Siniša Mihajlović: Moj ujak Hrvat je hteo da ubiju mog oca Srbina, a Arkan je njega uhvatio i nije dao da ga ubiju

 BOLONjA - Trener Bolonje, legenda Zvezde i srpskog fudbala Siniša Mihajlović danas puni 50 godina i tim povodom je dao intervjuu italijanskom Gazeta delo sport u kome je govorio o privatnom životu, ratu u bivšoj Jugoslaviji, odnosu sa Arkanom i rodnom Vukovaru.

''Svi ratovi su odvratni, ali bratoubistvo koje smo mi proživeli u bivšoj Jugoslaviji nešto je najgore što se može dogoditi. Prijatelji koji su pucali jedni na druge, slomljene porodice. Video sam kako moj narod pati, gradovi su uništeni, svi pobijeni. Moj najbolji prijatelj je uništio moj dom", rekao je Mihajlović, prenosi index.hr.

"Moja mama je Hrvatica, otac Srbin. Kada su se preselili iz Vukovara u Beograd, mama je zvala svog brata Ivu i rekla mu da dođe u našu kuću. A moj ujak je rekao 'Što si odvela muža? Ta srpska svinja je trebalo da ostane tu da ga zakoljemo.' Takva vam je bila tadašnja klima", rekao je Mihajlović.

On je potvrdio da mu je Arkan bio pijatelj.

"Posvetio sam mu čitulju. Bio mi je prijatelj, bio je vođa navijača Crvene zvezde. Uvek se ponašao dobro prema nama, igračima iz kluba i reprezentacije. On je čak uhvatio mog ujaka Ivu i spasio ga. Hteli su ga ubiti, ali Arkan nije dao. Nazvao me na telefon odmah", rekao je Mihajlović i podsetio da je o Arkanu pričao puno puta.

"O tome da sam ga poznavao pre rata, o tome da sam osudio njegove zločine, ali i o tome što je on predstavljao za Srbe u tom trenutku. Moraju proći bar dve decenije kako bismo mogli objektivno proceniti šta se dogodilo. Bilo je to razarajuće za sve. Ovo što ja kažem, isto mogu reći Hrvat ili Bosanac. Proživeli smo ludilo istorije", naglasio je Mihajlović.

On je podsetio da je rođen u Vukovaru.

"Vukovar je za mene bio najlepši grad na svetu. Zatim je postao simbol rata. Nakon rata sam došao u Vukovar. Nisam se mogao orijentisati. Samo skeleti zgrada, nagomilani za stvaranje rovova. Ptice nisu letele. Nije bilo ni psa na ulicama. Bio je to grad duhova.''

"Imam snažan karakter. Srbin sam od glave do pete, sa svim vrlinama i manama mog ponosnog naroda. Znam priznati i svoje greške, znam dati i primiti izvinjenje i uvek sam spreman za dijalog. Smatraju da sam tvrd čovek. To je istina. I bolje da me ne provociraju. Ali i čovek s mudima može biti dirnut. Kad sam prvi put došao u Međugorje, plakao sam kao dete, nisam mogao zaustaviti suze. Osetio sam se jačim. Više sam bio taj dan čovek nego ikada u životu", ispričao je Mihajlović.

Mihajlović je govorio i o prvoj utakmici između Hrvatske i Jugoslavije nakon rata.

"Igrala se uzvratna utakmica u Zagrebu. Te smo večeri izborili plasman na Euro 2000. Završilo je 2:2, a ja sam asistirao za oba gola. Novine u Srbiji dale su mi ocenu 10", rekao je Mihajlović. 

(Fonet)