Срђан Симоновић: У току албанизација севера КиМ, огроман број Срба се сели из Косовске Митровице

Срђан Симоновић из Хуманог центра Митровица оцењује да на људи на северу Косова нису оптимистични, да је у току "албанизација севера", као и да код становништва постоји страх од косовске полиције.

Како каже, атмосфера на северу Косова је таква да је приметно једно велико одсуство оптимизма. Радницима који су се окупљали до пре пар дана, како каже, сада је јасно знаћење речи нормализација односа.

„Дуго смо се питали шта нормализација односа стварно значи. Тај термин је дошао од Европске уније, али је форсиран од стране преговарача, нарочито ових из Београда, тако да ми сад видимо да та нормализација односа значи у ствари укидање свих српских институција и свих услуга које су те институције грађанима могли да дају“, објашњава Симоновић.

Говорећи о атмосфери, поред одсуства оптимизма, Симоновић наводи и да је у току „албанизација севера“, нарочито како каже, кроз Агенцију за приватизацију.

„Дешава се да се локали који су били у државном власништву, а који подлежу лицитацији, изнајмљују Албанцима, али без знања Срба. По правилу Срби не знају о тим лицитацијама ништа, па тако и не могу да учествују на тим тендерима. Да се ради о албанизацији јасно нам показују цене у тим новим продавницама које су спуштене испод сваког минимума. Значи да би таква једна продавница била рентабилна, она би морала да има донације од некога“, објашњава саговорник.

Главни извор страха који је присутан и главна претња безбедности, наводи, становници виде у косовској полицији. Додаје и да је српска заједница остала без икаквих механизама заштите због катастрофалне политике која се води у претходних седам година.

„Оно што се види из очију просечног Србина на северу Косову јесте одсуство сваке наде“, наглашава.

Иако је народ, како каже, „препуштен сам себи“, доста је оних који су решени да остану упркос недостатку и основних услова за живот.

„Са једне стране, сви грађани српске националности сматрају Србију својом државом, али са друге стране не видимо који су то конкретни кораци које наша држава може да учини да би се овде стање на неки начин побољшало“, оценује.

Пут до Рашке постала свакодневица

Симоновић наводи да је пут до Рашке постао свакодневица већине.

„Ако вам треба новац који сте зарадили, нисте га добили, како то тврде неки наши руководици, морате да идете у Рашку да подигнете своју зараду да бисте могли да купите неке намирнице. (…) Када вам треба било какав папир, било које уверење, било шта, ви морате да одете у Рашку зато што овде готово ништа не функционише“, истиче.

Мост на Ибру „смоквин лист“

Симоновић сматра да је заузимање моста на Ибру у ствари „смоквин лист за нешто што ће се догодити или нешто што се већ догађа“.

„Албанци имају апсолутну контролу на северу тако да то отварање моста не би променило ништа, сем што би утицало на губљење те симболике, тог симбола српског опстанка и одбране на северу“, истиче.

Саговорник сматра да се праг толеранције српског становништва завршава са здравством и школством.

„Уколико дође до неких битних промена, када народ нема где да се лечи, нема где да се школује, он тражи средину где то има. Тако да уколико дође до неких битних промена у смислу здравства или школства ја се бојим да ће то оставити последице које неће моћи да се исправе“, сматра Симоновић.

(Н1)