Rade Maroević: U američkim akcijama protiv navodnih švercera kokaina stradale su 43 osobe

Par američkih bombardera B-2 "lenser" (kopljanik) proleteo je opasno blizu venecuelanskog vazdušnog prostora u trenutku kada su vlasti u Karakasu obznanile da su pohapšeni navodni plaćenici Centralne obaveštajne agencije. Osmorica "zaverenika" su optuženi da su želeli da izazovu rat između SAD i Venecuele. Ka Venecueli plovi i nosač aviona "DŽerald Ford". U američkim akcijama protiv navodnih švercera kokaina stradale su 43 osobe.

Američki predsednik Donald Tramp naredio je opkoljavanje Venecuele. Nosač aviona, razarač i preleti strateških bombardera čine se preteranim merama u borbi protiv švercera kokaina, čiji su čamci u deset navrata bili mete borbenih aviona. Ukupno 43 osobe ubijene su u dosadašnjim akcijama američkih snaga. "Biće ih još", najavljuju zvaničnici Pentagona.

Četiri osobe završile su iza rešetaka istražnog zatvora u Karakasu, pošto ih je venecuelanska vojska optužila da su, po nalogu Centralne obaveštajne agencije, planirali napad na američki razarač "Grejvli" i da izazovu šire sukobe između dve zemlje.

Maduro protiv Trampa

Hapšenja navodnih američkih špijuna potvrdio je venecuelanski ministar policije Diosdado Kabeljo, koji tokom kratkog nastupa na državnoj televiziji nije otkrio dodatne detalje navodne zavere ni identitet osumnjičenih.

Predsednik Nikolas Maduro je pak gnev okrenuo ka susednom Trinidadu i Tobagu, optužujući vlasti u toj državi da su svoju teritoriju pretvorile u "nosač aviona američke imperije protiv Venecuele".

U trenutku kada je Kabeljo objavljivao hapšenje agenata CIA, tik uz venecuelanski vazdušni prostor proletela su dva američka strateška bombardera B-2, čiji su transponderi bili uključeni kako bi javnost mogla da prati njihov let.

Gotovo istovremeno, ka venecuelanskim vodama zaplovio je i najveći ratni brod na svetu, nuklearni nosač aviona "DŽerald Ford", koji će se narednih dana priključiti već prilično impozantnoj floti kojom je Pentagon, u sklopu akcije protiv švercera kokaina, opkolio Venecuelu. Amerika je od kraja avgusta u okolinu Venecuele uputila oko 10.000 vojnika, od kojih se polovina nalazi u bazama u Portoriku.

Sa palube "DŽeralda Forda"

Do sada, Trampova administracija nije ponudila čvrste dokaze da su 42 osobe, ubijene u dosadašnjim akcijama oko Venecuele, zaista bile šverceri droge.

Svrgavanje Nikolasa Madura, pokušaj treći

Gomilanje snaga i dozvola Centralnoj obaveštajnoj agenciji da pokrene tajne akcije u Venecueli, koje do sada nisu dale preterane rezultate, navele su zvaničnike u Karakasu, ali i širom sveta na zaključak da je Trampov krajnji cilj, ipak, promena režima u toj državi.

To je, unekoliko, sredinom godine potvrdio i državni sekretar Marko Rubio, opisujući Madura kao užasnog diktatora, a politiku Vašingtona kao "usmerenu ka promeni režima".

Donald Tramp je i tokom prvog mandata želeo da smeni Nikolasa Madura, ali su nejaku jedinicu opozicionog lidera Leopolda Lopeza na venecuelanskoj obali sačekali vojnici i paljbom okončali ovaj trapavo organizovan pokušaj vojnog udara.

Let ka Karakasu

Plan, koji je navodno osmislila CIA, uključivao je tajno iskrcavanje Lopezove jedinice, pridobijanje lokalnog stanovništva, marš ka Karakasu i, konačno, zarobljavanje Nikolasa Madura. Tom prilikom ubijeno je osam, a zarobljeno pedesetak pobunjenika, uključujući i dvojicu američkih instruktora.

Trampov "zaliv prasića", koju su kritičari poredili sa debaklom tajne operacije protiv Fidela Kastra u Zalivu svinja 1961. godine, izazvao je oštre podele u tadašnjoj Trampovoj administraciji, što je na koncu dovelo do otpuštanja savetnika za nacionalnu bezbednost DŽona Boltona.

Tramp je tada tvrdio da razgovori sa Madurom mogu rezultirati jedino promenom vlasti u Venecueli, pominjao je vojnu intervenciju, dok zagovornici sankcija nisu mogli da pomire interese sa ambicijama Trezora, Stejt departmenta i Pentagona.

CIA protiv Madura – dolari, puške i lisice

Suštinski, Trampova administracija je još 2017. godine odlučila da svrgne Madura, a dve godine kasnije Vašington je predsednika venecuelanskog parlamenta i lidera opozicije Huana Gvaida priznala kao legitimnog predsednika.

Bela kuća je, tri meseca kasnije, podržala i prvi pokušaj državnog udara, da bi svega nekoliko meseci kasnije Tramp primio Gvaida u Vašingtonu i to u svojstvu šefa države.

Odbrana Venecuele

Nedugo zatim, usledio je novi pokušaj svrgavanja Nikolasa Madura, koji je organizovao DŽordan Gudro, nekadašnji pripadnik američkih Zelenih beretki, čija je kompanija "Silverkorp" u konkurenciji šest sličnih organizacija izabrana da pomogne venecuelanskoj opoziciji da preuzme vlast u državi.

Venecuelanska opozicija je, prema ugovoru koji su potpisali Gvaido i njegov predstavnik u Americi DŽej DŽej Rendon, imala da plati Gudrou 213 miliona dolara kada Maduro bude zbačen sa vlasti, ali je Gvaido nedugo posle debakla akcije negirao umešanost u taj događaj.

Rendon je pak potvrdio da je nekadašnjem specijalcu platio 50.000 dolara za troškove, te potvrdio verodostojnost svog potpisa na ugovoru.

(RTS)