Stokholm: Na četvrtom samitu "Međunarodne krimske plarforme" usvojena deklaracija kojom se osuđuje "nezakonita okupacija Krima od strane Rusije". Samitu prisustvovala i Ana Brnabić

Na samitu Međunarodne krimske platforme, koji se održava četvrti put, ovog puta u Stokholmu, usvojena je deklaracija kojom se osuđuje "agresija i privremena nezakonita okupacija Krima od strane Rusije, koju prate represije, kršenja ljudskih prava, prisilna raseljavanja i uništavanje kulturne baštine"

U Stokholmu je završen četvrti parlamentarni samit Međunarodne krimske platforme, kome je prisustvovala i predsednica Narodne Skupštine Srbije Ana Brnabić.

Ana Brnabić se nije obratila skupu, odnosno nema je među govornicima čija su izlaganja objavljena na sajtu "Krimske platforme". Na događaju je dala izjavu za medije navodeći da su u govorima evropskih zvaničnika i predstavnika Kijeva istaknuti principi međunarodnog prava i poštovanja Povelje UN i podsetila da ti principi nisu važili u slučaju Srbije.

Nakon samita usvojena je zajednička izjava kojom se potvrđuje "nepokolebljiva podrška suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine".

Srbija se pre dve godine nije pridružila izjavi kojom se, sada već tradicionalno, ne samo kritikuje Rusija, već se iznose i ozbiljne optužbe na njen račun, a koje je Moskva više puta demantovala. Prošle godine, ministar spoljnih poslova Marko Đurić na ukrajinskom samitu govorio je o neophodnosti mira i podršci integritetu Ukrajine, bez izričite osude Rusije. Na tadašnji upit RT Balkan, iz Ministarstva spoljnih poslova nije stiglo pojašnjenje da li se Beograd tada pridružio potpisnicima završne deklaracije.

U ovom trenutku se ne zna da li se Srbija ove godine pridružila izjavi kojom se, između ostalog, osuđuje "agresija i privremena nezakonita okupacija Krima od strane Rusije, koju prate represije, kršenja ljudskih prava, prisilna raseljavanja i uništavanje kulturne baštine".

U deklaraciji se takođe zahteva "oslobađanje svih nezakonito pritvorenih Ukrajinaca, nastavak međunarodnih sankcija i pozivanje Rusije na odgovornost putem međunarodnih pravosudnih mehanizama, uključujući Specijalni tribunal za zločin agresije". Potpisnici su naglasili "važnost pravednog i trajnog mira, koji podrazumeva potpuno povlačenje ruskih trupa sa teritorije Ukrajine i obnavljanje kontrole unutar međunarodno priznatih granica".

Na ovogodišnjem samitu, učestvovale su sve zemlje iz eks-ju regiona (Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska), i svi predstavnici ovih zemalja obratili su se učesnicima skupa.

Predsednik hrvatskog Sabora Goran Jandroković na primer, saosećajno je zapazio da i njegova zemlja "odlično razume cenu slobode i borbe protiv agresora koji odbija da prihvati politički izbor drugog naroda". Nije naveo ko je agresor, ali se to valjda podrazumeva, kao i kada su u pitanju "ruski agresori". To je onih 500.000 agresora koji su proterani iz Hrvatske jer nisu prihvatili "politički izbor drugog naroda". S druge strane, potpredsednik parlamenta Crne Gore Nikola Camaj pohvalio se da su pre nekoliko nedelja "pridružili smo se naporima NATO-a da obezbedimo bezbednosnu podršku i obuku za Ukrajinu". Pošto su se sa svojim "agresorima" prethodno mirno razdružili.

Inače, kako se takođe može videti, kao podsetnik, na sajtu Krimske platforme, Srbija se 19. novembra nije pridružila rezoluciji Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o stanju ljudskih prava na "okupiranim ukrajinskim teritorijama, uključujući i Krim i Sevastopolj". Tačnije prilikom glasanja za rezoluciju u kojoj se Rusija optužuje za "mučenje, samovoljna hapšenja i progon novinara, boraca za ljudska prava i predstavnika autohtonih naroda", Beograd je bio uzdržan.

Počeo Četvrti samit Međunarodne krimske platforme, prisustvuje i Ana Brnabić. Domaćini samita su predsednik Švedske Riksdaga Andreas Norlen i Vladimir Zelenski

Četvrti parlamentarni samit Međunarodne krimske platforme počeo je danas u Stokholmu, a prisustvuje i predsednica Narodne Skupštine Srbije Ana Brnabić.

Brnabićevu tokom samita očekuju sastanci na marginama, saopštila je Skupština.

Domaćini samita su predsednik Riksdaga Andreas Norlen, zajedno sa predsednikom parlamenta Ukrajine Ruslanom Stefančulkom i šefom kijevskog režima Vladimirom Zelenskim

U uvodnom delu obratiće se Norlean i Stefančulk.

Oni su ugostili predsednike nacionalnih parlamenata i međuparlamentarnih organizacija, a na kraju sastanka biće usvojen zajednički završni dokument, prenosi Tanjug.

Prethodni samiti održani su u Zagrebu 2022, Pragu 2023. i Rigi 2024.

Krimska platforma je pokrenuta na vladinom nivou u Kijevu 2021. godine. Održava se na različitim nivoima, kao što su sastanci između vlada, ministara spoljnih poslova, parlamenata i međuparlamentarnih skupština, kao i civilnog društva i stručnih zajednica.

(RT)