Rade Maroević: Izrael protiv Turske - Sirija kao prvo bojno polje novog Bliskog istoka

Krhotine davno napuštenih aviona, napravljenih još u Sovjetskom Savezu, ostale su razbacane po pistama nekadašnjih vazduhoplovnih baza Bašara el Asada, nedaleko od svežih kratera izraelskih bombi. Sve tri baze - T4, Palmira i Abu el Duhur izraelski avioni gađali su neposredno pre dolaska turskih stručnjaka, namernih da ih poprave za potrebe novih sirijskih vlasti. Napadi usledili posle razmene teških reči između Turske i Izraela.

Uspostavljanje turske vazduhoplovne baze u Siriji podgrejao bi tenzije u regionu i pojačao rizik od novih sukoba, objašnjenje je koje su, posle serije napada na sirijske vazduhoplovne baze tokom proteklih godinu dana, ponudili izraelski analitičari.

Stoga, od aprila prošle godine, redom su gađali tri sirijske vazduhoplovne baze, koje su Turci merkali kao mesta na kojima bi, ukoliko ih poprave, mogli rasporediti bespilotne letelice i baterije protivvazdušnih projektila, uključujući i ruski S-400 koji ih je koštao isporuka borbenih aviona F-35.

Oranje piste sirijske vazduhoplovne baze

Meta poslednjeg napada bila je baza Abu el Duhur, koja se nalazi svega 70 kilometara od turske granice, što protumačeno kao jasna poruka Izraela da, ni sada ali ni u budućnosti, ne želi da vidi borbene aviona na teritorijama koje kontrolišu nove sirijske vlasti Ahmeda el Šare.

Krhotine nakadašnjeg režima

Kao i T4 i Palmira i baza Abu el Duhur je bombardovana neposredno posle inspekcija turskih stručnjaka, nakon čega su usledile žestoke reakcije iz Ankare, ali i američkih diplomata, koji su prvi potvrdili da su bombe koje su eksplodirale po ovoj bazi izraelske.

Sirijske vlasti izbrojale su ukupno osam izraelskih napada na ovu bazu, pri čemu je dodatno oštećena pista, kao i nekoliko skladišta napravljenih od armiranog betona.

Kako bi sprečili eskalaciju sukoba između Turske i Izraela, Amerikanci su još sredinom prošle godine, posredovali između dve strane, predlažući da se uspostave zone razgraničenja, ali detalji o ovim razgovorima, ili mogućim reakcijama novih vlasti u Damasku još nisu obelodanjeni.

Slučaj T-4

Ogromni krateri još uvek zjape nasred piste aerodroma T-4 u Siriji, još od kada su izraelski avioni, prošlog aprila, bombardovali nekada jednu od najznačajnijih vazduhoplovnih baza u netom raspaloj državi.

Izrael: Sirija ne sme da ima avijaciju

Pogođeni su i radarski položaji, kaponiri, dok je na stajanci ostalo nekoliko oštećenih "migova 25", najbržih borbenih aviona u istoriji avijacije, koje je još pre četrdesetak godina kupio režim Bašara el Asada.

Sirijce, zaokupljene ozbiljnijim problemima, 400. napad izraelskih aviona nije preterao potresao, ali je iz Ankare put Jerusalima potekla bujica žestokih izjava u kojima su pominjani Bog, bes, osveta, uništenje, Cionisti i Izrael.

"Neka Bog, u besu, uništi cionistički Izrael", rekao je tada turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, čime je na ozbiljno iskušenje stavio odnose dve države jezivo poremećene još od kada su sredinom oktobra 2023. godine izraelsku trupe u osvetničkom naponu zbog oko 1.100 žrtava Hamasove avanture, upale u Pojas Gaze.

Protiv Erdoganove vizije Sirije

Izraelci nisu preterano dugo čekali da mu uzvrate, pa su ga dan kasnije, nazvali "antisemitom" i "diktatorom", koji u opasnost dovodi svoj narod, ali i čitav region.

Suštinu ovog sukoba predstavlja strah Izraela da bi raspoređivanje dronova, aviona, ili protivavionskih projektila u bilo koju od ove tri baze u velikoj meri otežalo operacije izraelskog ratnog vazduhoplovstva preko sirijske teritorije, što se u najvećoj meri odnosi na napade na Iran, ili proiranske milicije u Siriji.

Turska je, neposredno posla pada Asadovog režima, planirala da u Siriju pošalje ruski protivvazdušni sistem S-400, zbog kojeg je izbačena iz programa razvoja aviona F-35, ali je od te ideje, u međuvremenu, odustala.

Ukoliko, pak, Turska u sirijske baze rasporedi borbene avione F-16 i protivvazdušni sistem "Hisar", smatra nekadašnji šef Mosada Oded Eliam, Izrael bi bio prinuđen da reaguje i konfrontacija sa Turskom prestala bi da bude hipotetički scenario.

Izrael ne veruje El Šari

Više od 400 vazdušnih udara na ciljeve u Siriji izbrojale su tamošnje vlasti od pada Asadovog režima 2024. godine. Ovi napadi su bili, mahom, usmereni na baze i opremu nekadašnjeg režima, koje Izraelci, ni u kojem slučaju, nisu želeli da vide u rukama bivših radikalnih islamista.

Izrael El Šari ne veruje

Istovremeno, izraelske snage zauzele su položaje mirovnih snaga na jugu Sirije, odnosno delove Golanske visoravni i planine Hermon, odakle bez problema mogu da kontrolišu pokrete trupa dve do Damaska.

Izraelski političari, koji su toplo pozdravili pad Asadovog režima, prilično su skeptični prema nagloj transformaciji Ahmada el Šare, koji je po dolasku u Damask, odbacio tradicionalnu odeću i obukao zapadnjačko odelo nadajući se da će isposlovati dobre odnose sa Zapadom.

Vlasti u Jerusalimu, pre svega obaveštajne službe Šin Bet i Mosad, smatraju da se njegova ideologija, suštinski, ne razlikuje od one koju decenijama promoviše Hamas – islamska država u kojoj vlada šerijatsko pravo.

"Ako neko izgleda kao Hamas i ponaša se kao Hamas, onda je to najverovatnije Hamas. Mir koji danas možemo jeftino obezbediti, mogao bi nas u budućnosti mnogo koštati", rekao je pre tačno godinu dana izraelski ministar za dijasporu Amičak Šikli.

Naslanjajući se na francusku kolonijalnu politiku, Jerusalim smatra da razjedinjena Sirija ne predstavlja problem za bezbednost Izraela, insistirajući radije na "alijansi manjina" kao kontrateži panarapskim pokretima.

Osnove ovakve politike postavio je, navodno, još Ruven Šiloa, osnivač Mosada 1949, koji je smatrao da postoje dva važna faktora za sprečavanje ujedinjenja Arapa – spoljni, koji čine nearapske nacije u okruženju, i unutrašnji, sastavljen od manjinskih zajednica.

Iako Izrael sa nekim od tih nearapskih država i manjina nije tokom istorije imao bogzna kakve odnose, oni su zajednički interes redovno nalazili u neprijateljstvu prema Arapima.

(RTS)