СНФ КиМ: Одговор Епархији рашко призренској - Црквени великодостојници углавном ћуте, а када проговоре недвосмислено стају уз власт

 Невроватно је колико су креатори и писци саопштења отишли далеко, да нормалан човек не поверује?! Њихова тврдња да неки „појединци који се представљају јединим аутентичним представницима Срба са Косова и Метохије сада покушавају и да појединим члановима јерархије СПЦ продају своју причу и направе раздор у самом телу Цркве или трче од једног до другог опозиционог лидера...!?“, су најгнуснија подметања и измишљотине болесних умова, које нормални људи немогу да разумеју. Који су то појединци и који је то „члан јерархије“ коме се „продаје прича да би се унео раздор у самом телу Цркве”? Људи, па зар је то могуће!? Која је то памет да тако нешто напише!? Зар су ти „појединци“ стварно толико јаки, а јерарх (не кажу му име) толико слаб и подложан нашим „причама“, да ће Трајковић преко неименованог јерарха направити „раздор“ у Цркви!? Прецењују Трајковића, потцењују „јерарха“, па и снагу наше Цркве. Не, пре би рекли да великодостојници из Епархије рашко-призренске измишљају и подмећу. Страшно да страшније неможе бити!!!

Носили смо се мишљу да ли да одговоримо на врло перфидно саопштење Епархије рашко-призренске. У нама је, ипак, преовагнуло, без обзира на опасности које могу произаћи, да одговоримо. Нарочито на лажне оптужбе које су изнете у другом делу саопштења, које као да је писано на Андрићевом венцу.

Даље „ћутање“ Цркве показује само да се она „шћућурила“ уз власт дајући јој благослов да настави издају националних и државних интереса и српског народа на Косову и Метохији

У ранијим одговорима на саопштења Епархије рашко-призренске одговорили смо на спорења око улоге наше цркве у кризним временима, као што је ово данашње. И даље остајемо при чињеници да Црква на Косову и Метохији мора да искористи свој ауторитет у народу и одигра своју улогу саборности која никада није била потребнија него данас, када је његово страдање свакодневно и најочигледније. Даље „ћутање“ Цркве показује само да се она „шћућурила“ уз власт дајући јој благослов да настави издају националних и државних интереса и српског народа на Косову и Метохији.

Очигледно је да је Црква (великодостојници) одлучила да „ћути“. А кад по некад проговоре, недвосмислено стају уз власт. Нпр. никако да се изјасне о Француско-немачком договору и Охридском споразуму, којима се де de facto признаје независност Косова, а на овогодишњем Архијерејском сабору СПЦ залажу се за Заједницу српских општина, која се предвиђа у оквиру независне државе Косово!? Осим да крикнемо да се до Бога чује, друго не можемо ништа. Не можемо да схватимо тврдоглавост великодостојника, која никад није била нити треба да буде својство наших пастира. Не разумемо зашто владика Теодосије преузима улогу власти у Београду и тзв. Српске листе да напада људе који покушавају да „отму“ народ из чељусти невиђене манипулације, преваре и издаје од власти. По први пут је после једног озбиљног скупа власт заћутала, а Црква проговорила. Проговорила је тако, да је организаторе и учеснике скупа назвала „антицрквеним елементима“. Баш лепо! За власт су они издајници, а за владику Теодосија „антицрквени секташи који разбијају ткиво СПЦ“. Која бесмислица, која суровост од црквених великодостојника. Недостојно! Уместо да прихвати молбе које му већ десети пут упућују добронамерни људи он наставља да тера инат и политички се надмудрује са људима добре воље, својим верницима. Шта се то десило са нашим великодостојницима?

За власт су они издајници, а за владику Теодосија „антицрквени секташи који разбијају ткиво СПЦ“. Која бесмислица, која суровост од црквених великодостојника. Недостојно! Уместо да прихвати молбе које му већ десети пут упућују добронамерни људи он наставља да тера инат и политички се надмудрује са људима добре воље, својим верницима. Шта се то десило са нашим великодостојницима?

Из крајње тенденциозног саопштења може се до негде пронаћи одговор. Обрачун са Српским националним већем Косова и Метохије је уствари наставак обрачуна са благопочившим владиком Артемијем. Коме то треба!? Нашим пастирима и духовној деци владике Артемија!? Обрачун са духовним оцем!? Невероватно! Владика Артемије је био председник СНВ пре 20 година. Ово је ново време. „Због Николе мрзе и Светог Николу“?! И то у тренутку када је СНВ КиМ кренуло у мисију да подржи посрнули народ, да му подигне главу, да га морално, политички усправи, да помогне народу који је на издисају. Нажалост, ОНИ као и власт, измисле противника а онда ударају по њему. Да ли је могуће да су људи који су подигли глас против очигледне издаје, противници Српске православне цркве!? Зашто Црква жели да од добронамерних људи, своје духовне деце, направи непријатеље? Зашто је великодостојницима Епархије рашко призренске потребна друштвена и политичка жабокречина, која једино одговара нечаснима и онима који су овај народ довели до стања пропадања!? Бавећи се рушењем храбрих људи у „остатку“ овог народа, на себе великодостојници пред историјом преузимају велику одговорност.

