RTS: Prvi maj – Međunarodni praznik rada, u Srbiji sindikalni skupovi, proglasi i uranci, Dačić položio venac na grob Dimitrija Tucovića

U znak sećanja na dan kada su radnici u Čikagu štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme, obeležava se Međunarodni praznik rada – Prvi maj. U Srbiji i regionu tradicionalno se u zoru izlazi u prirodu na prvomajski uranak, a sindikati organizuju proteste. Širom sveta organizuju se i parade i skupovi posvećeni radničkim pravima. Međunarodni praznik rada je u Srbiji državni praznik.

SSSS: Prvi maj nije samo dan za odmor, već upozorenje

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) obeležio je Međunarodni praznik rada na platou kod Trga Nikole Pašića uz poruku da 1. maj nije samo dan za odmor, već prilika za upozorenje socijalnim partnerima, Vladi Srbije i poslodavcima da su pravedna zarada, sigurni uslovi rada i dostojanstven život i dalje dalekosežni ciljevi za mnoge radnike.

Okupljeni nose zastave svojih sindikata i transparente sa natpisima: "Za dostojanstven život, za sigurnu budućnost", "Sindikat metalaca Srbije", "Oružari".

Predsednik SSSS Zoran Mihajlović istakao je da su danas hteli da predaju svoje zahteve Vladi Srbije, ali da tamo nema nikoga jer, kako je naveo, "čika Đura verovatno negde roštilja".

On je naglasio da je osnovni problem to što imamo Vladu koja samo "fiktivno" postoji i ne radi svoj posao i poručio da socijalni dijalog ne živi u Srbiji.

"Problemi se gomilaju, ne znamo kolika je inflacija, ne znamo šta će biti sa energentima, gde će se završiti cene i gde će doći minimalna zarada. Potrošačka korpa je otišla iznad toga. Zarađujemo sve više, ali sve manje možemo da kupujemo. Mi ovo stanje više ne možemo da trpimo", poručio je Mihajlović.

U prvomajskom proglasu SSSS ističe se da pojedine velike kompanije nastoje da degradiraju praznik radnika, zahtevajući da 1. maj bude običan radni dan.

"Ovaj dan je prilika za preispitivanje dostignuća radničkih prava i prepoznavanje izazova sa kojima se radnici suočavaju u vremenima novih tehnologija i veštačke inteligencije.

Sindikat je pozvao Vladu Srbije, kao najvećeg poslodavca, i Uniju poslodavaca Srbije, da odgovore na njihove pozive na dijalog i na pregovore koji bi rezultirali rešavanjem nagomilanih problema, poboljšanjem materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih.

Članovi SSSS-a položili su karanfile na spomenik Dimitriju Tucoviću.

Ispred spomenika Dimitriju Tucoviću položili su vence i cveće i Ujedinjeni granski sindikat "Nezavisnost" i Udruženi sindikati Srbije "Sloga" i Kvir zbor Beograda.

ASNS: Ogromno socijalno raslojavanje u Srbiji

Članovi Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) okupili su se u Knez Mihailovoj ulici, na platou kod "Ruskog cara", kako bi obeležili Međunarodni praznik rada.

Postavljeni su štandovi na kojima članovi ASNS dele prvomajski proglas sindikata, propagandni materijal i ragovaraju sa građanima.

Predsednica ASNS Ranka Savić izjavila je da ove godine ima neuporedivo više razloga za protest nego proteklih praznika rada, pre svega zbog, kako je navela, neverovatnog problema sa uplivom politike u sferu rada.

"Dolazimo u situaciju da ne možete da se zaposlite ukoliko niste član neke partije i ukoliko ne možete da se usavršavate", rekla je Ranka Savić.

Radna snaga u Srbiji je, prema njenoj oceni, nemotivisana – nema produktivnosti i elana, što direktno utiče na privredu države.

Ona je skrenula pažnju na neophodnu promenu Zakona o radu, koji nije menjan od 2012. godine, navodeći da on ne obuhvata ugovore o privremenim i povremenim poslovima.

