SPC danas proslavlja dan Svetog velikomučenika Dimitrija - Mitrovdan

Srpska pravoslavna crkva slavi dan Svetog velikomučenika Dimitrija, koji je u narodu poznatiji kao Mitrovdan. Ovaj datum se u narodu označava i kao hajdučki rastanak, i doba godine kada počinje zima. U srpskom narodu Mitrovdan je jedna od većih slava, krsno ime nekih esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima.

Mitrovdan je posvećen antičkom komandantu Soluna iz trećeg veka, mučenom i pogubljenom zbog širenja hrišćanstva.

Solunski hrišćani Dimitrija su tajno sahranili. Na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva i proglašen je zaštitnikom grada Soluna.

Po predanju, Dimitrijev grob odisao je bosiljkom i smirnom, te je zato nazvan Mirotočivi.

I danas se veruje u lekovitost njegovih moštiju. Crkveni spisi navode da je potom sveti Dimitrije "bdeo nad svojim gradom i spasavao ga zemljotresa i drugih nesreća".

Kod Rusa, kult sv. Dimitrija počeo je da se širi još u 12. veku. 1581. proglašen je zaštitnikom Sibira.

I u Srbiji svetom Dimitriju posvećeni su mnogobrojni hramovi, više od 120.

Krsna je slava brojnih porodica i ime nekih esnafa. U mnogim mestima održavaju se zavetine.

Običaji i verovanja

Narodna verovanja kažu da uoči Mitrovdana treba da je svako kod svoje kuće, jer ko tada ne bude u svom domu, taj će preko cele godine noćivati po tuđim kućama. Ovo se ujedno smatra i najvažnijim mitrovdanskim običajem.

U narodu postoji verovanje da na Mitrovdan nikako ne bi trebalo grditi decu, koliko god da su pogrešila ili bila bezobrazna, jer će navodno onda cele godine biti nestašna. Smatra se da ukoliko roditelj na taj dan digne glas ili prekoreva dete, ono bi cele godine moglo biti nevaljalo i svojeglavo. Zato se na ovaj dan deci sve "gleda kroz prste".

Negde se veruje i da do Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki radovi na polju i druge stvari koje se rade napolju. Veruje se da posle Mitrovdana zima može svakog časa da iznenadi, pa se zato ustalilo mišljenje da je loša sreća ako se neki posao ostavi za posle velikog praznika.

Običaj je kod našeg naroda i da se na Mitrovdan otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor i iznajmljuju nove.

Ovaj dan je poznat i prema tome što su se hajduci tada rastajali da bi kod jataka prezimili zimu i ponovo se sastali o Đurđevu danu sledeće godine. Tako je i nastala krilatica: Mitrovdanak – hajdučki rastanak i Đurđevdanak – hajdučki sastanak.

Kakvo je vreme na Mitrovdan – takva će biti zima

Po tome kakvo je vreme na ovaj dan, od davnina se predviđala predstojeća zima.

Ako danas pada sneg, kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju, a veruje se da će se snežni prekrivač zadržati sve do aprila. Ako je oblačno čeka nas topla zima, a ako je pak vedro, prema narodnom verovanju, zima pred nama je oštra.

Seljaci u Šumadiji na Mitrovdan od davnina u svaki ugao sobe stavljaju belutak da ih brani od miševa.

Žene na ovaj dan ne diraju vreteno, češljeve i makaze.

(RTS)