Širom sveta se povodom Međunarodnog praznika rada održavaju protestni skupovi i marševi sa zahtevom za veća prava radnika; U Turskoj uhapšeno osamdesetak demonstranata

Širom sveta se danas, povodom praznika rada, održavaju protestni skupovi i marševi uz zahteve vladama da se posvete pitanjima radnika. Međutim, u nekim zemljama vlasti su ograničile protestne aktivnosti što je ponegde, kao što je Turska, rezultiralo hapšenjima.

Turska policija je danas u Istanbulu uhapsila 84 osobe i stavila grad pod pojačanu kontrolu jer je opozicija pozvala na demonstracije povodom 1. maja. Najveći broj ljudi je uhapšen u četvrti Bešiktaš, navela je policija. Uhapšeni su uvedeni u autobuse zbog ispitivanja.

Proslava 1. maja je u prošlosti bivala obeležena sukobima demonstranata i policije, ali je poslednjih godina vlast ograničila pristup glavnim mestima okupljanja u Istanbulu. 

Tako su danas kordoni policije potpuno blokirali trg Taksim i aveniju Istiklal. Pristalice opozicije koje su pokušale da uđu na Taksim su uhapšene, a neke je policija oborila na zemlju. 

Prema Anadoliji, danas je na ulicama Istanbula 26.000 policajaca, kao i tri helikoptera, 85 kamiona s vodenim topovima i 67 oklopnih vozila. Dozvoljena okupljanja su se održala u Istanbulu, Ankari i Izmiru.

Turska je, iz bezbednosnih razloga, zabranila pristup ovom trgu u svrhe obeležavanja 1. maja, pa su putevi koji vode ka trgu blokirani, a policija je dozvolila samo malim grupama predstavnika sindikata da polože vence na tamošnji spomenik.  Međutim, grupa od oko 25 ljudi, uzvikujući "Bez zabrane Taksima 1. maja", pokušala je da silom dođe do trga, ali ih je opkolila policija.

Trg Taksim ima simboličku vrednost za radnički pokret u toj zemlji, imajuću u vidu da je 1977. godine 34 ljudi ubijeno na tom trgu tokom obeležavanja 1. maja, kada su na okupljene ispaljeni hici sa obližnje zgrada, podseća američka agencija.  Inače, sindikati u Turskoj pozvali su na obeležavanje praznika rada skupovima u zonama sa vladinim institucijama u Istanbulu i Ankari. 

I u Manili je danas hiljade filipinskih radnika i aktivista marširalo povodom praznika rada, a u znak protesta zbog, kako navode, neispunjenih predizbornih obećanja predsednika Rodriga Dutertea da će staviti tačku na kratkoročne ugovore o zapošljavanju. 

Na protestnom skupu nasilja nije bilo, ali je kompleks predsedničke palate bio pod jakim obezbeđenjem.

Novinarima je prvobitno bilo zabranjeno da mu se približe kada su demonstranti zapalili Duterteov portret s natpisom "Kralj lažova", nekoliko stotina metara od kompleksa, prenosi Rojters. 

Oko 8.000 policajaca i vojnika raspoređeno je danas zbog protestnog marša u Manili, a policija je procenila da je u maršu učestvovalo 10.000 ljudi, mašući zastavama i noseći trasparente. 

Protesti su danas održani i u drugim velikim gradovima na Filipinima, gde su radničke grupe tražile veće plate i bolje uslove rada za sebe, ali i za milione migrantskih radnika u drugim zemljama. 

Istovremeno, u centru Seula okupilo se hiljade članova radničkih sindikata tražeći povećanje minimalne zarade i dodeljivanje statusa regularno zapsolenih svim neregularno angažovanim radnicima, kao i ravnopravan tretman. Policija je procenila da se tamo okupilo oko 10.000 ljudi.

Demonstranti traže i da vlada obustavi restrukturiranje automobilske i brodske industrije i reformiše velike konglomerate. 

Povodom 1. maja, i u Indoneziji se oko 10.000 radnika iz raznih sektora okupilo danas u blizini predsedničke palate u DŽakarti kako bi iznelo svoje zahteve, tražeći da im vlada poveća plate i prestane da zapošljava strane radnike. 

U Kambodži se, u Pnom Penu, takođe danas okupilo oko 2.000 radnika na skupu koji je organizovala sindikalna koalicija. 