Prema njenim rečima, ni ove godine neće doći do novog zakona o radu "jer niko ne donosi novi zakon o radu u predizbornoj godini".

Istakla je i da je problem ogromno socijalno raslojavanje u Srbiji, jer se na jednoj strani nalazi grupa milijardera, a na drugoj građani koji jedva vežu "kraj sa krajem".

Ona je naglasila da je medijalana zarada građana u Srbiji nedovoljna za dostojanstven život.

U prvomajskom proglasu ASNS ističe da se ovogodišnji praznik dočekuje u uslovima ekonomske neizvesnosti, rasta troškova života i produbljivanja socijalnih razlika, uz ocenu da je veliki deo građana na ivici siromaštva.

Sindikat je zatražio hitne strukturne promene, efikasniji rad institucija, nezavisno sudstvo, socijalnu pravdu i veću sigurnost za građane, i pozvao Vladu Srbije da preispita dosadašnje ekonomske politike i usmeri ih ka socijalno-tržišnom modelu, uz pravedniju raspodelu društvenog bogatstva i odlučniju borbu protiv korupcije.

Osim toga, traže i povećanje zaštite radnika, poštovanje minimalne cene rada, uvođenje neradne nedelje, izmene zakona o radu i štrajku, kao i veću ulogu obrazovanja u razvoju društva.

Dačić položio venac na grob Dimitrija Tucovića

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić danas je, povodom 1. maja, Međunarodnog praznika rada, položio venac na grob Dimitrija Tucovića, osnivača Srpske socijaldemokratske partije i borca za prava radnika i socijalnu pravdu.

Dačić je na Instagramu naveo da je 1. maj radnički praznik, rezultat višedecenijske borbe radnika za svoja prava.

View this post on Instagram

A post shared by Ivica Dačić (@ivica.dacic.rs)

"Borba za prava onih koji žive od svog rada, za pravedne uslove rada, veće plate i bolju budućnost radničke klase je večni zadatak nas koji baštinimo tradiciju radničkog i socijalističkog pokreta", istakao je Dačić.

Naveo je da zato 1. maj nije samo sećanje na prošlost, nego obaveza i zalog za budućnost.

"Uspostavljanje boljeg i pravednijeg društva je obaveza svih nas, uz neprekidan ekonomski razvoj i stabilnost naše Srbije", naglasio je Dačić.

Prvomajska budilica u Kraljevu

U Kraljevu je i ovog 1. maja nastavljena višedecenijska tradicija – Prvomajska budilica, članova duvačkog orkestra "27. septembar" Dobrovoljnog vatrogasnog društva.

Šetnja gradskim ulicama i buđenje građana uz koračnicu na današnji dan traje više od osam decenija, izostala je samo u najtežim istorijskim periodima za Kraljevo i njegove stanovnike.

Njeni počeci se vezuju za 1941. godinu i ratne okolnosti u tadašnjem Kraljevu.

Uranak na beogradskim izletištima, RTS u Košutnjaku

Na izletištima i u turističkim centrima širom Srbije organizovani su tradicionalni prvomajski uranci

Veliki broj Beograđana u ranim jutarnjim časovima stigao je u Košutnjak, na Adu Ciganliju, Avalu i druga izletišta, gde će uz tradicionalni roštilj, muziku i sportske aktivnosti proslaviti Praznik rada.

U Košutnjaku je najviše mladih, a mnogi su na izletišta došli sinoć kako bi zauzeli što bolje mesto za druženje.

Jedno od najposećenijih izletišta za prvomajski uranak je nacionalni park ''Fruška gora'', gde dolaze izletnici iz svih krajeva Srbije, a najpopularnije lokacije tog parka su Zmajevac, Letenka, Stražilovo...

Prvomajski uranci organizovani su i na izletištima u Subotici, Somboru, Novom Sadu, Vršcu, Kruševcu, Čačku, Novom Pazaru...

Mnogi prvomajske praznike provode u turističkim centrima širom Srbije, gde se očekuje veliki broj turista.

