RTS: Nedelju dana za rešavanje problema NIS – kome će ruska strana prodati svoj deo

 Srbija ima još oko nedelju dana da pronađe rešenje za NIS. Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić kaže za RTS da se mora pronaći održivo rešenje za NIS, ali da je nacionalizacija krajnje rešenje. Finansijski analitičar Vladan Pavlović ističe da je ruskoj strani najisplativije da Srbiji proda svoj deo, jer smo mi pod pritiskom.

Bojan Stanić kaže da imamo dva roka – jedan je vrlo kratak sedam do osam dana i drugi koji se pominje do februara sledeće godine.

“Pretpostavljam da se za tih sedam do osam dana mora pokazati rešenje, tj. na koji način oni žele da postignu rešenje pitanja NIS-a u skladu sa zahtevima SAD”, navodi Stanić.

Ističe da je onda verovatno rok do februara da se to rešenje sprovede.

“Inače, verovatno postoje i neki drugi vidovi sankcija koji prete da se obruše na privredu Srbije”, dodaje Stanić.

Poručuje da je nacionalizacija krajnje rešenje, ali i da je to loše rešenje.

“Jako je bitno raditi sada na drugim opcijama, a to je da se pronađe treća strana koja bi kupila taj ruski udeo ili na kraju da Republika Srbija to otkupi po fer ceni ili čak i preko toga”, ukazuje Stanić.

Pavlović: Rusima najisplativije da svoj deo prodaju nama

Vladan Pavlović kaže da sedam dana nije dovoljno da se završi ovakva transakcija, ali je dovoljno da se saopšti vest da li kupac postoji ili ne.

“Ako postoji kupac, možemo se nadati da ćemo dobiti neko izuzeće i da se cela trancsakcija završiti i da se ceo proces zatvori”, dodaje Pavlović.

Ukazuje i da je za rusku stranu, ako želi da izađe iz vlasništva, najisplativije da svoj deo proda nama, jer smo pod pritiskom i moramo da damo veću cenu.

“Drugi kupac, koji god da je, ne mora da žuri i da kupuje kompaniju u ovakvom stanju kakvom je sada, a to je da ti visi mač iznad glave”, poručuje Pavlović.

"Nema opasnosti od dubinske krize na tržištu derivata"

Kada je reč o rezervama nafte i derivata, na sednici Vlade je rečeno da ih ima dovoljno, ali Stanić kaže da NIS oseća probleme.

“To je kompanija koja je jedna od naših najuspešnijih kompanija, njeno učešće u BDP-u, učešće u prihodima budžeta, veliki broj zaposlenih i ono što je bitno dosta povezanim privrednih grana sa NIS-om”, dodaje Stanić.

Ističe i da privreda Srbije zbog svega toga usporava, stope rasta su prepolovljene.

“Naravno, nije to samo zbog NIS-a, ali to je jednim delom. Međutim, važno je naglasiti da ne postoji opasnost dubinske krize na samom tržištu maloprodaje naftinskih derivata imajući u vidu mogućnost uvoza", kaže Stanić.

Kada je reč o samoj rafineriji, kaže da ako nema sirove nafte ona nema šta da radi.

“Često se zaboravlja da mi na prostoru Srbije imamo neka nalazišta nafte i to je procena da je to nekih 10, 15 nekad i 20 odsto potreba za sirovom naftom u zavisnosti od godine do godine. Tako da je taj minimum funcionisanja rafinerije moguće obezbediti”, dodaje Stanić.

Ipak, napominje da to nije održivo repšenje, kao i da je za NIS potrebno održivije rešenje.

"NIS trenutno nije atraktivan za kupovinu"

Pavlović objašnjava da NIS u trenutnoj situaciji nije privlačan za druge kupce, jer ko god se bude rešio da ga kupi treba da ima garanciju da će sankcije zaista i biti skinute.

“Prosto nema nikakvog razloga da kupujete kompaniju koja za desetak dana može da se nađe na novom udaru u smislu da banke prekinu platni promet u potpunosti. Tako da to uopšte nije atraktivna kupovina trenutno", ističe Pavlović.

Međutim, ako postoje garancije OFAK-a da će sancije biti ukinute, onda sigurno postoje zainteresovani igrači.

“Recimo MOL, premda on već ima rafineriju, ali su sigurno zainteresovani da preuzmu maloprodajnu mrežu i možda će se javiti neka veća kompanija”, navodi Pavlović.

Ukazuje da od Rusije još nismo čuli da oni žele da prodaju svoj deo.

“To je naše saopštenje da oni traže kupca. Mi smo i pre godinu dana znali da će potpuno isti ovakav scenario da nas zadesi, tako da su oni i tada već trebali da rade na tome, tako da sad je to malo čudno. Ako žele da prodaju, najveću cifru mogu dobiti i od Srbije”, dodaje Pavlović.

Ako se ne pojavi kupac, sledeća opcija je da mi kupimo, ako Rusi žele da prodaju.

“Ako i to nije u igri, onda mi svakako idemo ka nekom vidu nacionalizacije, bez obzira što se ona možda neće zvati nacionalizacija. Možda će to biti privremena ili prinudna uprava, neka uprava uz dogovor sa Rusima, koja bi bila potpuno naša”, navodi Pavlović.

"Četvrto rešenje bi bilo najgore"

Stanić je objasnio da pada vrednost NIS-a na tržištu, zato što mnogi partneri jednostavno ili obustavljaju saradnju sa NIS-om ili jednostavno imaju bojazan kako će se ona razvijati u kratkom roku, da ne govorimo u dugom.

“I u tom pogledu je apsolutno neophodno pronaći rešenje kako se ne bi jednostavno ugasila kompanija. Jer, ukoliko bi se to rešenje odlagalo ili ukoliko ga ne bi bilo, npr. pored te nacionalizacije, pored otkupa, pored prodaje, postoji ono četvrto, da kažemo, rešenje da se ne dira ništa. Ali to bi, verovatno, bilo i najgore, imajući u vidu da bi to dovelo – do gašenja ove kompanije", ukazuje Stanić.

Međutim, kada govorimo sekundarnim sankcijama, vrlo je bitno naglasiti da to može da pogodi praktično svaku kompaniju koja ima bilo kakav direktan ili indirektan odnos sa NIS-om.

“I u tom pogledu, pored toga što će se deklarativno ili u nekom papiru ponuditi rešenje, svakako se mora raditi na njegovoj realizaciji. Inače, ukoliko se primeti da ta realizacija odstupa od tog plana, svakako mogu slediti nova ograničenja”, dodaje Stanić.

(RTS)