RTS: Da li je sporazum Beograda i Budimpešte korak ka vojnom savezu

 Srbija i Mađarska ulažu godinama u vojnu industriju, a dokument koji je pre dva dana potpisan predstavlja usaglašen plan aktivnosti, a reč je o sinergijskom projektovanju, kaže za RTS pomoćnik ministra odbrane Predrag Bandić. Sporazum Beograda i Budimpešte ima sadržaj koji može da preraste u nešto više od toga, napominje Bandić. Ovim Srbija promoviše dijalog kao osnovni mehanizam da se razvija bezbednost na ovom prostoru, navodi Bandić

Ministri odbrane Srbije i Mađarske potpisali su Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti odbrane između dve države.

Vojno-vojna saradnja ogledaće se kroz realizaciju bilateralnih i multinacionalnih vežbi, vojnotehničku saradnju u oblastima nabavke sistema i sredstava naoružanja.

Pomoćnik ministra odbrane Predrag Bandić je rekao za RTS da dokument koji su potpisala dva ministra odbrane u prisustvu predsednika Srbije odražava kontinuitet u veoma sadržajnoj saradnji oblasti odbrane između Srbije i Mađarske.

"To predstavlja godišnju operacionalizaciju strateškog sporazuma koji sadrži jasno precizirane 32 oblasti međusobne saradnje koje se godinama razvijaju uz obostrani interes. Stoga ovaj dokument koji je potpisan pre dva dana predstavlja usaglašen, precizno definisan plan aktivnosti, od 79  aktivnosti, usmerenih da se u tim navedenim oblastima razvija međusobna saradnja na jedan aktivan način“, kaže Bandić.

Zajedničke aktivnosti pripadnika vojske iz Srbije i Mađarske

Reč je i širokom spektru aktivnosti u 32 oblasti. Tu se, kako kaže Bandić, ne govori samo deklarativno kao u nekim drugim dokumentima, već veoma precizno o obukama koje će provoditi pripadnici Vojske Srbije u Mađarskoj, na primer, na helikopterskim poligonima, na simulatorima, u centrima za mirovne operacije. Na obe strane će se pripremati snage za odlazak u mirovne operacije.

"Biće tu i veoma sadržajne obuke snaga kopnene vojske, ali i u centrima izuzetnosti kao što je centar ABHO u Kruševcu i u Mađarskoj. Tu se pominje i vojna geografija, međusobne razmene podataka u istoriji, ali i strategijsko planiranje dva ministarstva odbrane u savremenom kontekstu geopolitičkih situacija“, navodi Bandić.

O vojnoj industriji

Bandić kaže da je vojna industrija poseban aspekt ovog sporazuma i ona predstavlja jednu harmonizaciju napora dve države da osavremene svoju odbranu i vojsku i da u nju na adekvatan način ulažu.

"U ovom trenutku je to veoma bitno i to jeste jedan međunarodni trend i regionalni trend koji podrazumeva jačanje sopstvene odgovornosti za sopstvenu bezbednost. Mađarska i Srbija ulažu već godinama u svoju odbrambenu industriju i obnavljanje i modernizaciju odbrambenih kapaciteta. Ovde se radi o jednom sinergijskom projektovanju u kojem će se projekti dve strane međusobno približiti u obostranom interesu“, dodaje pomoćnik ministra odbrane.

Links, Panter, L-39 NG...

Kaže da bi trebalo imati u vidu da Srbija godinama ulaže u vojnu industriju a rezultati takvog ulaganja su veoma vidljivi. 

"S druge strane, imate Mađarsku koja godinama ulaže u nabavku novog naoružanja i podsticanje svoje vojne industrije. Tako Mađari sada govore o nabavci najsavremenijih tenkovskih oklopnih sredstava, borbenih vozila - Links, Panter. Školsko-borbeni vazduhoplov L-39 NG je vazduhoplov koji je neposredno izašao iz proizvodnje. To je jedno savremeno borbeno sredstvo najmodernijeg karaktera kojim se Vojska Mađarske naoružava i koji predstavlja platformu za razgovore u budućnosti“, ukazuje Bandić.

Podvlači da je reč L-39 NG – "skajfoks", koji je jedan od najmodernijih vazduhoplova danas u domenu obuke pilota i onda se otvaraju mogućnosti zajedničke obuke, kao što smo već uspostavili zajedničku obuku pilota helikoptera.