Demonstranti su planirali marš do Nacionalne skupštine kako bi pozvali poslanike da im pomognu u rešavanju pitanja vezanih za rad, ali ih je policija u tome sprečila. 

Inače, premijer Kambodže Hun Sun provodi dan sa oko 5.000 radnika u odevnoj industriji nadomak prestonice, a radnicima je zahalio najavivši da će svako od njih dobiti pomoć od 50.000 riela, što je 12,50 dolara. 

Istovremeno, vlada Šri Lanke je za 7. maj odložila skupove i procesije povodom 1. maja zbog celonedeljnih proslava u okviru budističkog festivala Vesak, koji traje do sutra. 

Vlada je saopštila da je odluku donela nakon zahteva vodećih budističkih monaha, koji su inače u toj zemlji veoma uticajni. 

Vlada je pozvala političke partije i radničke sindikate da 1. maja ne organizuju skupove, ali su neki najavili da će ignorisati direktivu vlade i ipak obeležiti praznik rada. 

Političke partije i sindikati Šri Lanke obično 1. maj obeležavaju živopisnim paradama i velikim skupovima kako bi pokazali svoju političku i organizacionu snagu.

130.000 Rusa na maršu povodom Prvog maja

Na maršu u centru Moskve povodom praznika rada danas se okupilo oko 130.000 ljudi, javlja Tas s pozivajući se na rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova. U centru prestonice održavaju se demonstracije povodom praznika rada koje su organizovali predstavnici moskovskog Saveza sindikata.

Mir-Maй-Trud!!! S prazdnikom, strana!!! V pervomaйskih demonstraciяh profsoюzov učastvuюt 3 mln čelovek po vseй Rossii. V Moskve 130.000!!!
Lюdi vыšli s edinыmi prizыvami: dostoйnый trud i spravedlivaя socialьnaя politika!!! https://t.co/H3tNRB1sKz pic.twitter.com/nkKoAjbDCC

— Эduard Drozd (@olshan75) May 1, 2018

V pervomaйskih demonstraciяh profsoюzov učastvuюt 3 mln čelovek po vseй Rossii:https://t.co/RIO9BPpCI5 pic.twitter.com/i0c3H9Sc7o

— TASS (@tass_agency) May 1, 2018

Policija, zajedno sa Nacionalnom gardom i patrolama dobrovoljaca, osigurava bezbednost, navodi ruska agencija. Demonstranti uzvikuju tradicionalne slogane, poput "Mir, rad, maj", "Za mir i stabilnost", "Zaposlite omladinu" i "Brinite o penzionerima".

Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin predvodio je marš sindikata na Crvenom trgu, obećavši da će učiniti sve u cilju poboljšanja životnog standarda građana. Na demonstracijama su učestvovali i poslanici ruske Državne Dume i moskovske Gradske Dume, napominje Tas s.

Moskovski Savez sindikata saopštio je da je oko 120.000 ljudi marširalo od Crvenog trga glavnim ulicama prestonice, u znak obeležavanja praznika rada, prenosi AP. U Sankt Peterburgu, drugom po veličini gradu u Rusiji, zvaničnim prvomajskim demonstracijama pridružili su se i Rusi nezadovoljni pokušajima Kremlja da ograniče slobodu interneta, navodi američka agencija.

Nekoliko stotina ljudi se, prkoseći kiši, priključilo koloni koja je marširala kroz Sankt Peterburg, u znak protesta protiv vladine zabrane popularne aplikacije za razmenu poruka Telegram, dodaje AP, uz napomenu da se i u Moskvi juče okupilo oko 10.000 ljudi zbog blokiranja te aplikacije.

Hiljade Grka protestovalo u centru Atine

Na hiljade Grka protestovalo je danas centrom Atine u tri odvojena skupa povodom praznika rada. Muzeji su bili zatvoreni, trajekti su ostali u lukama, a javni saobraćaj odvijao se redukovano.

Policija je saopštila da je najmanje 7.000 ljudi učestvovalo na prvim demonstracijama u Atini, koje je organizovao sindikat komunističke stranke. Demonstranti su prošli pored parlamenta, glavnom avenijom do ambasade SAD.

U Solunu je danas planirano održavanje još četiri demonstracija, preneo je AP.

Sukobi anarhista i policije u Atini

Grčka interventna policija postavila je kordon u centru Atine oko Tehničkog fakulteta (poznatijeg kao Athens Polytećnic) nakon što su je napali samozvani anarhisti, prenosi grčki portal Katimerini. Do sukoba je došlo kada je nekolicina samozvanih anarhista izašlo iz prvomajskog protesta i pobeglo u zgradu univerziteta da bi napali policiju.

Oni su na pripadnike policije bacali kamenice i ručno napravljene gasne bombe i podigli barikade u jednoj od ulica oko fakulteta zapalivši kante za smeće. Kako se navodi, centar grada je bio zatvoren skoro celo jutro zbog prvomajskih protesta koje su ispred parlamenta organizovali radnički sindikati, dok je komunistička partija PAME organizovala protestni marš do američke ambasade.

 Istovremeno, u više od 70 gradova širom Španije održani su protesti povodom praznika rada na kojima je pozivano na jednakost polova, veće plate i penzije.

Demonstracije održane u Madridu bile su najveće gde je na hiljade okupljenih uzvikivalo "Vreme je za pobedu".

Poljacima, Česima i Slovacima dosta rada za male plate

Prvomajski marševi, mitinzi i proslave u Srednjoj Evropi protiču danas u znaku zahteva da je Poljacima, Česima i Slovacima dosta "rada za male pare" i da očekuju od svojih vlada i preduzeća da se njihove plate brže približe zapadnim. Tradicionalni prvomajski marš u organizaciji Opštepoljskog sporazuma sindikata prošao je danas Varšavom pod parolom "Poljskoj su potrebne veće plate". 

Radnici i sindikati traže brži rast zarada od 7,3 odsto, koliko je porasla prošle godine prosečna poljska plata, na 1.185 evra bruto, koliko je iznosila u januaru ove godine, ali i transparentnost i poštovanje propisa u isplati minimalnih zarada, ove godine određenih na 500 evra bruto. Ostali sindikati u Poljskoj kritikuju naslednicu legendarne poljske Solidarnosti, prvih nezavisnih sindikata u sovjetskom bloku, da se suviše približila sadašnjih vlastima stranke Pravo i Pravda Jaroslava Kačinjskog i prestala da se odlučno bori za radnička prava.

Kraj jeftinog rada zatražili su zajedno danas češki i slovački sindikati u slovačkom gradu Žilina na zajedničkoj proslavi 1. maja u godini u kojoj dve zemlje obeležavaju 100. godišnjicu nastanka zajedničke države - Čehoslovačke. 

"Znam da to nije jednostavno, ali produktivnost slovačkih radnika je vrlo visoka upravo u preduzećima inostranih vlasnika. Samo uz veliki pritisak i kolektivno pregovaranje možemo da postignemo da se naše plate približavaju zapadnim", kazao je lider Konfederacije saveza sindikata Slovačke Jozef Kolar.

Lider Češko-moravske konfederacije sindikalnih saveza, Jozef Stšedula kao glavne zahteve sindikata dve zemlje u kojima tesno sarađuju i pružaju jedni drugima podršku naveo je kraj jeftinog rada, veću minimalnu zaradu i dostojanstvenu starost. 

"Naravno bliži se robotizacija. U obe zemlje je to veliki problem. U obe zemlje će se smanjivati zaposlenost i jedini put kako da se to zaustavi jeste skraćenje radnog vremena. Skraćenje 37,5 sati (nedeljno) nije ništa dramatično, ne tražimo 35 sati. Ništa se ne bi desilo i nema razloga da se za to smanjuju plate. Upravo suprotno, mi vidimo prostor za povećanje zarada za desetine procenata", kazao je Stšedula. 

"Vaše zamerke razumem. Nastojaću da broj ljudi koji primaju minimalnu zaradu bude što manji", obratio se okupljenima danas na češko-slovačkoj sindikalnoj proslavi 1. maja slovački premijer Peter Pelegrini. 

On je podsetio da danas na snagu stupaju izmene zakona iz tzv. socijalnog paketa, između ostalog i povišice za prekovremeni, noćni i rad na praznike a takođe i mogućnost da se ne plaćajući na to doprinose isplaćuju radnicima 13. i 14. plate. Prosečna plata u Slovačkoj dostigla je u poslednjem kvartalu prošle godine 1.041 evro, dok je u Češkoj krajem prošle godine dostigla 1.218 evra i prvi put prešla granicu od 30.000 kruna. 

