Hronika | |||
Rade Maroević: Društvo mrtvih neprijatelja Izraela, bombe za lidere jemenskih Huta |
![]() |
![]() |
![]() |
petak, 29. avgust 2025. | |
Premijer jemenskih Huta i dvojica visokih vojnih zvaničnika ubijena su u izraelskog vazdušnom napadu na Sanu, izvedenom tokom govora vrhovnog hutskog lidera. Izrael je, od početka rata u Pojasu Gaze, zbrisao listom sve lidere Hamasa i Hezbolaha, te ključne komandante iranske Revolucionarne garde. Društvo mrtvih neprijatelja Izraela, bombe za lidere jemenskih Huta "Agresija Izraelaca je propala i duga ruka naše pravde će ih naučiti pameti", poslednje su reči koje su čula trojica visokih hutskih zvaničnika pre nego što je stan u kojem su gledali govor lidera Huta razneo izraelski projektil. U eksploziji su stradali premijer Galib el Rahavi, ministar odbrane Mohamad Naser el Atifi i načelnik generalštaba Mohamad Abd el Karim el Havari, a zgrada u kojoj su gledali govor šefa Vrhovnog političkog saveta Mahdija el Mašata razletela se u paramparčad. Huti najavljuju osvetu Izraelski izvori navode da je napad namerno izveden u trenutku kada je vrhovni hutski lider, na nacionalnoj televiziji, govorio o odlučnoj podršci "braći Palestincima" i otvoreno pretio Izraelu novim talasom otmica. Hutske vlasti još uvek nisu zvanično potvrdile smrt trojice visokih zvaničnika, ali su lokalni mediji kao i nekoliko arapskih televizijskih mreža javilo da su premijer, ministar odbrane i prvi čovek vojske stradali u izraelskom napadu. Na taj način, Izrael je eliminisao novu seriju najžešćih protivnika, pošto je od početka rata u Pojasu Gaze eliminisana čitava plejada lidera Hamasa i Hezbolaha, nekolicina komandanata iranske Revolucionarne garde, te ključni ljudi sirijske vojske Bašara el Asada. Ubijeni lideri Hamasa, 17 sahrana za heroje Palestine Izrael je od sredine devedesetih godina ubio najmanje 17 lidera Hamasa, uključujući braću Jahju i Mohameda Sinvara, te Ismaila Hanijea koji su ovu palestinsku organizaciju vodili na početku rata u Pojasu Gaze oktobra 2023. godine. Meta Hamas Prvi značajan atentat na neke od lidera Hamasa dogodio se još 1996. godine, kada su Izraelci minirali telefon Jahje Ajaša, koji je, zbog veštine izrade bombi bio poznat i pod nadimkom "inženjer". Pet godina kasnije, izraelski "apači" raketirali su DