Rojters: Kompanija Meta zaradila u 2024. godine oko 16 milijardi evra od prikazivanja reklama koje su povezana sa prevarama i prodajom zabaranjene robe

 Kompanija Meta zaradila je u 2024. godine oko 16 milijardi evra od prikazivanja reklama koje su povezana sa prevarama i prodajom zabaranjene robe, objavila je agencija Rojters.

Kako se navodi u istraživanju, u pitanju je 10 odsto godišnjeg prihoda Mete, koja između ostalog poseduje društsvene mreže Fejsbuk, Instagram i Votsap.

Prema pisanju Rojtersa kompanije nije uspela da identifikuje i zaustavi "lavinu reklama" koje su izložile milijarde korisnika "prevarnim šemama elektronske trgovine i investicija, ilegalnim onlajn kazinima i prodaji zabranjenih medicinskih proizvoda".

Dokument iz 2024. godine ukazuje da je Meta korisnicima u proseku svakodnevno prikazivala procenjenih 15 milijardi prevarnih reklama "većeg rizika".

U drugom internom dokumentu iz kraja 2024. godine navodno se navodi da kompanija svake godine zarađuje oko sedam milijardi dolara godišnjeg prihoda od takvih reklama.

Meta sporo preuzima potrebne mere

Drugi dokumenti sugerišu da je Meta sporo preduzimala mere čak i nakon što je postala svesna "najprevarnijih prevaranata", primetio je Rojters.

Neki veliki potrošači – interno poznati kao "Računi visoke vrednosti" – uspeli su da akumuliraju više od 500 opomena, a da ne budu zatvoreni, navodno su pokazali dokumenti.

Rojters je takođe otkrio da su korisnici koji su kliknuli na prevarne oglase imali veću verovatnoću da vide dodatne zbog Metinog sistema za personalizaciju oglasa, koji pokušava da isporučuje oglase na osnovu interesovanja korisnika.

Portparol Mete je rekao za sajt Njuz nejšn (NewsNation) da je projekcija prihoda od 10 odsto oglasa koji krše pravila, navedena u izveštaju, "gruba i previše inkluzivna", a ne "definitivna ili konačna brojka".

U prošlom kvartalu 50 milijardi dolara prihoda

Portparol je rekao da se kompanija agresivno bori protiv prevara i obmana, napominjući da su u poslednjih 15 meseci izveštaji korisnika o prevarnim oglasima smanjeni za više od 50 odsto.

"Nažalost, procureli dokumenti predstavljaju selektivan pogled koji iskrivljuje Metin pristup prevarama i obmanama fokusirajući se na naše napore da procenimo obim izazova, a ne na ceo niz mera koje smo preduzeli da bismo rešili problem", rekao je portparol.

Meta je prijavila više od 50 milijardi dolara prihoda od oglasa u prošlom kvartalu - što je povećanje od 26 odsto u odnosu na prethodnu godinu - čime je njen ukupan iznos do sada ove godine dostigao 138 milijardi dolara.

Španski mediji potražuju 551 milion

Ovo nisu jedini problemi sa kojima se Meta suočava. Prošlog meseca počelo je suđenje sa više od 80 španskih medijskih kuća tužilo je kompaniju zbog štete koju je prouzrokovao njen sistem reklamiranja.

Oni traže 551 milion odštete od protiv irskog dela Mete gde se nalazi evropsko sedište te američke kompanije zbog nelojalne konkurencije u prodaji digitalnih reklama.

Istog meseca Evropska komisija saopštila je da su američki tehnološki gigant Meta i kineska platforma TikTok prema preliminranim nalazima prekršili svoje obaveze da istraživačima omoguće adekvatan pristup javnim podacima u skladu s Zakonom o digitalnim uslugama, dok korisnicima Instagrama i Fejsbuka nije omogućen jednostavan mehanizam za prijavljivanje nelegalnog sadržaja.

Komisija je navela da je omogućavanje istraživačima da pristupe podacima platformi ključna obaveza transparentnosti u skladu s Zakonom o digitalnim uslugama (DSA) jer se njime osigurava javni nadzor nad mogućim uticajem platformi na fizičko i mentalno zdravlje.

(N1)