RTS: U Evropskom parlamentu počela rasprava o najvećem budžetu u istoriji EU, „štedljive članice“ protiv. U značajnoj meri se uvećavaju fondovi koji se odnose na zajedničku odbranu Evrope

U Evropskom parlamentu počela je rasprava o budžetu koji je predstavila Evropska komisija. Iznos od dve hiljade milijardi evra i način na koji će biti raspoređene od 2028. do 2034. naišao je na negodovanje.

Velike planove ima Ursula fon der Lajen, a za to joj je potreban najveći dugoročni budžet u istoriji Evropske unije. Čak 200 milijardi teži od prethodnog.

Poznavaoci evropskih prilika izdvajaju tri stvari iz nove briselske kase: prva je smanjenje papirologije koje bi članicama trebalo da olakša povlačenje sredstava.

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike kaže da je drugo sekuritizacija.

"U značajnoj meri se uvećavaju fondovi koji se odnose na zajedničku odbranu Evrope, jačanje bezbednosnih kapaciteta, upravljanje migracijama i osnaživanje granica Unije. Treće je prioritizacija vladavine prava“, rekao je Subotić.

Početak rasprave u Evropskom parlamentu nagoveštava da konačni plan trošenja sredstava neće biti ni nalik predlogu.

Štedljive članice već su odbacile mogućnost da prihvate novi budžet, a među njima je i Nemačka, koja kao ekonomski najjača, daje čak četvrtinu budžeta Unije.

"To bi značilo da ako se prihvati ovo povećanje, ona bi u narednih sedam godina morala dodatno da izdvoji bezmalo 200 milijardi evra. Kritikama se pridružila i asocijacija proizvođača nemačke automobilske industrije koja ukazuje da je za njih neprihvatljiv predlog da se na nivou EU uvede porez za velika preduzeća koja imaju godišnji promet veći od 100 miliona evra, koji bi se naplaćivao bez obzora na profit koji ostvaruju. Oni smatraju da bi to ugrozilo konkurentnost i uopšte ekonomski rast u celoj EU“, kaže Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke.

Novina koja je naljutila pojedine evropske lidere je dupliranje novca za Ukrajinu.

Stručnjaci ocenjuju da Srbija i region treba da se izbore da plus za Kijev ne bude minus za Zapadni Balkan. Do sada se za proces proširenja izdvajalo 14 milijardi evra.

"Od ukupnog fonda za globalnu Evropu od 200 milijardi, za proširenje ali i ostatak Evrope ide 42 milijarde. Ukoliko bude više od 14 milijardi evra, od 42 milijarde za narednih sedam godina, znaćemo da smo na dobrom tragu i da je Unija zaista spremna da u narednoj deceniji integriše dve ili više novih članica“, ističe Strahinja Subotić.

Predstavljanje budžeta je tek početak duge rasprave za budžet koji važi od 2028. godine. Usvajanju treba da prethodi jednoglasna odluka država-članica i saglasnost Evropskog parlamenta.

(RTS)