Оптужити те људе да „нападају своју Цркву која им није учинила ништа нажао и тако уносе додатну смутњу међу народ“, је покварено, лажно „до костију“ и недостојно великодостојницима. Поштујемо и Цркву и мантију, али оне не могу бити параван да можете да кажете и да чините баш све шта хоћете. Мантија вас „обавезује“ да Божју вољу преносите и тумачите истинито!

У свом саопштењу рекосте „нашу Цркву не чине само свештенство и монаштво, већ и сви наши верници“. Слажемо се! А, да ли ви стварно мислите да је наша јавна критика кључних црквених великодостојника из Епархије рашко-призренске напад на „своју Цркву“, на сво монаштво, на све вернике? Не подсећа ли то на оно, да ако јавно критикујете Александра Вучића напали сте државу и цео српски народ! Каква иронија, каква препотентност. Недоследни сте! Али храбри нас чињеница да у Цркви, ипак, има и међу свештенством у Епархији и шире не мали број оних који размишљају другачије.

Такође крајње је лицемерно нападати неистомишљенике да „они никада нису ништа учинили за цркву“, бројити им на колико су литургија били, да ли су постили, да ли су „посетили монахе и монахиње да виде како живе, како живе Срби на Косову...“? Невероватно?!

Не знамо шта су други радили, да ли иду у цркву, на колико су литургија били, да ли су постили, али већ други пут (у два саопштења) између редова прозивате Момчила Трајковића, председника Српског нациоанлног форума из Грачанице (у саопштењу намерно иронишете да је СНФ у Чаглавици). Поред осталих, оптужујете и њега за антицрквено деловање, за рушитеља цркве, да није довољно верник, да је човек који покушава да створи раздор у цркви, за оног који ништа не чини за цркву и народ на Косову, да привремено борави на Косову...! Да ли ви стварно мислите тако или сте, пак, изгубили сваку меру за реалност, жељни да рушите све пред собом...! Креатори саопштења знају да све то није тачно! Али...?

Предсеник Српског националног форума (који живи стално у својој кући у Чаглавици и ради у Грачаници и редовно пости) никада није желео да промовише свој допринос цркви. Шта је све чинио то одлично знају писци и креатори овог срамног саопштења. На последњем разговору (пред Видовдан прошле године) који је председник Форума Момчило Трајковић имао код владике Теодосија, преосвећени је ничим изазван рекао: „Момо, ти си много учинио за Цркву“. Шта се то у међувремену десило да је Момчило Трајковић постао противник и рушитељ Цркве? Јесте ли свесни о чему говорите? Човек кога су ту доскора „наше власти“ преко шест година задржавали на свим административним прелазима као „издајника и страног плаћеника“, (никада вам није пало напамет да јавно реагујете) ви проглашавате „неверником“, противником своје Цркве. Недао Бог, али, можда ће ваш наредни потез бити да му забраните улаз у цркве, да га анатемишете!? Ни то нас неби изненадило.

Пошто добро знате, али сте ипак „заборавили“, желимо да због јавности кажемо шта је то чинио човек, који по вама ништа није чинио, осим што „разбија Цркву“!? О томе су често сведочиле благопочивше игуманије Јефросинија и Теодора који су користиле сваку прилику да истакну улогу Трајковића у деценијској (економској) помоћи манастиру Грачаница, помоћи и манастиру Девичу, новчаним прилозима које у свакој прилици давао. Организовао је два хуманитарна концерта (у Дому културе у Грачаници и Комбанк дворани у Београду, коме је и владика Теодосије присуствовао), и сав приход уступио у хуманитарне сврхе и Народној кухињи Епархије рашко-призренске у Прековцу, као потпредседник владе Србије на његов предлог и његово лично залагање враћено је Цркви преко 4 хектара земље у центру Приштине, иницијатор је градње храма Христа Спаса у Приштини (пре тога, осим малих осврта у неким историјским читанкама, скоро се никад и нигде Храм није помињао), као иницијатор, уз благослов и на предлог патријарха Павла био је заменик председника Одбора за градњу Храма (председник је био патријарх Павле)... Посебна улога Трајковића је деценијска сарадња са Црквом, њега као председника Српског покрета отпора и владике Артемија и то док су остали бежали да сарађују са црквом у одбрани националних интереса. Та сардања у најтежим временима за наш народ (са којом се данас наша црква с правом поноси) „изродила“ је шест Црквено-народних сабора, на којима је храбрен српски народ да остане на својим огњиштима (док су тадашње власти и они који данас владају Србијом, владику Артемија и Момчила Трајковића, називали издајницима). Да потсетимо „заборавне“ црквене великодостојнике да је Трајковић деведесетих година, био изабран од стране Синода СПЦ у десетине делегација Цркве у којима су били патријарх Павле, митрополит Амфилохије, владике Артемије и Атанасије Јевтић, проф. Душан Батаковић, у неким и данашњи владика (тада игуман) Теодосије и отац Сава Јањић, у разговорима о Косову и Метохији у свим светским центрима (Њујорку, Вашингтону, Паризу, Лондону, Бону, Бриселу, Москви, Атини...).

