SAD: Hakovani poverljivi dokumenti iz Trampove kampanje, dokumenti stigli do najmanje tri američka medija - koji su rešili da ne objavljuju njihov sadržaj

Poverljivi dokumenti iz Trampove kampanje stigli su do najmanje tri američka medija, koji su rešili da ne objavljuju njihov sadržaj. Politiko, Njujork tajms i Vašington post su pisali o hakerskom napadu koji se dogodio, i uopšteno o dokumentima koji su do njih stigli.

Ovakva odluka medija je sušta suprotnost od odluke u kampanji 2016. godine kada su ruski hakeri ušli u mejl DŽona Podeste, menadžera kampanje Hilari Klinton, sajt Vikiliks to objavio, a mediji prenosili.

Politiko je za vikend objavio da je 27. jula počeo da dobija mejlove od osobe koja se identifikovala kao „Robert“ i poslala 271 stranicu dokumenta iz kampanje o potpredsedničkom kandidatu DŽej Diju Vensu, i izveštaj o senatoru sa Floride Marku Rubiu, koji se takođe pominjao kao kandidat za potpredsednika. Politiko i Vašington post su objavili da im je dvoje nepovezanih ljudi potvrdilo da su dokumenti autentični.

„Takvi dokumenti sadrže izjave koje mogu biti štetne ili mogu nekoga da osramote, kao što su uvredljivi komentari gospodina Vensa na račun gospodina Trampa“, piše Njujork tajms.

Ko je hakovao Trampa?

Nije poznato ko je medijima poslao materijale. Politiko je pisao da ne zna ko je „Robert“ i da im je rekao, kada su razgovarali sa njim, „da ne budu radoznali u vezi sa tim odakle mu dokumenta“.

Trampova kampanja je saopštila da je hakovana od strane Iranaca.

Iako nisu dostavili dokaze za to, napad se desio dan pošto je Majkrosoft objavio izveštaj o pokušajima iranske vojne obaveštajne službe da upadne u imejl nalog bivšeg višeg savetnika u predsedničkoj kampanji – ali nije rečeno čijoj.
Stiven Čeng, portparol Trampove kampanje, rekao je za vikend da će „mediji koji budu objavljivali procurele dokumente raditi u korist neprijatelja Amerike“.

FBI je u kratkom saopštenju samo potvrdio da vodi istragu o slučaju.

Njujork tajms nije naveo zbog čega ne želi da objavi detalje internih komunikacija, dok je portparol Vašington posta za AP rekao: „Kada dobijemo materijale, proveravamo njihovu autentičnost, motive izvora i donosimo odluku da li je objavljivanje u interesu javnosti“.

Bred Dejspring, portparol Politika, kaže da su urednici procenili da je to kako su dokumenta stigla do medija vrednije pažnje nego sadržaj materijala.

Lekcije iz 2016.?

Tramp i njegova kampanja su 2016, sa druge strane, ohrabrivali objavljivanje dokumenata o Klintonovoj koje je Vikiliks dobio od hakera.

Brajan Felon, tadašnji portparol kampanje Klintonove, primetio je da je zabrinutost zbog toga što su u pitanju bili ruski hakeri brzo iščezla, i nastala je fascinacija sadržajem hakovanih mejlova.

„Baš kao što je Rusija i htela“, rekao je on.

Za razliku od aktuelnog momenta, Vikiliks je tada objavio materijale tako da svi mogu da ih vide, što je povećalo pritisak na medije da objave priču. I to je dovelo do nekih loših odluka, u nekim slučajevima mediji su preneli da je sadržaj mejlova bio štetniji po Klintonovu nego što je zaista bio, rekla je Ketlin Hol DŽejmison, profesorka sa Univerziteta Pensilvanije koja je pisala knjigu o tom slučaju.

Ovoga puta, kaže DŽejmison, mediji su doneli ispravnu odluku da ne objave detalje iz hakovane Trampove kampanje, jer ne mogu u potpunosti verovati izvoru.

„Kako znate da vama zapravo ne manipuliše Trampova kampanja?“, kaže DŽejmison i dodaje da je ona protiv objavljivanja jer „živimo u dobu dezinformacija“.

Tomas Rid, direktor Alpertovič instituta za sajber bezbednost na Univerzitetu DŽons Hopkins, takođe smatra da su mediji doneli pravu odluku, ali iz drugačijih razloga. On kaže da je veća priča pokušaj uticaja stranih zemalja na kampanju, nego materijali koji su procureli.

Urednik ProPublike DŽesi Ajsinger, pak, smatra da je mediji trebalo da objave nešto više.

Napominje da je neke Vensove izjave o Trampu iz prošlosti lako naći na internetu, ali da interni izveštaji o kandidatima za potpredsednika mogu da otkriju i više. Ako se ustanovi da je materijal tačan, onda je važnije da li je priča vest, nego ko je izvor.

„Mislim da nisu uradili dobro, i da su preterali u učenju lekcije iz 2016.“, kaže Ajsinger.

(Glas Amerike)