RTS: U Francuskoj počinje trodnevni samit G7, na skup pozvani predstavnici Indije, Brazila, Egipta, Katara, UAE i Kenije. Na samitu će učestvovati i Vladimir Zelenski

Lideri G7 okupljaju se u Francuskoj na trodnevnom samitu posvećenom globalnoj bezbednosti, ekonomiji i međunarodnoj saradnji. Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović rekla je za RTS da je sama najava sporazuma SAD sa Iranom pozitivna vest za svetsku ekonomiju. Naučni savetnik Instituta za savremenu istoriju Stanislav Sretenović kaže da se G7 već izvesno vreme suočava sa krizom identiteta i uticaja, pa ne treba očekivati istorijske odluke.

U Francuskoj počinje trodnevni samit Grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta, na kojem će se, uz lidere država članica G7, okupiti i predstavnici više partnerskih zemalja i međunarodnih organizacija.

Skup se održava u trenutku pojačanih geopolitičkih tenzija i brojnih otvorenih pitanja na globalnom planu, a među ključnim temama biće međunarodna bezbednost, energetika, ekonomska saradnja i budućnost međunarodnih odnosa.

Posebna pažnja očekivano će biti posvećena ratu u Ukrajini i situaciji na Bliskom istoku.

Predsednica Centra za spoljnu politiku i nekadašnja ambasadorka u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović ističe da je francuski lider Emanuel Makron prilikom pripreme skupa vodio računa i o odnosu prema američkom kolegi Donaldu Trampu.

"Već u samoj pripremi sastanka Makron je vodio računa na koji način će odobrovoljiti predsednika Trampa i na koji način će ga privoleti da ostane do kraja sastanka, a da neke od tema ne izađu iz onih okvira na koje je Francuska stavila fokus", navela je Joksimovićeva.

Joksimovićeva je istakla da je jedna od važnih tema pitanje neravnomernog ekonomskog razvoja u svetu, zbog čega su na skup pozvani predstavnici država poput Indije, Brazila, Egipta, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kenije.

Pogled usmeren na sporazum

Podsetila je da Rusija nije prisutna na samitima G7 od 2014. godine, dok Kina ovoga puta nije pozvana zbog diplomatskih tenzija sa Japanom.

Posebnu pažnju privlači najava mogućeg sporazuma između SAD i Irana.

"Već sama najava sporazuma je dovela do toga da padne značajno cena nafte, to je velika svetska vest, ali treba sačekati da se realizuje sporazum i da vidimo realno šta je konkretno u njemu", naglasila je Joksimovićeva.

Naučni savetnik Instituta za savremenu istoriju Stanislav Sretenović smatra da od ovog samita ne treba očekivati istorijske odluke, jer se G7 već izvesno vreme suočava sa krizom identiteta i uticaja.

"G7 predstavlja jedan klub zemalja koji traži svoje mesto i svoju budućnost i svoju putanju", ocenio je Sretenović.

Podseća da je tokom Hladnog rata ova grupa predstavljala dinamičan savez ekonomski najmoćnijih zapadnih demokratija, dok je danas njena uloga znatno složenija.

"Mnogi percipiraju grupaciju G7 kao zastarelu, kao grupaciju koja traži svoju budućnost", naveo je Sretenović.

Nesporan značaj G7

Ipak, Aleksandra Joksimović ukazuje da uprkos unutrašnjim političkim izazovima država članica, njihov značaj ostaje nesporan.

"Govorimo ipak o ekonomski izuzetno snažnim zemljama koje, bez obzira na sve, oblikuju međunarodne odnose. Uvek je značajno kada se takva grupa zemalja sastane", istakla je Joksimovićeva.

Pored tradicionalnih bezbednosnih i ekonomskih pitanja, na dnevnom redu su i nove teme, poput borbe protiv kancera, zaštite dece na internetu, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Jedna od centralnih tema ostaje rat u Ukrajini. Na samitu će učestvovati i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Govoreći o Makronovoj ideji da vrati "stari duh" G7, Sretenović objašnjava da se ona odnosi na sposobnost grupe da dođe do konkretnih i primenljivih rešenja.

"Taj stari duh bi se odnosio verovatno na pronalaženje novih modaliteta da se dođe do konkretnih odluka, da se dođe do jasnih odluka koje su primenljive i koje ova grupa od sedam zemalja može da sprovede u delo u relativno kratkom roku", naveo je Sretenović.

(RTS)