Стејт департмент: Забринути смо због злоупотребе шпијунских софтвера за праћење новинара, дисидентских група и других који се легитимно противе владиним активностима

Амерички Стејт департмент изразио је забринутост због употребе шпијунских софтвера за праћење новинара и дисидената, али је одбио да директно коментарише извештај Амнести интернешенала да су власти у Србији користиле софтвере да шпијунирају активисте и новинаре, преноси Глас Америке.

„Не могу да коментаришем тај извештај, јер нисам у позицији да га потврдим, али шире гледано, ова администрација је од почетка јасно изражавала забринутост због влада које користе шпијунске софтвере да прате новинаре, дисидентске групе и друге који се легитимно противе владиним активностима или извештавају о њима. САД су предузеле кораке да зауставе употребу тих софтвера“, рекао је портпарол Метју Милер на конференцији за новинаре, у одговору на питање Гласа Америке.

“Сваки потврђени покушај нелегалног приступања подацима грађана, укључујући новинаре и политичке неистомишљенике, је неприхватљив”, реакција је Европске комисије поводом навода невладине организације Амнести интернешенел.

На упит Гласа Америке, Европска комисија је саопштила да је на подручју Европске уније истрага такве врсте питања одговорност држава чланица.

“ЕК очекује да националне власти темељно да истраже такве оптужбе и поврате поверење грађана. То се односи на Србију, кандидаткињу за чланство у ЕУ, која се посветила усаглашавању са правним тековинама Уније, као и европским старндардима и вредностима. Комисија ће блиско наставити да прати област владавине права и основних људских права у Србији”, наведено је у одговору Европске комисије на упит Гласа Америке о употреби шпијунских софтвера за надзор новинара и невладиних активиста.

У извештају под називом „Дигитални затвор: Надзор и сузбијање цивилног друштва у Србији“ документавни су начини на који се мобилни форензички производи израелске компаније Селебрити користе за извлачење података са уређаја новинара и активистима.

Такође, у документу Амнестија се указује да су полиција Србије и Безбедносно-информативна агенција (БИА) користиле прилагођени Андроид шпијунски систем, „НовиСпај“ (НовиСпy), да прикривено инсталирају вирусе у уређаје појединаца током док су боравили у притвору или током разговора са полицајцима.

Безбедносно-информативна агенција (БИА) је у својој реакцији устврдила да ради искључиво у складу са законима Србије, а наводе о хаковању мобилних уређаја новинара и активиста одбацила је као бесмислице.

Павол Салај, представник невладине организације Репортери без граница, каже за Глас Америке да сазнања о присмотрама новинара у Србији изузетно забрињавају.

“Шпијунски софтвер и надзор убијају новинарство без проливања крви новинара. Прислушкивање подрива поверљивост извора – што је основа медијских слобода”, упозорава Салај – који је у оквиру Репортера без граница задужен за праћење стања у државама Балкана и Европске уније.

“Када је реч о реакцији српске безбедносне службе, она је обесхрабрујућа. Очекивао сам да саопште да планирају истрагу да истраже је ли било злоупотребе надзора у случају новинара. Србија би због овога требало да одговара пред међународним телима чији је члан и чијих би принципа требало да се придржава, а посебно пред Саветом Европе и Уједињеним нацијама у вези са случајевима произвољног надзора новинара”, закључује за Глас Америке Павол Салај – представник Репортера без граница усредређене на заштиту слободе медија и новинара.

Медијске слободе у Србији достигле су најнижи ниво од креирања Светског индекса слободе медија 2002, један је од закључака извештаја међународне невладине организације Репортери без граница (РСФ).

Србија се налази на 98. месту, од укупно 180 држава, као претпоследња у конкуренцији свих земаља чланица и кандидаткиња за чланство у Европској унији.

У извештају је наведено да се Србија суочава са изазовима некажњивости злочина почињених над новинарима, нетранспарентном и пристрасном медијском регулацијом.

Такође, као разлог за назадовање наведен је и свеукупни политички амбијент – непријатељски настројен према новинарима.

Томе је, како наводи РСФ у протекле две године, придодата и руска ратна пропаганда.

Такође, према мерилима Европске комисије, Србија није довољно одмакла у реформским процесима показује недавно објављени извештај о напретку.

Европски партнери Србију учестало упозоравају на неусклађеност са спољном политиком ЕУ и санкцијама према Русији, нејасно геополитичко опредељење Београда, проблеми у владавини права, као и односи са Косовом – са којим, уз посредство ЕУ, преговара о нормализацији односа.

(Глас Америке)