Siniša Ljepojević: BRIKS pobedio na samitu G20

Nedavni godišnji samit Grupe 20 (G20) u glavnom gradu Indije, Nju Delhiju, pre svega je pokazao koliko se svet promenio u proteklih godinu dana, od prethodnog skupa u Indoneziji. Posle samita u Indoneziji ličilo je da ta neformalna grupa zemalja više neće ni postojati, ali je skup u Indiji zahvaljujući inicijativi BRIKS zemalja i takozvanog Globalnog juga sačuvao njeno postojanje. Zemlje BRIKS-a su pobednice skupa u Indiji.

Neformalnu G20 su osnovale zapadne zemlje pre skoro četvrt veka sa namerom da nezapadnim zemljama nametnu svoje ekonomske modele i politiku i da ih na taj način kontrolišu. Zbog globalnih promena postojanje te grupe je postalo besmisleno i njeni samiti su se sveli na propagandne pričaonice bez ikakvih rezultata. Samit u Indiji je, međutim, bio prvi ozbiljniji iskorak jer su inicijativu, u duhu ubrzanih promena, preuzele nezapadne zemlje. Te zemlje su ne samo sačuvale G20 nego i oduzele dominaciju Zapada u toj organizaciji.

Medijski se pokušava baciti senka na samit ukazivanjem da lideri Rusije i Kine nisu bili prisutni, pa se sugeriše da skup u Nju Delhiju nije imao dovoljnu važnost. Mnogi spekulišu da oni nisu došli jer ne žele da se sretnu sa američkim predsednikom, ali to je malo verovatno. Naravno oni su imali svoje posebne razloge koje ne znamo, ali je mnogo verovatnije da nisu došli kako bi se pokazalo da i druge članice BRIKS-a i Globalnog juga dele njihove stavove i da je reč o širokom političkom frontu a ne samo politici Rusije i Kine. I samit je to i pokazao.

Strah Zapada

Zapadni mediji su mahom ili ignorisali samit G20 u Indiji ili pokušavali da daju značaj Zapadu. Tako informativni portal "Politiko", blizak zapadnim elitama, tvrdi da je Zapad morao da bude blag prema Rusiji kako bi "spasio samit" i bio "prinuđen na sebi nesvojstvene kompromise kako bi sačuvao G20". Ovaj portal zaključuje da je, imajući u vidu nesuglasice članica G20 po pitanju ukrajinskog sukoba, Zapad žrtvovao priliku da promoviše svoje stavove o Ukrajini kako bi "sačuvao" ovu platformu. Želja za održavanjem G20 u životu po svaku cenu odražava, tvrdi "Politiko", sve dublji strah Zapada za svoju moć i legitimitet.

Ali, u svetlu ipak neuspeha Zapada u Nju Delhiju, londonski nedeljnik "Obzerver" postavlja pitanje šta je uopšte smisao te grupe od 19 zemalja plus EU i sada i Afričke unije. Kako vreme prolazi, ocenjuje list, sve je teže odgovoriti na to pitanje. Iako je sada mnogo međunarodnih problema o kojima bi vredelo i moralo da se diskutuje u G20, tvrdi se, niti ima snage niti kapaciteta da se postigne minimalna saglasnost zajedničke akcije. Jedno od objašnjenja je, prema tom listu, i to što je G20 neformalna, nema sekretarijat niti stalno telo koje bi koordinisalo njen rad. Ona ima samo samite koji su zanimljivi skupovi ali iznad svega pričaonice i u funkciji promocije zemalja domaćina i njihovih lidera kao što je bilo i u Nju Delhiju, kada je to bila demonstracija snage indijskog premijera Narendre Modija.

Londonski "Obzerver" ocenjuje da je jedini stvarni uspeh samita poziv Afričkoj uniji da postane stalni član G20. Afrička unija ima 55 članica i sada je u G20 u istom statusu kao i Evropska unija.

Ima, međutim, i drugačijih mišljenja. Tako londonski "Fajnenšel tajms" priznaje da je završna deklaracija Samita G20 udar za zapadne zemlje zbog nepostojanja konsenzusa o podršci Ukrajini. List precizira da je to "udarac za Zapad koji je tokom prošle godine pokušavao da ubedi zemlje u razvoju da osude Moskvu i podrže Ukrajinu". Polovina zemalja G20 odbila je da tumači događaje u Ukrajini u interesu Zapada.

Izgleda, međutim, da je u Nju Delhiju G20 konačno pronašla svoj smisao. O tome svedoče i drugačija mišljenja od zapadnih.

Uspešna promocija Indije

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, koji je predvodio rusku delegaciju, ocenio je da je zahvaljujući zemljama Globalnog juga sprečen zapadni pokušaj da se "ukrajinizuje" G20. On je precizirao da je bilo moguće sprečiti pokušaje Zapada da ponovo "ukrajinizuje" celi skup "na štetu suštinskih zadataka zemalja u razvoju" jer je Globalni jug konsolidovao odbranu svojih legitimnih interesa i ima ambiciju da ojača svoju ulogu u globalnom upravljanju. Treba podsetiti da je prošle godine u Indoneziji Zapad uspeo da "ukrajinizuje" samit.