Ministarstvo unutrašnjih poslova apelovalo je na građane da budu oprezni prilikom paljenja vatre na otvorenom.

Paljenje vatre dozvoljeno je isključivo na posebno obeleženim i obezbeđenim mestima, ističe MUP.

Praznik rada obeležava se 1. maja, na dan kada su radnici u Čikagu pre tačno 140 godina štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme.

Trećeg maja došlo je do sukoba radnika koji su bili članovi sindikata i štrajkbrehera. U sukobe se umešala policija, a četiri pripadnika sindikata su ubijena.

Narednog dana na Trgu Hejmarket anarhisti su organizovali demonstracije. Osoba čiji identitet nije utvrđen bacila je bombu kojom je ubijeno sedam, a ranjeno 67 policajaca. Osam anarhista je uhapšeno, optuženo za ubistvo i osuđeno na smrt, iako njihova krivica nije utvrđena.

Na prvom kongresu Druge internacionale 1889. odlučeno je da se naredne godine održi velika manifestacija kojom će se proslaviti 1. maj u znak sećanja na aferu "Hejmarket" u Čikagu, ali i kao vid borbe za radnička prava.

Prvi maj u Njujorku 1912. godine

Drugi kongres Radničke internacionale je odlučio da se od 1890. godine, 1. maja širom sveta održavaju manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.

U mnogim evropskim zemljama i američkim gradovima 1890. godine radnici su izašli na ulice tražeći, kao i u Čikagu, osmočasovno radno vreme. U Nemačkoj je došlo i do nereda kada se u proteste umešala policija, a u mnogim gradovima demonstracije su održane uprkos pretnjama vlasti da će policija rasterati učesnike.

Širom sveta se organizuju parade i skupovi posvećeni radničkim pravima

Širom sveta se na 1. maj organizuju parade i skupovi posvećeni radničkim pravima. 

Praznik rada u Srbiji – od zabrana do uranaka

Obeležavanje Praznika rada u Srbiji prešlo je dug put – od zabrane održavanja kojoj su prkosili radnici protestnim šetnjama, bojkotom rada i zborovima, preko prvomajskih uranaka do obaveze koju je uveo Josip Broz Tito 1945. godine.

Slavljenje tog praznika predstavljalo je borbu ne samo za radnička, već i za politička prava i slobode.

Praznik rada u staroj štampi

U Službenom listu Demokratske Federativne Jugoslavije 24. aprila 1945. godine objavljena je Uredba o proglašenju Prvog maja državnim praznikom, koju je potpisao Josip Broz Tito: "Prvi maj proglašava se državnim praznikom. U državnim nadleštvima, državnim i privatnim ustanovama i preduzećima toga dana neće se raditi. Prvog maja sve radnje moraju biti zatvorene."

Obeležavanje praznika u Srbiji je počelo ranije – 1893. godine. Tada su se u osam časova radnici okupili u "Radničkoj kasini" u Makedonskoj ulici, noseći crvene trake na kojima je pisalo "Proleteri svih zemalja, ujedinite se!"

Prvomajski uranak u Srbiji

Iz godine u godinu pokret je rastao, na proslavama se pojavljivalo sve više ljudi, a među predstavnicima socijalističkog pokreta, između ostalih, bili su Vasa Pelagić i Dimitrije Tucović. Početak 20. veka je obeležila zabrana kretanja povorki u određenim delovima grada, dok je crvena boja postala simbol pokreta.

Do kraja tridesetih i četrdesetih godina organizuju se obustave rada, demonstracije i stalno se ističu zahtevi da se zemlja pripremi za otpor protiv fašističke agresije. I tokom okupacije 1941, na poziv Komunističke partije Jugoslavije održane su demonstracije.

Tek posle Drugog svetskog rata, Praznik rada je ozvaničen i prešao kompletan put od zabrane do obaveze.

U Srbiji i regionu vremenom je postao običaj da se tog dana u zoru izlazi na prvomajski uranak.

(RTS)