RTS: EU u ratu protiv kineskog čelika – železara u Smederevu trpi gubitke, šansa u drugim tržištima

Evropska unija će uskoro uvoziti 50 odsto manje čelika i gvožđa iz zemalja koje nisu članice. Prema nezvaničnim informacijama, u Briselu razmišljaju i o dodatnom ograničavanju uvoza kineskog čelika. U tom slučaju, proizvodi čeličane u Smederevu potpašće pod dvostruke restrikcije na evropskom tržištu. Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da Kina ima pristup i drugim tržištima osim evropskog, kao i da zbog toga nije pesimista kada je u pitanju budućnost smederevske železare. Novinarka RTS-a Anica Telesković smatra da Srbiju već pogađaju ranije uvedene kvote za uvoz čelika iz trećih zemalja, naglašavajući da je EU teren na koji Srbija uglavnom plasira svoju proizvodnju.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da još uvek treba sačekati 7. oktobar i videti šta će se od svega što je najavljeno zaista dogoditi, ali da su brojke u ovom slučaju neverovatne.

"Kina proizvodi polovinu ukupne svetske proizvodnje čelika. Dakle svet proizvodi oko dve milijarde tona, od čega Kina milijardu. S druge strane, Evropska unija proizvodi 130 miliona tona i zanima me kako misle da žive bez kineskog čelika. To je politička odluka i obračuna će biti, a stradaće kineske fabrike u Srbiji, što nije nužno naš problem", ističe Savić.

Tvrdi da čak i da odluka o restrikcijama EU na kineski čelik zaživi, Pekingu i dalje ostaje saradnja sa ostatkom sveta.

"Ne mislim da će biti problema za Srbiju i železaru u Smederevu. Tamo su kapaciteti proizvodnje na 2,2 miliona tona čelika, a trenutno se proizvodi oko milion. To su male brojke na ukupnom nivou. Ovde je bitnija poruka da je EU u ćorsokaku, ako na takve brojke ograničavaju uvoz čelika iz Kine, u kontekstu industrije. Deluje kao da miš hoće da ugrozi slona", naglašava Savić.

Kineski proboj ka EU preko Smedereva

Novinarka Radio-televizije Srbije Anica Telesković smatra da se dogodilo ono što su svi već predviđali, podsećajući na 2018. godinu kada je američki predsednik Donald Tramp u svom prvom mandatu uveo carine na čelik i aluminijum iz EU, a članice Unije uzvratile uvođenjem kvota za uvoz čelika iz trećih zemalja – uključujući Kinu i Srbiju – koje su na snazi bile sve do sada.

"Nisam saglasna sa ocenom profesora Savića da Srbiju ovaj razvoj situacije ne pogađa. To se već događa i trpimo ozbiljnu štetu zbog već pomenutih uvedenih kvota. Gubici železare se povećavaju, a padaju proizvodnja i poslovni prihodi. Kvote su neka vrsta rampe za izvoz i Srbija zbog toga ima problem na izvoznom tržištu", napominje Teleskovićeva.

Podvlači da je geografija u ekonomiji nekada značajan faktor i da je Srbiji u tom kontekstu tržište Evropske unije najbliže.

"Kineska strana je po dolasku u Smederevo 2016. agresivno povećavala proizvodnju da bi ušla na tržište EU. Već 2017. su dostigli skoro dva miliona tona proizvodnje čelika. Međutim, daleko od toga da naša proizvodnja može da ugrozi evropsko tržište čelika. Proizvodimo oko jedan odsto EU potreba. Problem za njih je što je taj jedan procenat u kineskom vlasništvu", uverava novinarka RTS-a.

Greške u koracima

Ljubodrag Savić podseća da evropsko tržište nije jedino, niti je perspektivno u svetu.

"Dolazak Kine u železaru i Srbiju je bio kao nosač aviona na kopnu. Peking je Srbiju doživeo kao odskočnu dasku za EU. U trouglu EU, Kine i Srbije, članice Unije su usko grlo i na njih ne bi trebalo ozbiljno računati. Geografija se prevazilazi tako što, recimo, Kina ima izuzetno niske cene troškova u odnosu na američke i evropske čeličane. EU je prošla kroz zenit", ukazuje Savić.

Govoreći o opadanju izvoza gvožđa i čelika iz Srbije, Anica Telesković kaže da su faktori koji su uticali na takvo stanje kvote, ali i usporavanje celokupne evropske industrije.

"Ona jeste u problemu, a to je tržište na koje mi plasiramo našu robu. Ipak, pitanje je koliko je dobar način na koji EU i Sjedinjene Američke Države pokušavaju da reše problem. Ovo smo već videli sa Trampom, kada je pokušao da spreči opadanje proizvodnje čelika u Sjedinjenim Državama. To nije dalo rezultata i carine nisu usporile kinesku proizvodnju čelika. Kina je proizvodila manje od milijardu tona, a sada je iznad, dok je EU proizvodila 160 miliona tona čelika, a sada 130. Kvote i carine ne rešavaju problem agresivne kineske proizvodnje", zaključuje Teleskovićeva.

Američki recept u evropskoj kuhinji

Na pitanje kako ocenjuje mogućnost povećanje EU carina na kineski čelik kao dodatnu prepreku za železaru, Teleskovićeva ističe da najava udvostručenja carina sa 25 na 50 procenata u praksi znači da sve što Smederevo izveze do zadate kvote može da se proda bez ocarinjenja, a sve potom dvostruko skuplje.

"To je američki recept i na taj način pokušavaju da smanje uvoz čelika u EU, kako bi zaštitili evropsku industriju čelika, koja je, malo je reći, desetkovana. U poslednjoj deceniji, više od 100.000 radnika u evropskoj industriji čelika je ostalo bez posla", tvrdi novinarka RTS-a.

Savić napominje da baš zbog "činjenice da mere pogađaju male količine kineske proizvodnje čelika", nije pesimista po pitanju budućnosti železare u Smederevu.

"Oni to lako mogu da prodaju, ponavljam da evropsko tržište nije jedino. Nešto od toga ide u Kinu, a nešto i na druga tržišta. Sa Kinom treba da se nastavi saradnja i ona je budućnost sveta, a Evropa, nažalost, pomalo i prošlost", zaključuje Savić u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije.

(RTS)