Lavrov je ocenio da je samit "bezuslovan uspeh, pre svega indijskog predsedavanja, ali i svih nas. G20 trenutno prolazi unutrašnju reformu. Iznad svega, to se manifestovalo kroz značajno aktiviranje članica G20 sa Globalnog juga, koje su pod rukovodstvom Indije veoma jasno i uporno nastojale da se njihovi interesi uzmu u obzir u sporazumima o kojima je grupa G20 razgovarala i kao rezultat toga su uvršteni u deklaraciju". Istovremeno, dat je i ozbiljan podsticaj za reformu Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske trgovinske organizacije kao i Svetske banke.  

Bila je to i značajna i uspešna promocija Indije. A bilo je i neobične i važne simbolike. Domaćin samita, indijski premijer Narendra Modi je delegacije G20 i goste pozdravio na hindu jeziku i ispred njega je umesto Indija pisalo Barat, što je naziv njegove zemlje iz pretkolonijalnog vremena. To je oživelo sumnje da će Indija promeniti ime.

Pretkolonijalna imena Indije, Barat, Barata i Hindustan, se još uvek u svakodnevnom životu paralelno koriste. Zbog etničke različitosti u Indiji se i dalje koristi engleski jezik za zvaničnu komunikaciju, ali to što je premijer Modi na samitu govorio i na hindu jeziku vidi se i kao mogućnost ukidanja engleskog jezika. 

Možda ne bi bilo zgoreg pomenuti još jednu doduše manje važnu scenu sa samita: američki predsednik DŽozef Bajden je u salu za doček gostiju ušao sa sunčanim naočarima.

Zapad nema šta da ponudi

Kada je eliminisano nametanje teme rata u Ukrajini, onda je diskusija na samitu krenula ka stvarnim i važnijim temama. Naime, reforma dugogodišnjeg globalnog finansijskog sistema pod kontrolom Zapada i Amerike je ključna za većinu zemalja G20. Pre svega je reč o reformama sistema rada Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. Te reforme su odavno postale neminovnost ali je Amerika uspevala da ih spreči jer glasovi i kvote unutar MMF-a treba pravično i realno da se podele a to onda znači da Amerikanci neće više imati instrumente blokiranja i kažnjavanja drugih "neposlušnih" država.

Taj deo diskusija ali i većinskog raspoloženja nezapadnih država svedoči da dominacija Zapada slabi i da u stvari nestaju sa pojavljivanjem novih centara svetskog razvoja. U tom smislu Samit G20 je bio prekretnica u definisanju i obezbeđivanju ravnoteže globalnih ekonomskih interesa.

U vreme samita objavljeno je da su već 21 zemlje odbacile dolar  u međunarodnim poslovima a to je bio još jedini preostali instrument američkih ucena prema drugim zemljama.

U Nju Delhiju se pokazalo i da Zapad i nema mnogo šta da ponudi. Američki predsednik Bajden je ponovio staru i nikad pokrenutu ideju o globalnim infrastrukturnim projektima kako bi parirao kineskom projektu "Jedan pojas, jedan put". Čak je planirano i da Amerika, Saudijska Arabija i Indija izgrade železničku prugu od Bliskog istoka do Južne Azije ali bez konkretnih dogovora o finansiranju i kada bi to moglo da bude.

Suštinska promena

Ključnu ulogu na samitu i u opstanku G20 su imali: Indija, Brazil, Južna Afrika i Indonezija. Sve BRIKS zemlje, Indonezija će uskoro biti deo tog kluba. A ranije su zemlje G7 imale ključnu reč. To je suštinska promena.

U zapadnim političkim krugovima se ukazuje da je domaćin narednog samita, iduće godine - Brazil a potom Južna Afrika, obe BRIKS zemlje, i to će voditi daljem jačanju sada već Grupe 21 i praktično njenom nestajanju kao zapadnog izuma i instrumenta. Život je napravio da ta grupa koju je Zapad smislio preraste u snagu onih protiv kojih je i izmišljena.

U ime te snage vredilo bi ipak podsetiti koje su zemlje članice G20: Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Kina, Francuska, Nemačka, Indija, Indonezija, Italija, Južna Koreja, Japan, Meksiko, Rusija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Turska, Velika Britanija i Amerika. I plus EU. Od samita u Indiji članica je i Afrička unija pa je to sada Grupa 21.

Pored pet zemalja G21 osnivača BRIKS-a sada su tu i nove članice Saudijska Arabija i Argentina a uskoro i Indonezija. BRIKS u stvari postaje vodeća snaga Grupe 21.

Naravno, ima tu još mnogo velikog posla ali je u Nju Delhiju načinjen istorijski iskorak. Na neki način je ozvaničena promena odnosa snaga u svetu.

(RT)