Savetnik predsednika Malija Adama Dijabate: Mali nikada neće priznati takozvanu državu Kosovo koja je proizvod strašnog zločina prema Srbiji. Ono što su Bil Klinton i NATO uradili vašoj zemlji 1999. je zločin bez presedana

 Bamako ‒ Rusija je dobila naklonost i ljubav ovdašnjih ljudi besplatno, odigravši blistavu geopolitičku ulogu. Zapadne nevladine organizacije i fondovi ulagali su da isperu mozak narodima Afrike i uvere ih da su nam oni prijatelji, da bi potom nastavili da nas eksploatišu. Rusija nije morala da uloži ni centa na tom polju, jer ona ovde nije došla sa namerom da pljačka i otima. Ruske investicije nisu još uvek srazmerne geopolitičkoj ulozi i neprocenjivom doprinosu na uspostavljanju mira i stabilnosti u regionu Sahela, kaže u razgovoru za „Politiku” dr Adama Dijabate, član Saveta za kontrolu izvršenja odluka predsednika Republike Mali.

Uz srdačan osmeh me dočekao na ulazu u svoj kabinet.

„Kada si mi u februaru rekao da ćeš doći u Mali na leto, ja ti nisam verovao. Dobro došao brate, zaista si me prijatno iznenadio”, rekao mi je dr Dijabate, koji za razliku od ostalih zvaničnika, političara, profesora univerziteta u Africi, s kojima sam razgovarao od početka godine, jedini koji ne bira reči i ne trudi se da ostane u granicama političke korektnosti prema Zapadu.

Kako ocenjujete aktuelne odnose Malija i Srbije?

Strašno je to što su Bil Klinton i njegova NATO kompanija uradili vašoj zemlji 1999, to je zločin bez presedana. Mali nikada neće priznati takozvanu državu Kosovo koja je glavni proizvod strašnog zločina prema vašoj zemlji.

Mi smo stari prijatelji koji su se malo udaljili u vihoru istorije poslednjih nekoliko decenija. Međutim, osnove prijateljstva izgrađene u vreme maršala Tita su trajne i sa vama je lakše uspostaviti saradnju nego sa drugim zemljama. Mi odlično pamtimo jugoslovensko oružje iz fabrike „Zastava”. Nekada je u Maliju bilo popularnije ovde čak i od sovjetskog. Mislim da bi mogli da budemo perspektivno tržište za vašu vojnu industriju, koja je, otkriću vam tajnu, imala važnu ulogu u pobedi nad teroristima posle 2020. godin

Vaša zemlja je, uz Burkinu Faso i Niger, konstituent nedavno formirane Konfederacija država Sahela. Kakva je budućnost ove nove regionalne asocijacije na afričkom kontinentu?

U vašoj i drugim udaljenim regionima istinite informacije o nama retko stižu, jer naša i dve susedne zemlje, koje su formirale Konfederaciju država Sahela, predstavljaju kost u grlu Zapadu. Siguran sam da će naša nova organizacija u doglednoj budućnosti prevazići po značaju sve gnjile regionalne i kontinentalne asocijacije, kao što su Afrička unija, koja je nakon ubistva Muamera el Gadafija izgubila raniji smisao i značaj i EKOVAS (Ekonomska zajednica država Zapadne Afrike). Ove organizacije danas slobodno mogu da kažem predstavljaju petu kolonu u Africi.

Ovde se nažalost kolonizacija nije okončala formalnim sticanjem nezavisnosti, štaviše u neku ruku se intenzivirala. Našim precima su skinuli okove sa ruku, ali su im okovali mozak. Čovek koji živi u predrasudi da je slab i inferioran, manje je slobodan čak i od onog koji je u okovima.

Recimo EKOVAS je formalno trebalo da doprinese regionalnom zbližavanju, stvaranju zajedničkog tržišta, slobodnog protoka roba, radne snage i kapitala, jedinstvenog ekonomskog prostranstva. Umesto toga EKOVAS se pretvorio u telo koje je štitilo isključivo interese Zapada, pre svega Francuske. Iz EKOVAS-a danas nama prete sankcijama, Nigeru su pretili vojnom intervencijom, tamo su stalno prisutni oficiri NATO-a. Zašto? Sa druge strane, naša novoformirana Konfederacija država Sahela prestavlja realizaciju težnji naših predaka, boraca za nacionalnu slobodu posle Drugog svetskog rata.

