Slobodan Miladinović: Zatvoreni krug elite – Društvo dominantnih porodica

Srbijom danas vlada nekoliko stotina porodica. One predstavljaju dominantnu elitu društva s obzirom na to da zauzimaju vrhunske upravljačke pozicije, poseduju nesrazmerno veliku društvenu moć i pod svojom kontrolom imaju strateške društvene resurse. Njihovi potomci se nalaze na velikom broju društvenih pozicija, od onih iole značajnijih pa sve do najviših. Lokalne sredine su takođe pod kontrolom uticajnih porodica. Neke od njih potiču iz komunističke nomenklature, drugi su potomci starih građanskih porodica. Ima, naravno, i onih koji su se sami nekako (najčešće koristeći prijateljske veze ili uz pomoć sive ekonomije, političkom aktivnošću i sl.) dokopali pozicija moći. Jedni potiču iz mirnodopskog, drugi iz ratnog perioda (ratni profiteri iz devedesetih).

Posledica takvog stanja je formiranje sloja novobogataša koji čine tajkuni raznih profila. Poreklo njihove moći i bogatstva treba tražiti u opštoj kriminalizaciji društva iz devedesetih, u odsustvu volje sistema da se obračuna s kriminalom i posebno s korupcijom i protekcionizmom, u sprezi sa nosiocima političke vlasti. Za raznorazne usluge režimu omogućeno im je da uđu u biznis i da posle petooktobarskih promena (ponekad i uz porez na ekstraprofit) legalizuju svoje na brzinu stečeno bogatstvo. Ovi ljudi su se, kroz razne vidove privatizacije i pristupe ekonomskim dobrima – preko povlašćenog dobijanja kredita koje je (hiper)inflacija obezvređivala, i uopšte inflatornog novca koji se brzo pretakao u čvrstu valutu, ili naprosto putem pravovremenih informacija o mogućnostima otkupa javne imovine i sl. – dokopali velikog, nekada društvenog, bogatstva. Oni, preko svoje ekonomske moći (a neretko i političke – u svojstvu lokalnih političkih funkcionera ili finansijera stranaka) kontrolišu privredni život, štiteći svoje privilegovane pozicije povlašćenih ekonomskih subjekata. Među njima nema onih koji su krenuli sa dna i stekli bogatstvo bez institucionalne podrške vladajućih elita.
Srbija se transformiše u zatvorene krugove „kastinskog“ tipa

Pored novobogataša i pripadnici više srednje klase drže pozicije u važnim društvenim institucijama, počev od opštinskih uprava pa sve do univerziteta, medija i institucija kulture. Praktično, struktura društva Srbije se transformiše u zatvorene krugove ,,kastinskog” tipa. Važni položaji u određenim segmentima društva se međugeneracijski reprodukuju unutar moćnih i uticajnih porodica. Naprosto, dovoljno je steći više ili visoko obrazovanje i otvorena je prečica za dobijanje veoma cenjenog i uticajnog radnog mesta. Socijalne mreže koje je pre toga izgradila porodica obezbeđuju neophodnu logističku podršku za socijalnu promociju sopstvene dece. Novija istraživanja su pokazala da su danas šanse mladih, talentovanih i sposobnih, a nižeg socijalnog porekla, da uđu u krug atraktivnih profesija veoma male, nekoliko desetina puta manje od šansi onih rođenih u porodicama koje već drže takve pozicije. Postalo je gotovo pravilo da deca advokata postaju advokati, deca lekara – lekari, deca univerzitetskih profesora–univerzitetski profesori, deca glumaca ulaze u aktivan život kao glumci, deca umetnika kao umetnici, deca diplomata postaju diplomate, a deca privrednih i državnih funkcionera stižu na razne javne funkcije. Autsajdere na pola puta zaustavljaju umreženi moćnici.

Ovakvo stanje je rezultat nepostojanja moderne privrede, tržišnih odnosa i zdrave konkurencije.Onog momenta kada glavna obeležja srpske privrede postanu privatno preduzetništvo i inicijativa otvaraće se tržište i polako ali sigurno kanali socijalnog uspona sposobnih i kvalitetnih, bez obzira na njihovo socijalno poreklo. Privatni preduzetnik će, vođen racionalnim interesom za profitom, tražiti ljude sa svežim idejama i ličnim kvalitetima.

U međuvremenu će društvena moć porodica imati presudan značaj. Samo od brzine sprovođenja reformi zavisi koliko dugo će društvo Srbije biti zatvoreno društvo polukastinskog tipa. Naše razvojne perspektive će se otvoriti onog momenta kada uticaj porodice na društveno postignuće svoje dece, generalno, počne da slabi. U međuvremenu će se reprodukovati klasno-slojne nejednakosti, a kanali uzlaznog napredovanja ostaće zatvoreni za one koji potiču iz porodica u kojima nije koncentrisana društvena moć, bez obzira na njihove lične kvalitete.

*Profesor na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu

(Politika)