Посебна улога Трајковића је била 1999 године (након рата), када је заједно са владиком Артемијем одлучио да стане уз остављени народ и помогне му у спречавању тоталног егзодуса, посебно у заустављању одласка народа са централног Косова. Заборавили су обраћања патријарха Павла, владике Артемија и Момчила Трајковића, у порти манастира Грачаница пред преко две хиљаде застрашених Срба, који су тог јуна 1999 године, дрхтали „као јагањци пред клање“, чекајући охрабрење. Креатори саопштења заборавили су и чињеницу да је господин Трајковић, можда први политичар, који је на позив патријарха Павла говорио (поднео извештај о стању нашег народа након одласка наше војске и полиције) на ванредном заседању Архијерејског сабора СПЦ, одржаног јуна 1999 године у Пећкој патријаршији. Нисте приметили да је пре неколико месеци Трајковић обишао монахиње у Ђаковици (и оставио прилог), често одлази у манастир Дечане, Пећку патријаршију, у Призрен... Креатори и писци саопштења то одлично знају, али...? И овде ћемо стати.

Момчило Трајковић, због свега што је чинио, није очекивао никакво црквено признање (било је „заслужнијих“ од њега), али, такође није очекивао да га, они који све то добро знају, прогласе „отпаднико од Цркве“.

Невроватно је колико су креатори и писци саопштења отишли далеко, да нормалан човек не поверује?! Њихова тврдња да неки „појединци који се представљају јединим аутентичним представницима Срба са Косова и Метохије сада покушавају и да појединим члановима јерархије СПЦ продају своју причу и направе раздор у самом телу Цркве или трче од једног до другог опозиционог лидера...!?“, су најгнуснија подметања и измишљотине болесних умова, које нормални људи не могу да разумеју. Који су то појединци и који је то „члан јерархије“ коме се „продаје прича да би се унео раздор у самом телу Цркве”? Људи, па зар је то могуће!? Која је то памет да тако нешто напише!? Зар су ти „појединци“ стварно толико јаки, а јерарх (не кажу му име) толико слаб и подложан нашим „причама“, да ће Трајковић преко неименованог јерарха направити „раздор“ у Цркви!? Прецењују Трајковића, потцењују „јерарха“, па и снагу наше Цркве. Не, пре би рекли да великодостојници из Епархије рашко-призренске измишљају и подмећу. Страшно да страшније не може бити!!!

И још једно. Председник Српског националног форума не трчи „од једног до другог опозиционог лидера“ и не организује “политичке митинге“, (које политиканство, чиме се великодостојници баве!?) како се тврди у политичком саопштењу Епархије. Напротив, Српско национално веће, НП „Отаџбина“ и СНФ, успели су да организују разговоре у Српској академији науке и уметности (САНУ), округли сто са најеминетнијим правним експертима у Србији, разменили су мишљење са српском интелектуалном елитом окупљену око организације ПроГЛАС и ту недавно и историјски скуп са српском опозицијом, покретима и удружењима чије је интересовање Косово и Метохија да по први пут заједно седну и разговарају о трагичном стању нашег народа на Косову и Метохији.

Овде би стали, јер даља јавна полемика може да штети свима, нарочито нашем угроженом народу и нашој угроженој Цркви. Међутим, без обзира на разлике, опет предлажемо, да после свега, владика Теодосије и патријарх Порфирије приме делегацију Срба са Косова и Метохије и у разговору, као добронамерни људи, своје умну енергију усмере у заједничку борбу за опстанак српског народа на Косову и Метохији и наше Цркве.

И проговорили су и договорили се да, уз све разлике које постоје, предложе „Оквире стратегије за опстанак Срба на Косову и Метохији“, на којој интензивно раде. Председник Форума је у томе дао велики допринос, за шта му је одато признање. Који су разлози да креатори саопштења банализују и вулгаризују овај скуп, називајући га „политичким митингом,“ нормалном човеку не може бити јасно! После овога не може више нико рећи да црква ћути. Не само што не ћути, већ сасвим отворено учествује у политичким процесима, и то пре свега у рушењу политике која улаже надчовечанске напоре да помогне нашем народу на Косову и Метохији, и на тај начин даје подршку властима у Београду да наставе и доврше трагедију народа и државе.

Овде би стали, јер даља јавна полемика може да штети свима, нарочито нашем угроженом народу и нашој угроженој Цркви. Међутим, без обзира на разлике, опет предлажемо, да после свега, владика Теодосије и патријарх Порфирије приме делегацију Срба са Косова и Метохије и у разговору, као добронамерни људи, своје умну енергију усмере у заједничку борбу за опстанак српског народа на Косову и Метохији и наше Цркве. Да сутра не буде касно!

Како радили тако нам Бог помогао!

У Грачаници, 6. октобар 2024. године

Видети још:

Епархија рашко-призренска поводом прозивки за неактивност и ћутање: Црква не ћути пред страдањем на КиМ, али неће да предводи никакве политичке митинге и револуцију

(СНФ КиМ-НСПМ)