RT: Ćirilica u javnom prostoru svedena na oko 10 odsto upotrebe, a u digitalnom okruženju njen položaj još nepovoljniji. Programer Veljko Miljanić: Reč je o namernoj ili nemarnoj programskoj blokadi, a ne o tehničkom problemu

Ćirilica, kao identitetsko pismo srpskog naroda potisnuta je iz javnog prostora. Istraživanja su pokazala da je svedena na svega 10 odsto. U digitalnoj sferi situacija je još lošija. Tehničke prepreke za korišćenje ćirilice odavno ne postoje, ali njena zastupljenost na internetu je veoma mala.

Autor aplikacije "Učimo Azbuku" Veljko Miljanić kaže da slaba zastupljenost ćirilice na internetu nije posledica navika ili nedovoljne zainteresovanosti građana, već direktne blokade na brojnim srpskim sajtovima.

Zašto brojni srpski sajtovi ne prihvataju ćirilicu

"Zvuči paradoksalno, ali onemogućavanje ćirilice karakteristično je samo za srpski internet. Sa druge strane, kineske prodavnice Temu i Ali-ekspres, kao i brojne društvene mreže, potpuno podržavaju ćirilicu. Ovakav sistem latinicu agresivno nameće kao društveni i poslovni standard, dok se upotreba ćirilice prećutno svodi na nešto što je u digitalnom prostoru dozvoljeno samo u privatne svrhe: objave na društvenim mrežama, e-poštu", rekao je Miljanić za RT Balkan.

Kaže da je pokušavao da naruči proizvode u jednoj domaćoj internet prodavnici, da je formular sa imenom , prezimenom i adresom popunio ćiriličnim pismom, ali da mu nije prihvaćena narudžbenica uz obrazloženje da mora da koristi "samo slova i brojeve". Kada je formular popunio latiničnim pismom, sve je prošlo bez problema.

"Za one koji nisu u IT struci, važno je napomenuti da računarski standardi već trideset godina omogućavaju unos teksta na bilo kom svetskom pismu. Blokada ćirilice potiče isključivo od programa koji je autor veb stranice dodao kako bi prekontrolisao ispravnost formulara i koji u ovom slučaju dozvoljava isključivo upotrebu latiničnih slova. Ovakvi problemi su česti na domaćim sajtovima i najčešće potiču od nestručnosti ili lenjosti programera", priča Miljanić koji je po struci softverski inženjer.

Pisao je sajtu, a nije mu bilo teško da pregleda njihov program, čak je napravio ispravku koja omogućava unos podataka na ćiriličnom pismu i poslao im, ali njegovu sugestiju nisu uvažili.

Odlučio je i da pošalje pritužbu Tržišnoj inspekciji, a kasnije i Upravnoj inspekciji.

"Moja logika je bila jednostavna, s obzirom na to da je ćirilica službeno pismo po Ustavu Srbije, a takođe je navedena kao 'prvo i osnovno pismo' srpskog jezika u pravopisu, onda sprečavanje stranke da u poslovanju koristi ćirilicu mora biti protivzakonito", naveo je on.

Tržišna inspekcija obavila je vanrednu kontrolu trgovca, ali je zaključak iznenadio Miljanića da "nemogućnost unošenja ćiriličnih karaktera na internet stranici trgovca ne predstavlja povredu propisa iz nadležnosti tržišne inspekcije".

Žalio se i Zaštitniku građana i Poverenika za ravnopravnost, ali je stigao sličan odgovor.

"Iznenadio me odgovor Poverenika koji kaže 'u konkretnom slučaju očigledno nema povrede prava u smislu Zakona o zabrani diskriminacije, jer nedostaje jedan od suštinskih i konstitutivnih elemenata diskriminacije - osnov diskriminacije, imajući u vidu da pismo (ćiriličko ili latiničko) ne predstavlja lično svojstvo u smislu odredbi Zakona o zabrani diskriminacije'. Dakle, Poverenik smatra da je 'pravljenje razlike ili nejednako postupanje' zakonito, ukoliko je osnov za takav postupak pismo koje pojedinac ili grupa ljudi koristi", priča Miljanić.

Zakon štiti ćirilicu, ali se u praksi često ne primenjuje

Ćirilica je zaštićena Zakonom o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma, koji je usvojen pre pet godina. Ćirilice je zakonom obavezna u radu državnih organa, javnih preduzeća, obrazovnih i kulturnih ustanova, kao i u medijima čiji je osnivač država. Međutim, ni tu se često ne primenjuje.

(RT Balkan)