Skupština RS usvojila veto Željke Cvijanović na sporne zaključke Predsedništva BiH. „Za“ glasalo 64 poslanika, protiv pet, uzdržanih nije bilo

Narodna skupština Republike Srpske usvojila je odluku o potvrđivanju izjave srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović, prema kojoj je sporni zaključak Predsedništva BiH – usvojen bez konsenzusa 12. maja – veoma štetan po vitalne interese Srpske.

Od ukupno 76 prisutnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske za usvajanje su glasala 64, protiv je bilo pet, dok nije bilo uzdržanih.

Srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović istakla je da je ubedljivom podrškom vetu "još jednom dokazano da je Narodna skupština na visini zadatka i u službi odbrane interesa Republike Srpske".

"Hvala svim narodnim poslanicima koji su podržali veto srpskog člana Predsedništva, kako iz redova vladajuće koalicije, tako i iz opozicije", napisala je Cvijanovićeva na Instagramu po završetku posebne sednice Narodne skupštine.

Cvijanovićeva je navela da je Narodna skupština Republike Srpske poništila zaključak Predsedništva BiH koji su dva člana iz FBiH usvojila preglasavanjem.

Narodna skupština, prema Ustavu BiH, razmatra izjavu srpskog člana Predsedništva BiH i, ukoliko je 10 dana od dana prosleđivanja potvrdi dvotrećinskom većinom od najmanje 56 poslanika, osporena odluka Predsedništva BiH ne stupa na snagu.

Cvijanovićeva u Skupštini: Fasada o rušenju ustavnog poretka, jasni ciljevi Sarajeva

Željka Cvijanović prethodno je tražila podršku poslanika jer je, kako je istakla, parlament najbolja brana pokušajima da se Predsedništvo BiH iskoristi za političke obračune.

Pojasnila je da su Bećirović i Komšić usvojili zaključak da su odluke Skupštine Republike Srpske antiustavne i antidejtonske, tražeći smenu rukovodilaca policijsko-obaveštajnih agencija i asistenciju EUFOR-a u hapšenju rukovodstva Srpske.

"Sporni zaključak u tački 8 sadrži zahtev kojim se misija EUFOR, kao bezbednosne snage koje deluju pod patronatom EU, želi uvesti u rešavanje političke i ustavne krize u BiH, na način da se oni obračunavaju sa legalnim rukovodiocima i institucijama Srpske i da se tako stave u funkciju realizacije političkih ciljeva Sarajeva, pri čemu je priča o rušenju ustavnog poretka fasada, a stvarni ciljevi su odavno poznati i odavno prepoznati", navela je Željka Cvijanović u obraćanju poslanicima.

Za govornicu su posle Željke Cvijanović izlazili predsednici političkih partija. Čelnici vladajućih stranaka bez zadrške tražili podršku vetu.

Dodik: Kriza prava, a ne bezbednosni izazov

Predsednik SNSD-a Milorad Dodik rekao je da kriza nije prouzrokovana politikama koje vodi Republika Srpska, nego da je došlo do instrumentalizacije pravosuđa u BiH od "nelegalnog" Kristijana Šmita i bošnjačkih političara.

Ocenio je da je reč o krizi prava, a ne bezbednosnom izazovu, kao što to žele da predstave u Sarajevu.

"Mogli ste da čujete bošnjačkog člana Predsedništva koji govori o oružanim formacijama i sukobima. Ova Narodna skupština odbacuje bilo kakvu ocenu da je reč o bezbednosnoj krizi", rekao je Dodik i naglasio da bošnjački politički predstavnici, bez obzira na to da li su vlast ili opozicija, žele unitarnu BiH, bez entiteta i zaštitnih mehanizama naroda.

Predsednik Ujedinjene Srpske Nenad Stevandić napomenuo je da se EUFOR izjasnio da neće učestvovati u bilo kakvim aktivnostima van svog mandata i ocenio da, ako bilo koji političar traži suprotno, onda je to najveća moguća zamka i pokušaj pravljenja incidenta.

"Ako neko na taj način ispunjava ratnu agendu, onda vi odlučujete da li mu u tome pomažete. Očuvanje mira je najbitnije. Nije reč o slaganju stavova političara, nego o vitalnom nacionalnom principu i interesu Republike Srpske", naglasio je Stevandić.

Iščekivalo se kako će se odrediti opozicija i da li će biti dvotrećinske podrške.

Draško Stanivuković, predsednik opozicionog PDP-a, rekao je pre glasanja da će podržati veto i da srpski član Predsedništva ne može da bude preglasan, ma ko bio i kako god se zvao.

Neupitno je da se BiH nalazi u najvećoj ustavnoj i političkoj krizi, najtežoj od potpisivanja Dejtonskog sporazuma.

Nema dijaloga između zvanične Banjaluke i Sarajeva. Milorad Dodik pokušao je da okupi sve strane, ali se na sastanku u Doboju nisu pojavili predstavnici vladajućih stranaka iz Federacije, ali ni opozicija Srpske.

(RTS)