SAD: Hiljade imigranata svake nedelje stiču američko državljanstvo po ubrzanom postupku i tako stiču pravo da glasaju za predsedničke izbore ove jeseni

Federalna vlada Sjedinjenih Američkih Država obrađuje zahteve za američko državljanstvo najbrže u poslednjih deset godina, hitno rešavajući zaostatak koji se nakupio tokom Trampove administracije i pandemije virusa korona, piše "Njujork tajms".

Na ceremonijama u sudovima, kongresnim centrima i sportskim arenama širom zemlje, hiljade imigranata svake nedelje postaju novi Amerikanci i stiču pravo da glasaju na vreme za predsedničke izbore ove jeseni, dodaje se u tekstu.

Nejasno je koliko novih glasača živi u državama u kojima će se lomiti koplja na predstojećim predsedničkim izborima u novembru, ali određeni broj tzv. kolebljivih država u kojima Kamala Haris ili Donald Tramp moraju da pobede imaju veliki i sve veći broj naturalizovanih građana sa pravom glasa, uključujući DŽordžiju, Arizonu, Nevadu i Pensilvaniju.

Podseća se da stalni rezidenti, poznatiji kao vlasnici zelene karte, imaju pravo da postanu naturalizovani građani ako su imali taj status najmanje pet godina ili su bili u braku sa državljaninom SAD najmanje tri godine.

Oni koji imaju zelenu kartu, uživaju brojna prava kao i drugi građani, ali ne i da mogu da glasaju na saveznim izborima.

Prijave za dobijanje državljanstva obično rastu kako se primiču izbori.

"Porast efikasnosti dodele državljanstva nije samo zbog rešavanja zaostalih predmeta, to može da preoblikuje biračko telo samo nekoliko meseci pre ključnih izbora", rekao je izvršni direktor "Baundlesa", kompanije koja analizira trendove imigracije i nudi usluge imigrantima, Sjao Vang.

Za manje od pet meseci, brzina obrade aplikacija je sada na nivou 2013. i 2014. Oko 3,3 miliona imigranata su postali američki državljani tokom mandata predsednika DŽozefa Bajdena, navodi se u tekstu.

Službi za državljanstvo i imigraciju SAD je u proseku trebalo 4,9 meseci za obradu zahteva za naturalizaciju u prvih devet meseci tekuće fiskalne godine, u poređenju sa 11,5 meseci u fiskalnoj 2021. godini.

Bajdenova administracija je počela da raspoređuje novu tehnologiju i dodatno osoblje 2022. kako bi smanjila broj nerešenih prijava za državljanstvo, a takođe je skratila zahtev za naturalizaciju na 14 stranica sa 20 prvobitnih. Takođe, podigla je taksu za podnošenje zahteva u aprilu na 710 dolara sa 640 dolara, ali je ljudima sa niskim primanjima olakšala da se prijave za popust.

Navodi se i da je naturalizacija zakonitih stanovnika ranije imala široku dvostranačku podršku i republikanaca i demokrata, ali je sticanje državljanstva poslednjih godina postalo više politizovano.

U nameri da obuzda legalnu imigraciju, Trampova administracija je produžila vreme razmatranja zahteva za naturalizaciju, pa se vreme obrade otprilike udvostručilo na oko 10 meseci tokom njegovog mandata.

To je sprečilo oko 300.000 potencijalnih građana da steknu državljanstvo na vreme kako bi glasali na izborima 2020, procene su "Baundlesa".

Prema najnovijim zvaničnim podacima, oko devet miliona vlasnika zelenih karata trenutno ima pravo da postanu državljani SAD.

Naturalizovani Latinoamerikanci, koji čine najveći udeo novih građana, istorijski su glasali za demokrate, kao i naturalizovani Azijati i Afrikanci, kaže politikolog sa Univerziteta u Kaliforniji Luis Desipio.

Četiri države sa najvećim brojem imigranata koji se prijavljuju za državljanstvo su Kalifornija, Njujork, Teksas i Florida. Meksiko, Indija, Filipini, Dominikanska Republika i Kuba su vodeće zemlje porekla.

Nedavno istraživanje pokazalo je da ima entuzijazma za glasanje u novembru.
Među naturalizovanim građanima, 81,4 odsto je reklo da će "definitivno" glasati na izborima 2024. godine, a još 14,5 odsto je reklo da će "verovatno" glasati, pokazalo je istraživanje koje je sproveo američki centar za imigracionu politiku Univerziteta u Kaliforniji, San Dijego, sa Nacionalnim partnerstvom za nove Amerikance.

(RT)