Rade Maroević: Jedna bitka za drugom - Tramp protiv Irana, ili rat za opstanak Islamske revolucije

Gotovo je nemoguće ispratiti sve krize koje je od početka godine pokrenuo predsednik Donald Tramp - od sukoba sa Vrhovnim sudom, preko Epstinovih dokumenata, pa sve do najave novog bombardovanja Irana. Cunami akcija prvog čoveka Bele kuće uključuje i otmicu venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, ozbiljno drmanje temelja NATO-a i političku ofanzivu na Grenland. Od početka drugog mandata, bombardovao je ukupno sedam država, dok je agresivnim proterivanjem imigranata umalo izazvao građanske sukobe u Minesoti.

U masi kontroverznih akcija i odluka, očekuje ga verovatno najznačajnija - naredba za novo bombardovanje Irana, koje bi, kako stvari stoje, moglo predstavljati ključni trenutak drugog mandata u Beloj kući i na Bliskom istoku izazvati potrese od kojih strahuju stanovnici skoro svih država regiona.

"Desiće se nešto loše", reči su američkog predsednika kojima je najavio posledice negativnog ishoda pregovora o iranskom nuklearnom programu, čija je naredna i moguće poslednja runda zakazana za četvrtak u Švajcarskoj.

Tramp: Desiće se nešto loše

Pred iranskim pregovaračima je gotovo nemoguća misija - da u naredna dva dana definišu sporazum koji bi izazvao talas zadovoljstva u Vašingtonu i Tel Avivu, posle čega bi Tramp pred nacijom proglasio veliku pobedu, dok bi režimu u Teheranu omogućio da preživi najveće iskušenje od islamske revolucije 1979. godine.

Dve nedelje do atomske bombe

Glavni američki pregovarač u tom procesu, Stiv Vitkof je uoči početka nove runde pregovora ocenio da je "Iranu potrebno nedelju dana da uranijum obogati do tačke potrebne za izradu nuklearnog naoružanja" - što je retorika koja se pre može povezati sa razlozima za pokretanje napada nego uvodom u diplomatsko rešenje.

Na iranskoj strani, vrhovni lider Ali Hamnei ovlastio je glavnog savetnika Alija Larijanija da načini plan da Islamska država preživi napade Amerikanaca i Izraelaca, kao i eventualne pokušaje ubistva najviših vojnih i verskih zvaničnika, uključujući i Hamneija.

Ali Larijani - referent za opstanak revolucije

Ubrzo zatim, Hamnei je, navodno, definisao nekoliko odluka kojima su imenovana "četiri kruga naslednika" najviših vojnih i vladinih zvaničnika Irana. Svaki od njih, takođe, dobio je zaduženje da imenuje još po četiri naslednika, za slučaj da stradaju u bombardovanju.

Trojicu potencijalnih naslednika, još prošlog juna, imenovao je i Hamnei, ali imena mogućih budućih vladara Irana nisu objavljena.

Među njima, svakako, ne nalazi se Larijani, koji je oko sebe ukupio nekolicinu najvernijih branilaca tekovina revolucije - generala Rahima Safavija, generala Mohameda Halibafa i Alija Hejtazija.

Iran je spreman za rat

"Spremni smo. Snažniji smo nego ranije. Spremali smo se tokom proteklih sedam ili osam meseci. Otkrili smo i uklonili slabosti. Ne želimo rat i nećemo da početi. Ali ukoliko nas prisile, odgovorićemo", rekao je nedavno Larijani.

Iran se sprema za rat

Pripreme za rat uključujuju i angažovanje iranskih proksi snaga u regionu, pa su izraelski mediji u nekoliko navrata javljali da su oficiri Revolucionarne garde preuzeli direktnu komandu nad preostalim snagama Hezbolaha u Libanu, kao i da su jemenski Huti i šiitske milicije u Iraku spremne za rat.

Istovremeno, u proteklih nekoliko sedmica zabeleženi su pokreti snaga unutar Irana, što su Amerikanci protumačili kao pokušaj da se glavnina snaga izmakne sa puta prvog udara američkih borbenih aviona i omogući eventualni protivnapad.

Zbog toga, gro lansera balističkih projektila premešten je uz granicu s Irakom, odakle bez problema mogu dobaciti do Izraela i uz obale Persijskog zaliva kako bi gađali američke baze u regionu. Te manevre pratila je i serija testiranja projektila u Ormuškom tesnacu, uskom grlu svetske trgovine energentima.

Previše oružja za mir

Već godinama, akcije bombardovanja Irana uvežbavaju Amerikanci i Izraelci, čija je zajednička akcija u junu prošle godine ozbiljno uzdrmala iransku protivvazdušnu odbranu i u velikoj meri unazadila nuklearni program.

Teheran smatra da je rat neizbežan

U takvoj situaciji, vlasti u Teheranu se ponašaju kao da je novi napad neizbežan te da će uslediti jako brzo. Svi vidovi oružanih snaga su u najvišem stepenu pripravnosti, a nervoza se golim okom može videti i u uporištima Hezbolaha u Libanu.

Amerikanci su podigni nivo pripravnosti za posade bombardera B-2, koji su bombama za uništavanje bunkera GBU-57 ozbiljno unazadili iranski nuklearni program, dok svet iz časa u čas prati plovidbu nosača aviona "DŽerald Ford" koji je u petak uplovio u Sredozemno more. Tri dana kasnije, najveći ratni brod na svetu pristao je uz obale Kipra.

Zvezde i štrafte na putu ka Iranu

Amerika nikada u istoriji nije koncentrisala toliku silu na jednom mestu da je nije upotrebila, piše Politiko, ocenjujući da je malo verovatno da će dva nosača aviona, krstarica, 12 razarača i više od 100 borbenih aviona biti vraćeni u matične baze bez ispaljenog metka.

Takođe, nije preterano verovatno da će američki predsednik, posle odluke Vrhovnog suda da ukine njegove spoljnotrgovinske namete, tek tako pristati na još jedan poraz.

Ono što bi mogao biti politički udar na Trampovo nasleđe, na drugoj strani predstavlja borbu za goli opstanak, pa su iranski lideri, osim odbrane od spoljnih, načinili plan akcije protiv "unutrašnjih neprijatelja". U slučaju rata, na ulice iranskih gradova biće raspoređeni specijalci, obaveštajci i pripadnici milicije Basidž.

Običan dan u Bejrutu

Obe strane se čine spremnim za sve predvidive situacije.

Strah širom regiona, pak, izazivaju događaji čiji intenzitet nije moguće pretpotstaviti, poput evenutalnog ustanka Iranaca protiv verskih vlasti, ili iranskih napada na Izrael i najmanje osam američkih baza na Bliskom istoku.

Od Trampovih poteza strahuje i izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji je zabrinut zbog stalnih promena politike Bele kuće prema Iranu upitao jednog od visokih američkih zvaničnika: "Da li je još uvek na našoj strani".

(RTS)