Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju Svetog Pantelejmona, u narodu poznatog i kao Sveti Pantelija

 Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju Svetog Pantelejmona, u narodu poznatog i kao Sveti Pantelija. Iako u crkvenom kalendaru nije obeležen crvenim slovom, u pojedinim krajevima njegov praznik prati verovanje da na taj dan ne treba raditi teške poslove, dok se istovremeno smatra dobrim danom za početak novog posla ili polazak na put.

Sveti Pantelejmon rođen je u Nikomidiji, u Maloj Aziji, krajem 3. veka. Bio je lekar, a nakon što je prihvatio hrišćanstvo, svoje znanje i dar posvetio je pomaganju bolesnima, ne praveći razliku između bogatih i siromašnih.

Prema predanju, iscelio je mnoge bolesnike, a njegova vera bila je toliko snažna da nije želeo da se odrekne Hrista ni pred pretnjom smrću. Zbog toga je postradao kao mučenik 304. godine.

Njegov kult proširio se širom hrišćanskog sveta, a Sveti Pantelejmon i danas se poštuje kao zaštitnik medicine i farmacije. Na ikonama se najčešće prikazuje kao mladi lekar, sa kutijom za lekove u rukama.

Manastir Svetog Pantelejmona na Svetoj Gori

Jedan od najznačajnijih hramova posvećenih ovom svetitelju nalazi se na Svetoj Gori. Reč je o ruskom manastiru Svetog Pantelejmona, u kojem se zamonašio i Sveti Sava.

U srpskom narodu Sveti Pantelejmon poznat je i kao Sveti Pantelija. Iako njegov praznik u crkvenom kalendaru nije obeležen crvenim slovom, u pojedinim krajevima poštuje se kao veliki praznik, a mnoge porodice ga slave kao krsnu slavu. Postoje i mesta u kojima se obeležava kao zavetina, odnosno slava celog sela.

Narodna verovanja i običaji

Sveti Pantelejmon ubraja se u takozvane "ljute" ili "ognjene" svece, zajedno sa Svetim Ilijom i Ognjenom Marijom. U narodnom predanju postoji verovanje da nije dobro na njegov dan raditi teške poslove, posebno u polju i domaćinstvu, jer bi se time mogla prizvati nesreća ili bolest.

Zbog toga se u nekim selima praznik obeležavao kao zavetina, kako bi se izbegli radovi i kako bi celo selo zajedno proslavilo svetitelja.

Istovremeno, postoji i potpuno drugačije verovanje – da je ovaj dan pogodan za početak novog posla, jer će započeto biti uspešno i berićetno. Narod je verovao i da je dobro na Svetog Pantelejmona krenuti na put, zbog čega ga pojedini vernici, ali i vozači, smatraju svojim zaštitnikom.

Praznik posvećen zdravlju

Budući da je Sveti Pantelejmon bio lekar, na njegov praznik vernici se posebno mole za zdravlje, a naročito za ozdravljenje bolesnih. U pojedinim krajevima sačuvan je običaj odlaska na izvore i sveta mesta posvećena svetitelju, gde se ljudi umivaju vodom i mole za zdravlje.

Na dan Svetog Pantelejmona održavaju se i različiti narodni sabori i vašari, a praznik je u mnogim mestima prilika za okupljanje i zajedničku molitvu.

Malo je porodica koje Svetog Pantelejmona slave kao krsnu slavu. Zato se u narodu sačuvalo i verovanje da, ako se na ovaj dan u crkvi sretnu dve porodice koje slave istog svetitelja, treba da čestitaju jedna drugoj slavu i da se pozdrave kao srodnici.

(RTS)