Rade Maroević: Ujedinjene nacije, Član 99 i rat u Pojasu Gaze - rešenje za prekid rata ili potez očajnika

Dag Hamaršeld, Kurt Valdhajm, Havijer Perez de Kueljar i Antonio Guteres – četvorica su generalnih sekretara Ujedinjenih nacija koji su, svaki na svoj način, podigli uzbunu u Savetu bezbednosti UN, upozoravajući svet na pretnje po mir i bezbednost. Kongo, Iran, Liban i sada Pojas Gaze jedina su tri slučaja u istoriji u kojima su se šefovi svetske organizacije pozivali na "Član 99" Povelje UN kako bi naterali Savet bezbednosti da počne da se bavi problemima koji prete da eskaliraju u sukob dramatičnih razmera.

Bezmalo 20.000 mrtvih i jedno pismo generalnog sekretara Ujedinjenih nacija bilo je potrebno da najmoćnije telo svetske organizacije počne da se hvata ukoštac sa posledicama rata koji već puna dva meseca trese Izrael i Pojas Gaze, preteći da zapali čitav Bliski istok.

"Ne možemo da čekamo", napisao je Guteres, tražeći hitni prekid vatre, jer "situacija u Izraelu i okupiranim palestinskim teritorijama može pojačati postojeće pretnje po međunarodni mir i bezbednost".

Guteresova odluka da iskoristi jedini mehanizam koji mu, kao šefu UN garantuje izvesnu dozu nezavisnosti u odnosu na velike sile, proizvod je niza problema koji su se pojavili posle početka rata u Izraelu 7. oktobra, uključujući ozbiljne sukobe Izraelaca i libanskog Hezbolaha, pretnji proiranskih milicija u Iraku, te serije napada jemenskih Huta na brodove u Crvenom moru.

Gotovo istovremeno, 27 humanitarnih organizacija, uključujući i nekoliko agencija UN upozorilo je da je situacija u Pojasu Gaze katastrofalna, te da je momentalni prekid vatre neophodan kako bi se obezbedio stalan dotok pomoći.

Bliski istok na ivici haosa, međutim, nije bio dovoljno snažan motiv da se Savet bezbednosti ujedini u pozivima na prekid vatre, iako je očuvanje mira i bezbednosti glavni zadatak ovog tela.

Izrael je, ponovo, žestoko reagovao na stav generalnog sekretara UN, optužujući ga da je "moralno izopačen" i "pristrasan", navodeći da pozivi na prekid vatre, u stvari, predstavljaju "način da se nastavi vladavina Hamasovog terora".

Na taj način, Izrael je spisku zemalja koje nemaju preterane simpatije prema akcijama protiv Palestinaca dodao i Portugaliju, pošto je Guteres glavna politička zvezda u toj državi.

U talasu kritika, Izrael je objavio da je iz humanitarnog centra UN u Gazi na mete u Izraelu, samo tokom ove sedmice, ispaljeno najmanje 12 projektila.

Sjedinjene Države su se od početka rata protivile prekidu vatre i za sada ima malo naznaka da su promenile stav, iako je državni sekretar Entoni Blinken u nekoliko navrata isticao "snažan pritisak na Vašington da okonča ovu krizu".

Hroničari delovanja Ujedinjenih nacija nabrojali su više od sto ratova u kojima su generalni sekretari, na neki način, intervenisali, uz svega tri kada su, pozivajući se na "Član 99", direktno upozoravali na posledice sukoba.

Na "Član 99" prvi se pozvao Dag Hamaršeld 1960. godine kada je pred Savet bezbednosti "izneo" slučaj Konga, čiji su se delovi otcepili posle proglašenja nezavisnosti od Belgije, koja je pak svoje interese pokušala da zaštiti šaljući masu plaćenika u tu državu.

Hamaršeld je zatražio da se belgijske trupe hitno povuku iz Konga i poslao mirovne snage, ali njegov angažman nije imao preveliki uticaj, pa su borbe nastavljene, a godinu dana kanije ubijeni su i Hamaršeld i premijer Patris Lumumba.

Hamaršeld je stradao pošto je DC-3 u kojem se nalazio oborio belgijski pilot i plaćenik u Rodeziji. Navodno, želeo je da skrene Hamaršeldov avion sa kursa, ispalio nekoliko upozoravajućih hitaca, pa je greškom oštetio i krilo aviona u kojem se osim šefa UN nalazilo još 15 osoba.

Bezmalo dve decenije kasnije, 1979. godine tadašnji generalni sekretar UN Kurt Valdhajm aktivirao je "Član 99" posle upada iranskih studenata u američku ambasadu u Teheranu i serije događaja koji su pretili da zapale čitav region. Iranska revolucija je, u trenutku kada je Valdhajm povukao ovaj potez, bila već izvesno u centru pažnje svetske politike, ali se Savet bezbednosti, uz nesuglasica, nije bavio tim pitanjem.

Taoci su oslobođeni posle 444 dana zatočeništva.

"Član 99" upotrebio je i Havijer Perez de Kueljar 1989. godine zahtevajući hitan prekid vatre u Libanu, ali su sukobi u toj državi, uprkos njegovom angažmanu, nastavljeni.

Ipak, svi ovi konflikti su, između ostalog i zahvaljujući angažmanu Ujedinjenih nacija, na koncu završeni, što je stručnjake za međunarodne odnose navelo na zaključak da je "Član 99" jedan od najkorisnijih alata koji se nalaze na raspolaganju šefovima svetske organizacije.

"Da je ser Erik Dramond, prvi sekretar Lige nacija, imao ovakav instrument na raspolaganju istorija ove organizacije bi, možda, bila sasvim drugačija", rekao je usred Drugog svetskog rata jedan od tvoraca ideje na osnovu koje su kasnije izrasle UN Vikont Krenborn.

Suštinski, ovim članom generalnom sekretaru UN data je mogućnost da zaustavi ili spreči neku krizu kakvu nije imao nijedan čelnik neke međunarodne organizacije u istoriji.

(RTS)