Minimalna zarada u Slovačkoj od ove godine je 480 evra, u Češkoj 478 evra u preračunu a u obe zemlje Zakon o radu predviđa različitu minimalnu zaradu prema vrsti poslova i koliko su komplikovani, što važi za zaposlene u preduzećima u kojima nema zaštite u vidu kolektivnog ugovora, a preduzeća imaju obavezu da tu garantovanu minimalnu zaradu, veću od obične minimalne koja važi samo za najjednostavnije poslove bez kvalifikacija, isplaćuju i stranim radnicima.

Najviša takva garantovana minimalna zarada u Češkoj je od ove godine po naređenju vlade 956 evra bruto. Češki i slovački sindikalni savezi organizovali su zajedničku proslavu Praznika rada da upozore da problemi radnika u globalizovanom svetu ne poznaju granice tako da ne bi ne smela ni sindikalna saradnja i uzajamna podrška.

Francuska: Neredi i suzavac u Parizu, uhapšeno više od 200 ljudi tokom protesta protiv Makronove ekonomske politike

Pariska policija uhapsila je više od 200 ljudi i upotrebila suzavac i vodene topove protiv maskiranih anarhističkih demonstranata koji su razbijali izloge i bacali molotovljeve koktele, pokvarivši planove sindikata da održe mirne skupove povodom Praznika rada.

Vlasti su navele da se oko 1.200 maskiranih demonstranata odevenih u crno okupilo na marginama godišnje sindikalne parade u povodom Praznika rada.

Uhapšeno je 200 anarhista, a četvoro ljudi, uključujući jednog policajca, lakše je povređeno, objavila je policija.

Ministar unutrašnjih poslova Žerard Kolomb osudio je nasilje i rekao da se preduzima sve kako bi odgovorni bili uhapšeni.

Portparol vlade kritikovao je demonstrante što su skrivali lica. "Ako imate iskrena uverenja, prostestujte ne skrivajući lica."

Demonstranti su izvikivali antifašističke slogane, mahali starim sovjetskim zastavama i antivladinim transparentima i bacali petarde. Neki su počeli i da podižu i barikade.

Porazbijali su mnoge izloge, prodavnice, palili automobile i šarali grafite po zgradama.

Neredi su izbili zbog nezadovoljstva sindikata zbog reformskih planova predsednika Emanuela Makrona.

Makron je danas ponovio da neće odustati od svojih planova.

Sindikati procenjuju da se na njihovom skupu povodom Praznika rada okupilo 55.000 ljudi, a policija tvrdi da ih je bilo oko 20.000.

Stotine demonstranata marširalo je Parizom kao deo prvomajskih protesta protiv ekonomske politike koju sprovodi predsednik Francuske Emanuel Makron.

Tokom protestnog marša, radnici i studenti su nosili anti-kapitalističke zastave (sa srpom i čekićem i petokrakom) i transparente na kojima je, između ostalog, pisalo "Svrgnimo Vladu", "Makron nam je dao mržnju" i slično. 

Agencija Rojters prenosi da je policija morala vodenim topovima i suzavcem da rasteruje učesnike protesta koji su razbijali izloge prodavnica i bacali plinske bombe.

Ranije danas, policija je upozorila na moguće sukobe sa anarhističkom grupom poznatom kao "Crni blokovi", koja je putem društvenih medija pozivala na "revolucionarni dan".

Kako su saopštile vlasti, oko 1.200 učesnika protesta sa kapuljačama i maskama i odeveni u crno pojavili su se na protestu radničkih sindikata. Među izlozima koji su razbijeni jeste i izlog "Renoa" i "Mekdonaldsa".

Ministar unutrašnjih poslova Žerard Kolomb osudio je nasilje i kazao da policija radi sve kako bi uhapsila prestupnike.

Tokom protestnog marša, žene i studenti su nosili antikapitalističke zastave, kao i zastave sa natpisima kao što su "Rizici od remećenja mira", "Hajde da Vladu izbacimo iz šina" i "Makron nam daje mračnu mržnju". 

Organizatori se nadaju da će protestima oštro odgovoriti planovima Makrona da ukine deo zaštite radnika.

(Agencije)