| Хроника | |||
СПЦ и верници обележавају празник Свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија |
|
|
|
| четвртак, 30. јул 2026. | |
|
Српска православна црква и верници данас обележавају празник Свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија.
Сматра се заштитницом жена и једном од најпоштованијих светитељки, а обичај налаже да се на овај дан не раде никакви послови, нарочито не радови у пољу. Света Марина рођена је крајем трећег века у Антиохији, на подручју данашње јужне Анадолије, у време владавине цара Диоклецијана. Као јединица незнабожачких родитеља, крстила се са 12 година, због чега ју је отац одбацио. Према предању, након крштења заветовала се да се никада неће удати и да ће свој живот посветити Христу. Са свега 16 година одбила је брак и није желела да се одрекне хришћанске вере, због чега је била изложена тешком мучењу, а потом погубљена мачем за време цара Диоклецијана. Према црквеном предању, њене мошти имају чудотворну и исцелитељску моћ. Некада су се налазиле у Цариграду, а данас се њена десна рука чува у манастиру Ватопед на Светој Гори. Верује се да Света Марина услишава молитве и помаже болеснима, без обзира на њихову вероисповест. На иконама је најчешће приказана са крстом и палмовом граном, симболом мучеништва, док се под њеним ногама налази змај, а у позадини често куће захваћене пламеном. Поједине православне породице Огњену Марију прослављају као крсну славу. Иако овај празник у црквеном календару није обележен црвеним словом, међу верницима заузима посебно место. Народно предање каже да је Огњена Марија сестра Светог Илије, због чега се убраја међу такозване „огњевите“ свеце. Верује се да од брата крије када се обележава његов празник како се, у радости, не би заборавио и громовима уништио свет. За Огњену Марију се, такође, верује да кажњава огњем, по чему је и добила своје народно име. У народним предањима сачуване су приче о пожарима који су, током врелих летњих дана, уништавали усеве и домове оних који су радили на њен празник. Марију посебно поштују људи који су претрпели штету од грома или олује. У народу постоји изрека: „Ко слави Огњену Марију, сигуран је у летину.“ По обичају, на овај празник не раде се никакви послови, нарочито радови у пољу. Верује се да тог дана, посебно жене, не би требало да раде јер ниједан посао започет на Огњену Марију неће донети срећу. Народна изрека каже да на Огњену Марију „не ваља ни конац у иглу уденути“. (Н1) |