Tajs Rojten: EU sredstva za Srbiju ugrožena, poruka Vučiću da je stanje veoma ozbiljno

 Prošlog utorka u Evropskom parlamentu održana je sednica Odbora za spoljne poslove (AFET) kojoj je prisustvovala komesarka za proširenje Marta Kos. Dok se govorilo o proširenju i perspektivama država regiona, komesarka je o Srbiji govorila u kontekstu nedostatka napretka u ključnim oblastima koje se tiču izbornih uslova i medija. Poručila je da Evropska komisija razmatra da li Srbija ispunjava kriterijume za nastavak isplate sredstava, te da EU očekuje da budu sprovedene sve obećane reforme na koje se Vlada Srbije obavezala i u Reformskoj agendi.

O porukama komesarke za proširenje, načinu na koji Evropski parlament gleda na trenutnu političku krizu u Srbiji, ali i stanju u proširenju Savremena politka razgovarala je u Briselu sa poslanikom Tajsom Rojtenom iz redova Socijalista i demokrata (S&D).

Komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je tokom sastanka AFET-a da Evropska komisija procenjuje da li Srbija ispunjava uslove za nastavak isplate finansijskih sredstava EU. Kako vi gledate na ovu najavu? Imate li utisak da je Evropska komisija spremna da u praksi preduzme konkretne korake i postavi crvene linije vlastima u Srbiji?

Rojten: Pre svega, cenim trud i posvećenost komesarke Kos, ali je jasno da ona i dalje mora da ubedi sve svoje kolege i države članice.

A to traje predugo, jer smo, po mom mišljenju, odavno prevazišli fazu daljih procena, diskusija i sastanaka. Potrebno je da vidimo konkretne poteze.

Mislim da su sredstva za Srbiju sada zaista ugrožena. Poruka predsedniku Vučiću je da ovo postaje veoma ozbiljno. Takođe se nadam da ćemo uskoro videti i ozbiljnu odluku Komisije, za koju verujem da se može lako opravdati čvrstim argumentima.

Poslanici Evropskog parlamenta su ranije pozivali na preispitivanje sredstava EU namenjenih Srbiji. Zašto smatrate da je takvo preispitivanje potrebno u slučaju Srbije i o kojim se fondovima radi? Narativ vlasti sugeriše da EU želi da uskrati finansijsku podršku građanima Srbije – kako odgovarate na tu tvrdnju?

Ali gde ste to pročitali? U srpskim novinama, naravno. I to je upravo narativ koji promoviše srpska vlada.

Realnost je da je ovo, takođe, posledica demokratskog nazadovanja u Srbiji – veliki deo tih sredstava, zbog lošeg upravljanja i nepoštovanja uslova vezanih za njihovo korišćenje, ne završava tamo gde bi trebalo. Ne koristi se na način koji bi zaista unapredio životne uslove građana Srbije.

Iz te perspektive, zapravo mislim da bi mnogi ljudi u Srbiji, možda ne javno, podržali određene mere u ovom trenutku, jer jednostavno ne vide efekte tih sredstava.

Komesarka Kos se osvrnula i na stanje u medijima. Da li ono što se trenutno dešava u kontekstu budućnosti rada medija u okviru Junajted grupe, pre svega N1, vidite kao obračun vlasti sa nezavisnim medijima ili kao pitanje privatnih kompanija, kako to predstavlja vlada Srbije? Šta EU može da učini kako bi zaštitila nezavisne medije u Srbiji?

Da, naravno. Ali to je upravo argument koji je Viktor Orban koristio u Mađarskoj kada je preuzeo kontrolu nad celokupnim medijskim prostorom omogućavajući da ga otkupe njegovi bliski saradnici. Dakle, to nije uverljiv argument.

Realnost je veoma sumorna. A naročito ako znamo da bi izbori mogli da uslede u nekom trenutku, vrlo je indikativno da u ovom trenutku vlast Aleksandra Vučića pokušava da preuzme kontrolu i nad N1.

N1 i Nova su, kao što svi znaju, među poslednjim preostalim nezavisnim medijima. Ključno je da ostanu nezavisni i da njihovi novinari mogu bezbedno da rade svoj posao.

Takođe je izuzetno problematično to što su novinari izloženi napadima, zastrašivanju i pritiscima. To je zaista duboko zabrinjavajuće.

Što se tiče toga šta Evropska unija može da uradi – naravno, mora politički jasno da kaže da to nije kompatibilno sa ambicijom da se postane članica EU. Takođe bi trebalo javno da podrži novinare i nezavisne medije. To nije teško – naprotiv, to je minimum koji očekujem od Komisije.

