Sednica SB UN o KiM koju je zakazala Rusija. Marko Đurić: Od 1999. raseljeno više od 230.000 ljudi, za vreme Kurtija 37 napada na srpsku decu. SAD za zatvaranje UNMIK-a, Velika Britanija za reformu

Srbija pozdravlja izveštaj generalnog sekretara UN kao skroman, ali značajan korak ka uravnoteženijem i realnijem sagledavanju situacije na KiM, poručio je ministar spoljnih poslova Marko Đurić na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj se raspravlja o novom, šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu UNMIK-a.

"Duboko cenimo ulogu UNMIK-a u očuvanju međunarodnog prava, zaštiti ugroženih zajednica i očuvanju stabilnosti u uslovima rastućih pritisaka, ali moramo reći da izveštaj ne odražava u potpunosti razmere tragedije koja se svakodnevno odvija", poručio je Đurić koji predstavlja Srbiju na ovoj sednici.

Šef srpske diplomatije naglasio je da je cilj premijera lažne države Kosovo - Aljbina Kurtija da Srbe protera sa njihovih vekovnih ognjišta, svetinja i zemlje njihovih predaka. Kao ilustraciju da se situacija dodatno pogoršava Đurić je istakao zabrinjavajuću militarizaciju tzv. Kosova, u koje spada ubrzano naoružavanje takozvanih bezbednosnih snaga Kosova, uključujući i nedavnu isporuku borbenih bespilotnih letelica.

Navodeći da se na Kosovu i Metohiji osnovna prava Srba ne samo zanemaruju, već i uništavaju, podsetio je da je do sada Kurti zatvorio 128 ključnih institucija za Srbe, a da su etnički motivisani napadi postali svakodnevica i da su žrtve najčešće srpska deca.

U prilog tome izneo je podatak da je od momenta kada je Kurti preuzeo vlast, zabeleženo 37 napada na srpsku decu i omladinu.

"Prošle nedelje svet je svedočio pokušaju otmice jedne maloletne srpske devojčice, čiji je jedini 'zločin' bio to što je Srpkinja. Njena hrabrost i vrisak dozvali su pomoć i sprečili tragediju. A njeni napadači i dalje su na slobodi, nekažnjeni. Ovo je jeziva poruka svakom Srbinu: Vaš život je potrošan, vaša bezbednost, dostojanstvo i detinjstvo ne znače ništa. Ako ste Srbin, nikakva ranjivost, mladost, godine, nevinost, vas ne štite. Obeleženi ste jednostavno zato što postojite", rekao je Đurić i istakao da sistematsko uskraćivanje prava srpskom narodu na KiM nije samo tragedija srpskog naroda, već da je to moralni neuspeh međunarodne zajednice.

Đurić: Da je multietničko društvo ono iz kojeg se iseli više od 230.000 ljudi?

Kada je reč o brojkama, one pokazuju i da je Kosovo i Metohiju poslednjih nekoliko godina napustilo više od 20 odsto Srba, a da je u izveštajnom periodu zabeleženo tek 17 povrataka.

"Od 1999. godine raseljeno je više od 230.000 ljudi. Možemo li to nazvati 'multietničkim društvom' koje promovišemo? Kako održati suživot kad povratak blokira teror? Kako govoriti o demokratiji i vladavini zakona? Kako proglasiti napredak kada opstanak zahteva tišinu?", rekao je Đurić.

Izveštaj UNMIK-a predstavio je zamenik specijalnog predstavnika i v.d. šefa Misije UN na AP Kosovu i Metohiji Milbert Dongdžon Šin, budući da je Karolin Zijade istekao šestogodišnji mandat u avgustu ove godine.

Tom prilikom istakao je da broj izveštaja o policijskim hapšenjima na Kosovu i Metohiji, u vezi sa prikazivanjem kulturnih, nacionalnih ili verskih simbola stvara zabrinutost.

Šin je dodao da UMNIK pozdravlja "mirne i inkluzivne lokalne izbore" i podstiče da se proces nastavi na isti način.

Pozdravio je nedavne sastanke između Beograda i Prištine u okviru dijaloga kojim posreduje EU, ali je ponovio zabrinutost zbog zatvaranja objekata, posebno onih koji utiču na zdravstvene, obrazovne i kulturne usluge.

"Važno je da vlasti u Prištini istinski angažuju sve zainteresovane zajednice, pre nego što sprovedu odluke koje utiču na svakodnevni život. I da traže održive alternative kako bi izbegle ili umanjile negativne uticaje", rekao je i istakao važnost izgradnje poverenja među zajednicama i da, uprkos finansijskim ograničenjima, nastavlja da promoviše poverenje i društvenu koheziju.

Gervala: KiM ne postoji, to je stari Miloševićev rečnik

Prištinu predstavlja ministarka spoljnih poslova privremenih prištinskih institucija Donika Gervala, a prilikom obraćanja osvrnula se na naziv autonomne srpske pokrajine, tvrdeći da Kosovo i Metohija ne postoje. U pitanju je, dodala je, naziv koji "izražava srpske hegemonističe ambicije".

