosti zemlje se i po kriterijumima EU smatra indikatorom ulaska u metastazu dugoročne fiskalne održivosti i zvaničnim ulaskom zemlje i njenih građana u dužničko ropstvo.

Šta budžetski deficit od 4,2 milijarde evra za 2020. godinu donosi građanima Srbije

Šta budžetski deficit od 4,2 milijarde evra za 2020. godinu donosi građanima Srbije?

Ovaj ogroman manjak u budžetu neko treba da pokrije, pa to za građane znači dalja poreska opterećenja u narednim godinama, a time još teži život.

Ovaj nivo zaduženosti znači inflatorni pritisak i skok cena. Ono što je za građane nevidljivo ali za zemlju pogubno je da će ovako visok javni dug dovesti do pada kreditnog rejtinga Srbije, i do poskupljenja otplate postojećeg duga koji iznosi 27 milijardi evra. Sa ovako slabom privredom kakvu ima Srbija zaduženje od 60 odsto nacionalnog dohotka imaće iste efekte kao i dug od 120 odsto BDP-a za neku srednje razvijenu zemlju.

Po indeksu korupcije, stepenu neefikasnosti države, po stopama trgovinskog deficita i prema brojnim drugim pokazateljima, Srbija je na najgorem mestu u Evropi

Srbija je i sada, po svim ekonomskim parametrima na začelju Evrope. U Srbiji je od 2012. godine dupliran broj gladnih i neuhranjenih i sada ih je 400.000, što je 5 odsto svih građana Srbije.

Ovi tragične brojke posledice su rada Vlade koja se sve vreme hvalila svojim istorijskim rezultatima

Argumenti ministra finansija Siniše Malog, u pokušajima da pogubni deficit predstavi kao „prelazni korak“ ka budžetu u 2021. godinu, kao i posledicu mera preduzetih zbog pandemije još su slabiji od onih koje je nudio u prilog svoje akademske čestitosti nakon što mu je poništen plagirani doktorat.

Fiskalni savet Republike Srbije je u svojoj Oceni Predloga rebalansa budžeta za 2020. godinu izneo brojne razloge koji govore o tome da je visina preterane javne potrošnje neefikasne države dovela do ovakvog manjka u budžetu. 

U ovoj analizi koju je izradio Fiskalni savet sadržana je većina kritika i predloga koje su i Dveri pravovremeno upućivale Vladi i njenim „ekonomskim magovima“ koji su ovakve mere sprovodili suprotno svakoj ekonomskoj logici.

Kritike su se odnosile i na dodatno zaduženje države u inostranstvu za još 2 milijarde evra pod najnepovoljnijim uslovima

Te se kritike tiču i neselektivnosti ekonomskih mera za pomoć privredi u pandemiji za koje je potrošeno 5,1 milijardi evra i 11 odsto budžeta, neodgovornoj i bez presedana u Evropi meri dodele 100 evra svim punoletnim građanima (potrošeno 700 miliona evra ili 1,3 odsto BDP) i ostalim vidovima predizborne korupcije.

Kritike su se odnosile i na dodatno zaduženje države u inostranstvu za još 2 milijarde evra pod najnepovoljnijim uslovima, na netransparentnu državnu pomoć Er Srbiji (1,5 milijarda evra), EPS-u i proizvođačima obnovljivih izvora energije (1 milijarda evra), na infrastrukturne projekte za koje su stranim izvođačima isplaćivane milijarde evra i na mnoge druge javne investicije gde se novac građana prosipao nemilice.

"O pljački javnih sredstava, republičkog i lokalnih budžeta da i ne govorimo..."

O pljački javnih sredstava, republičkog i lokalnih budžeta ovde i ne govorimo. Sa druge strane, budžetski korisnici kojima su ovim rebalansom aproprijacije smanjene, su upravo građani Srbije kojima će pomoć u pandemiji biti najpotrebnija.

Sredstva su smanjena samo Republičkoj direkciji za imovinu zbog odlaganja kupovine banja u vlasništvu PIO fonda (biće realizovano u 2021. godini), Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja zbog smanjenja socijalnih davanja, kako za brigu o porodici, tako i za socijalnu zaštitu, kao što su rebalansom smanjena budžetska sredstva namenjena za kulturu i za zaštitu životne sredine.

Pogubnost ovakve fiskalne politike i daljeg nužnog zaduživanja kako bi se deficit pokrio uskoro će osetiti svi građani Srbije.

(Dveri)