RTS: Korejski automobilski gigant "Hjundai" odlučio je da uloži 21 milijardu dolara u SAD kako bi se zaštitio od negativnih posledica Trampovih tarifa

 Korejski automobilski gigant "Hjundai" odlučio je da uloži 21 milijardu dolara u SAD kako bi se zaštitio od negativnih posledica Trampovih tarifa.

Visoke carine na uvozne artikle administracije novog predsednika Donalda Trampa upitne su iz niza razloga: one ne samo što će poskupiti gotove proizvode za potrošače u SAD, već i zakomplikovati proizvodnju u toj zemlji budući da će zahvatiti i strane poluproizvode i sirovine. One će takođe već pruzrokovale protivmere, što će takođe osiromašiti američke izvoznike.

One, međutim, bar u ovom prvom periodu, pred i neposredno nakon stupanja Trampa na kormilo države, čini se, upravo generišu efekat kojem se on nadao – skok u stranim investicijama i hiljade novih radnih mesta za njegove sunarodnike.

Najnoviji primer koji dolazi iz Istočne Azije je onaj poznatog južnokorejskog proizvođača automobila "Hjundai", koji će uložiti čitavu 21 milijardu dolara u američku privredu. Taj novac otići će na izgradnju i opremanje fabrike delova za automobile u DŽordžiji, ali i čeličane u državi Luizijani, koja će raditi za njene potrebe.

Generalni direktor "Hjundija" Čung Ei Sun početkom ove nedelje je razgovarao lično u Beloj kući sa predsednikom Trampom, gde je i objavljena pomenuta investicija.

Kuriozitet je i da je "Hjundai" jedan od nekoliko dalekoistočnih proizvođača automobila, uključujući tu i "Tojotu", koji su donirali po milion dolara za pokrivanje troškova održavanja Trampove inauguracione ceremonije, kao i da su deo pomenute investicije od 21 milijarde i tri milijarde dolara koje je grupa "Hjundai" odvojila za kupovinu američkog prirodnog gasa.

Povijanje pod pritiskom

Investicijama u DŽordžiju i Luizijanu, koje bi trebalo da omoguće zapošljavanje blizu 10.000 ljudi, Koreanci nameravaju da izbegnu dve vrste tarifa od po 25 posto koje je najavio Tramp: one na uvoz čelika (i aluminijuma) i one na uvoz automobila.

Republika Koreja je u međusobnoj trgovinskoj razmeni sa SAD prošle godine ostvarila suficit od čak 66 milijardi dolara, zbog čega, mada je bliski američki vojnopolitički saveznik, visoko na listi zemalja i regiona koje Trampova vlada pritiska da kroz veću kupovinu američkog prirodnog gasa, nafte, hrane i automobila umanje tu, po SAD nepovoljnu neravnotežu u trgovini.

Upravo su vozila najveći južnokorejski izvozni artikl u SAD – u 2023. na njih je otpalo 35 posto južnokorejskog izvoza.

Vašington od Seula traži i da se skupa sa Tokijom uključi u finansiranje glomaznog i vrlo skupog projekta izgradnje gasnih terminala i gasovoda, koji bi vodio sa nalazišta na severnoj obali Aljaske do njene južne, pacifičke obale, i koštao oko 45 milijardi dolara.

Za vreme administracije bivšeg predsednika DŽozefa Bajdena, Seul je trpeo pritisak da otvori fabrike najsavremenijih čipova u SAD i tako doprinese industrijalizaciji i revitalizaciji američke ekonomije i stvaranju lanca snabdevanja tim strateškim proizvodom koji ne bi uključivao Republiku Kinu. Južnokorejska vlada i privatne kompanije, giganti južnokorejske industrije poluprovodnika "Samsung elektroniks" i "SK Hajniks", popustili su tim zahtevima i, delimično privučeni i davanjima koje je predviđao Bajdenov plan za stimulaciju industrije čipova, pristali da investiraju preko 40 milijardi dolara u postrojenja za njihovu proizvodnju u SAD.

(RTS)