"Jednostavno rečeno, to je stari jezik Slobodana Miloševića i onih koji ga i dalje slede. Kosovo je prava zapadna demokratija na Zapadnom Balkanu", istakla je Gervala-Švarc i Srbiju predstavila "Vučićevu propagandnu mašineriju" spremni na vojnu agresiju na KiM.

Kada je reč o dijalogu, rekla je da je Priština zainteresovana ali samo "za stvarni dijalog, a ne Vučićevu obmanu".

Kina: Otvaranje mosta na Ibru je nelegitimno

Na sednici Saveta bezbednosti u Njujorku, kineski predstavnik je poručio da je "imperativ da se održi društvena stabilnost" i ukazao na nasilne pretrese, pretnje, prinudu nad Srbima i, kako je naveo, nelegitimno otvaranje mosta na reci Ibar.

Tom prilikom pozvao je Prištinu da odmah zaustavi "eskalatorne jednostrane akcije" i zaštiti bezbednost i prava Srba, ističići potrebu za promocijom etničkog pomirenja i preduzmu konkretne mere koje će doprineti većem poverenju i jedinstvu.

Peking je posebno naglasio važnost pune primene Briselskog sporazuma iz 2013. godine, uključujući formiranje Zajednice srpskih opština, što je, kako je rečeno, "preduslov za miran suživot Srba i Albanaca".

Prema njegovim rečima, suština problema leži u dugogodišnjim jednostranim akcijama prištinskih vlasti i rezultirajućem deficitu međusobnog poverenja i pojačanom etničkom antagonizmu. S tim u vezi, pozvao je da se nastavi prisustvo UNMIK-a na terenu i zatražio da Priština obezbedi bezbednost osoblja i nesmetano funkcionisanje misije.

Kina je ponovila svoj stav da podržava rešavanje pitanja Kosova i Metohije kroz dijalog i u skladu sa Rezolucijom 1244, uz puno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.

"Spremni smo da sarađujemo sa svim stranama na podsticanju dijaloga, angažovanja i miroljubive koegzistencije na Balkanu", zaključio je on.

SAD za zatvaranje UNMIK-a, Velika Britanija za reformu

SAD imaju suprotan stav u odnosu na Kinu kada je reč o opstanku Unmika - američki predstavnik je ocenio da na Kosovu i Metohiji više ne postoji bezbednosna kriza, te da Unmik više nema ulogu u upravljanju.

"Priznajemo napore Unmika u podsticanju dijaloga i pravnih reformi na Kosovu. To je korisno. Ali realnost je da je Unmik preobimna mirovna misija bez mirovnjaka, u kojoj se 81 odsto budžeta troši na plate osoblja, radeći na funkcijama koje bi trebalo da obavljaju druge organizacije. Vreme je da se započne važan proces prenošenja tih funkcija sa Unmika na agencije koje su bolje prilagođene tom zadatku, dok otpočinjemo proces postepenog zatvaranja misije", rekao je američki diplomata.

Predstavnik SAD pozvao je na smirivanje tenzija i istakao šta su američki ciljevi:

"SAD pozivaju Kosovo i Srbiju da rade na smanjenju tenzija, uzdrže se od eskalacionih poteza i grade mir i stabilnost među sobom, sa krajnjim ciljem međusobnog priznanja. To su ciljevi vredni podrške – i to su ciljevi koje SAD podržavaju", poručio je predstavnik SAD.

Predstavnica Velike Britanije pozvala je na reformu Unmika ocenjujući da trenutna situacija na Kosovu i Metohiji više ne odražava okolnosti iz 1999.

"Sa rastućim pritiskom na budžete UN, resursi moraju da budu usmereni tamo gde su najviše potrebne, a ne da budu vezane za nasleđene misije sa zastarelim mandatima", navela je uz zahtev da misija bude "efikasna i prilagođena savremenim potrebama".

A za stabilnost i napredak, prema mišljenju predstavnice Velike Britanije, neophodno je - priznanje nezavisnosti Kosova, te je u skladu s tim pozvala zemlje koje još nisu priznale nezavisnost da to učine.

"Priznanje je neophodno za dugoročnu stabilnost i za puni potencijal Kosova. Podstičemo brz napredak ka formiranju vlade na Kosovu sa jasnim parlamentarnim mandatom i pohvaljujemo nesmetano sprovođenje nedavnih opštinskih izbora", rekla je britanska predstavnica na sednici u Njujorku i pozdravila povratak Srba u institucije.

Izveštaj obuhvata period od 16. marta do 15. septembra ove godine.

Sednicu je zakazala Rusija koja je 1. oktobra preuzela rotirajuće jednomesečno predsedavanje Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija.

(RT Balkan)