Ovde se nažalost kolonizacija nije okončala formalnim sticanjem nezavisnosti, štaviše u neku ruku se intenzivirala. Našim precima su skinuli okove sa ruku, ali su im okovali mozak. Čovek koji živi u predrasudi da je slab i inferioran, manje je slobodan čak i od onog koji je u okovima. Naša asocijacija će siguran sam doprineti demontaži ne samo prevaziđenih EKOVAS-a i Afričke unije već i podstaći iskorenjivanje genetskih kompleksa i decenijama usađivanog shvatanja o vlastitoj inferiornosti.

Da li ste i dalje sigurni da će Mali zapadnoafrički franak uskoro zameniti svojom nacionalnom valutom?

Apsolutno sam siguran i to će se desiti do kraja godine, i ne samo u Maliju već i u još nekim zemljama. Poslednji događaji, pretnje sankcijama EKOVAS-a, samo su ubrzali stvari. Govoriti o suverenosti bez monetarne suverenosti, dok Francuska potpuno kontroliše emisiju valute, puko je samozavaravanje.

Kada je Francuska počela da emituje centralno i zapadnoafrički franak, koji je danas sredstvo plaćanja u 15 zemalja, mi smo bili obavezni da svo zlato koje bi iskopali damo kao zalog za novčanice koje bi nam oni poslali. I ne samo zlato već i strane valute koje bi zaradili, recimo američki dolar od izvoza pamuka u SAD. Od 1973. imali smo pravo da zadržimo 25 odsto iskopanog zlata, a od 2011. dozvolili su nam da zadržimo 50 procenata. Mi smo sada spremni da vratimo Francuskoj emitovane novčanice, ali ćemo tražiti da nam nazad vrate naše zlato koje su u različitim paritetima ranije uzimali.

Do kraja godine, ja se nadam radosnim vestima i svečanom puštanju u opticaj nove valute. Za to je uostalom sve spremno.

Da li je određeno i ime nove valute?

Jeste, evo već vam mogu otkriti da će ona u imenu sadržati odrednicu Sahel.

Pojedini ekonomisti smatraju da bi napuštanje regionalnih valuta, afričke zemlje koje bi se odlučile na takav korak, izložilo riziku nekontrolisane inflacije.

Ne slažem se sa njima, već smatram da je glavni uzrok naše privredne stagnacije fiksni kurs i odsustvo monetarne suverenosti. Inflacija je poželjna za podsticanje ekonomske aktivnosti i siguran sam, kada se uzme u obzir naše zlato, da ćemo je kontrolisati. Nas je od inflacije više brinula harmonizacija tržišta naše tri zemlje. Manje od 15 odsto trgovinske razmene dešavalo se između naših zemalja. Da bi projekat naše valute uspeo neophodno je da se većina toga što proizvedemo potroši na našem zajedničkom tržištu. Poslednjih godinama smo radili na tome i nadam se da smo uspeli da stvorimo prihvatljive polazne osnove za novu valutu.

U susednom Senegalu je početkom godine na predsedničkim izborima pobedio Diomaje Faje, koji je tokom kampanje izgovarao snažne antifrancuske parole. Da li se vašem regionalnom savezu može uskoro pridružiti i Senegal?

I pre okončanja senegalskih izbora ja sam u ovdašnjim medijima izjavio da ne verujem u panafrikanizam i iskrenost retorike Diomaje Fajea, imajući u vidu njegovu političku prošlost i veze sa DŽordžom Sorošem i drugim američkim fondovima koji finansiraju politički aktivizam. Eto nakon inauguracije on je umesto u Mali otišao prvo u posetu Mauritaniji, potom u Gambiju i na kraju u Brisel i Pariz. Smatram da je Faje ciljano podvaljen kandidat narodu, jer je njegov politički šef Usman Sonko bio pritvoren pod lažnim optužbama i onemogućen da se kandiduje. Sonko je druga priča, on je danas premijer Senegala i prognozirao bih da će uskoro ući u otvoreni sukob sa Fajeom.