"Očekuju nas ove godine dve velike vežbe sa mađarskom stranom u kojima će naša vojska učestvovati u vežbovnim aktivnostima pod okriljem EU u Mađarskoj, ali i naše samostalne vežbe traganja i spasavanja između dva vazduhoplovstva“, rekao je Bandić.

Koja politička poruka se šalje ovim sporazumom

Bandić napominje da dve zemlje imaju odgovoran, pragmatičan pristup regionalnoj bezbednosti.

"Srbija već godinama veoma aktivno učestvuje u svim platformama i forumima regionalne bezbednosti, pokušavajući da promoviše dijalog i ekonomski razvoj kao osnovne mehanizme za prevazilaženje otvorenih pitanja. S druge strane imate Mađarsku koja veoma aktivno učestvuje u svim merama, preduzetim da se očuva regionalna bezbednost. Oni su veoma aktivni u misiji Kfor", kaže Bandić.

"Ne možemo ni zaboraviti da ovo podstiče jedno razumevanje i dobrosusedske odnose, jer veliki broj građana Republike Srbije je mađarske nacionalnosti i obrnuto. Ovo je jedan dogovor dobre namere i slanja dobre poruke kako se pragmatično i odgovorno pristupa regionalnoj bezbednosti", podvukao je Bandić.

Da li je to odgovor na dokument iz Tirane 

Odgovarajući na pitanje da li sporazum Beograda i Budimpešte predstavlja neku vrstu odgovora na provokaciju koju predstavlja deklaracije o vojnoj saradnji Zagreba, Tirane i Prištine, Bandić je rekao da je ovo daleko sadržajniji i kvalitetniji sporazum višeg nivoa.

"Taj sporazum koji je tamo potpisan predstavlja jedan deklarativan akt o saradnji koji, pored toga što u svojoj suštini ima provokaciju usmerenu ka Srbiji, vređa i međunarodne institucije i organizacije i pokazuje jedan neodgovoran odnos prema regionalnoj bezbednosti, jer ima potencijal da produbi međusobno nerazumevanje na ovom prostoru. Bez ikakvog poštovanja Rezolucije 1244, bez poštovanja čak i zajedničke politike i platforme NATO-a prema tom pitanju koja je ograničena stavovima četiri zemljane nepriznavača, dve članice NATO-a sada tretiraju u tom sporazumu privremene institucije u Prištini na način koji predstavlja direktnu provokaciju prema Srbiji“, kaže on.

Prema njegovim rečima, sadržaj sporazuma sa Mađarskom, u svojoj preambuli sadrži Helsinški završni akt i Povelju Ujedinjenih nacija. Pita šta sadrži ovaj sporazum između ova tri potpisnika i odgovara – ništa.

"Poništava stavove u Ujedinjenim nacijama. On je podeljen na četiri oblasti, od kojih je četvrta zaista problematična, jer poziva na uključivanje Prištine u članstvo u NATO i Partnerstvo za mir“, navodi Bandić.

Sporazum Beograda i Budimpešte korak ka vojnom savezu?

"Oaj sporazum svakako ima sadržaj i formu koja može da preraste i u nešto više od toga. Ali mi ne smemo zaboraviti da je Srbija čvrsto na poziciji vojne neutralnosti, a da je Mađarska jedan posvećeni član NATO-a i u tom smislu, uvažavajući te dve činjenice, svakako se može razmišljati o daljem razvoju ovog sporazuma“, ističe Bandić.

Podvlači da nije reč o novom zveckanju oružjem. "Ovo je dobronamerna poruka čitavom regionu, jedan oblik dobronamernog postupanja odgovornih činilaca regionalne bezbednosti koji promovišu međusobno uvažavanje, poverenje, jačanje međusobnih veza i zajedničko promišljanje o bezbednosti regionu“, dodaje on.

"Srbija promovisanjem svoje odgovorne politike prema regionu i stvaranjem saveza sa svojim susedima i konsultacijama sa svojim susedima još jednom promoviše dijalog kao osnovni mehanizam da se i međusobno poštovanje, da se razvija bezbednost u ovom prostoru i da se neguje međusobno razumevanje. To omogućava zajednički ekonomski razvoj i bolji prosperitet svih građana Balkanskog prostora“, zaključio je Bandić.

(RTS)