To nije mešanje. To je jednostavno jasno zauzimanje stava da stojite uz nezavisne medije i da osuđujete pokušaje da se politički pritisak prikaže kao čisto komercijalno pitanje. Jer to, naravno, nije slučaj. Ovo je svesni pokušaj preuzimanja kontrole nad medijskim slobodama.

I to moramo jasno reći, posebno uoči mogućih izbora, jer je sloboda medija ključni element slobodnih i fer izbora.

To je već bio problem na izborima 2023. godine, kada sam predvodio posmatračku misiju. Tada smo jasno ukazali na medijsku pristrasnost u korist vlasti. Izbori nisu bili fer, uprkos postojanju REM-a i svega ostalog. Mislim da bi situacija sada, uoči narednih izbora, mogla biti još gora.

Dok poruke iz EU ukazuju na to da zemlja nazaduje, posebno zbog nedavno usvojenih pravosudnih zakona, Vlada je formirala novi Operativni tim, na čelu sa glavnim pregovaračem Apostolovićem, sa zadatkom da ubrza proces pristupanja. Da li imate utisak da Srbija zaista radi na ubrzanju pregovora, kako to prikazuju srpski mediji?

Ono što bih voleo jeste da imamo direktniji kontakt sa građanima Srbije, da postoje medijski prostori u kojima možemo iskreno da razgovaramo o tome šta se zaista dešava.

Ovaj novi Operativni tim je, po mom mišljenju, samo ponavljanje onoga što smo već videli prošle godine. Sećam se da je početkom 2025. isti ambasador, isti predstavnik srpske vlade, došao u Evropski parlament i rekao da će se ove godine konačno sve desiti i da će Srbija učiniti sve što je potrebno.

Moj odgovor tada bio je vrlo jednostavan, a isti je i danas: pokažite nam. Dosta je bilo reči. Želimo da vidim konkretne rezultate. Ne mislim na usvajanje jednog ili dva zakona, kao što smo videli krajem 2025, što je delovalo više kao pokušaj da se Komisija ponovo umiri. Mislim na stvarna poboljšanja na terenu.

Podržali ste apel rektora Univerziteta u Beogradu, Vladana Đokića, upućen međunarodnoj zajednici. Rektor se nedugo nakon upućenog apela sastao sa komesarkom Kos… Kako tumačite posetu rektora Briselu i kako ocenjujete stanje akademskih sloboda u Srbiji?

Ono što sam zaista cenio u izjavi rektora jeste to što je jednostavno stao u odbranu svojih studenata. Ni više ni manje. Stao je u odbranu akademske slobode, bezbednosti i osnovnog prava studenata da budu bezbedni na mestu gde treba da se obrazuju.

Kao što je i sam objasnio, ljudi su bili snimani i praćeni. Očigledno nije postojalo bezbedno okruženje, ni za studente ni za profesore. Zato je njegova reakcija od suštinskog značaja za svako vitalno i funkcionalno društvo.

Takođe želim da budem vrlo jasan u širem smislu: mi smo na strani građana Srbije. Tu nema dileme. Želimo da građani Srbije budu deo evropske porodice.

U potpunosti razumem zašto postoji skepticizam prema EU u Srbiji. Ako vaša vlada godinama negativno govori o EU, zašto bi građani imali pozitivan odnos prema njoj? A ako istovremeno vide da ta ista EU sarađuje sa režimom koji im otežava svakodnevni život, onda je jasno da skepticizam raste.

Zato razumem zašto ljudi trenutno nisu naročito entuzijastični prema EU. Ali verujem da će se to promeniti kada ljudi počnu da vide konkretne promene u praksi. U to sam uveren.

Mislite li da bi se to moglo promeniti nakon izbora?

Da, ali postepeno. Prvo da se održe izbori, prvo da dođe do stvarne promene političkog okruženja. Zatim bismo mogli da vidimo postepenu promenu raspoloženja u javnosti.

Zašto? Zato što će ljudi vremenom imati pristup nezavisnijim medijima, dobijati pouzdanije informacije o tome šta je urađeno i šta još treba da se uradi u okviru reformi. Bolje će razumeti sprovođenje reformi i šta one zapravo znače u praksi.

Postoji i još jedna važna stvar. Po mom mišljenju, potpuno je neopravdano nastaviti sa nadom da će popuštanje Vučiću nekako očuvati njegovu ulogu tzv. faktora stabilnosti u regionu. Ta logika stabilokratije je suprotna stabilnosti. Kada budemo videli stvarne promene u Srbiji i kada zemlja krene u pravom smeru, uveren sam da će i region u celini početi da izgleda pozitivnije. Sada vidimo suprotno – stvari u Srbiji ne idu dobro, a ta nestabilnost i neizvesnost šire se regionom.

(N1)