Šta je danas najveći problem vaše zemlje?

Mi imamo mnogo ozbiljnih problema, a kao najveći izdvojio bih bezbednost, pre svega obezbeđenje naše granice. Situacija je sada, zahvaljujući saradnji sa Rusijom, mnogo bolja nego pre nekoliko godina, kada su teroristi bili na svega 80 kilometara od prestonice. Sledeći veliki problem je obrazovanje, koje je preduslov razvoja i progresa. Naša strategija obrazovanja moraće da preskoči decenije jer nije ništa rađeno na tom polju. Mnogo nam pomažu stipendije koje se našim studentima odobravaju u Rusiji, iz godine u godinu u sve većem broju.

Tu je rat u Ukrajini i drugi globalni potresi i nestabilnost na koju je Afrika posebno ranjiva. Problem je i dalje deficit energije. Pravili smo zajedničku hidroelektranu sa Senegalom i Mauritanijom i na kraju bili prevareni. Bili smo prinuđeni da kupujemo struju u Obali Slonovače, koju sto odsto proizvode kompanije u francuskom vlasništvu i kada su uvedene sankcije, snabdevanje odatle je obustavljeno.

Postoje li projekti koji će smanjiti deficit energije, koji je faktor koji sputava razvoj ne samo vaše zemlje već i kontinenta u celini?

Postoje. Mislim da već sledeće godine možemo rešiti problem deficita energije. Nedavno je ruski „Rosatom” pustio u upotrebu revolucionarnu solarnu elektranu koja proizvodi 200 megavata električne energije. Imamo uspešne projekte u energetskom sektoru koje su realizovani zahvaljujući investicijama iz UAE, a u završnoj fazi je i izgradnja elektrane koja se finansira iz privatno-javnog partnerstva, snage 150 megavata. Planiramo takođe i da revitaluzujemo i prve hidroelektrane koje je ovde 80-ih izgradio Sovjetski Savez.

Pomenuli ste rusku podršku u bezbednosnom i investicije u energetskom sektoru, stipendije u obrazovanju. Kakva je trenutna uloga Rusije u Maliju i kako je vidite u budućnosti?

Danas francuski predsednik Emanuel Makron i njegovi saradnici govore o antifrancuskoj politici u Africi. To je apsurd, Rusija ovde nije došla, već smo mi ka njoj gurnuti pre svega drskom politikom Francuske i Zapada, njihovom pogrešnom procenom da ovde mogu kao i ranije da nastave sa nezajažljivom eksploatacijom, nadmenošću i uverenjem da je njihova civilizacija superiorna. Oni na Zapadu nisu bili spremni da se adaptiraju i prihvate novu realnost da su ovdašnji ljudi spremni da proces nacionalnog oslobođenja napokon privedu kraju. Javno sam apelovao da Francuska i Zapad reformišu svoj odnos i pokažu više obzira prema Africi, ali to se nažalost nije desilo.

U Bamaku ima mnogo natpisa na kineskom jeziku. Kako ocenjujete ulogu NR Kine u Maliju?

Nemam lično ništa protiv kineskih investicija i prisustva u Maliju. Ipak, predsedniku Goitiju uvek govorim da naši odnosi moraju biti balansirani i postojati pariteti pre svega u trgovini. Bilo je i zloupotreba koncesija o eksploataciji zlata od strane kineskih investitora. U suštini ipak saradnja sa Kinom ima mnogo više pozitivnih, nego negativnih elemenata koje treba otklanjati u praksi.

Šta za vas lično prestavlja ime Josip Broz Tito?

Kao dečak učeći u školi o maršalu Titu, imao sam utisak da je on dobri beli deda naroda Afrike. Istorijski, njegova uloga na ovom kontinentu je neprocenjiva, počevši od Pokreta nesvrstanih, preko oružja kojim je snabdeo naše borce za slobodu i nezavisnost pa sve do studentskih stipendija koje je šakom i kapom delio mladima u Maliju i drugim zemljama Afrike. Titova Jugoslavija je bila prosperitetna i suverena zemlja i ne čudi me što je za Zapad prioritet bilo njeno razbijanje.

Igor Damjanović

(Politika)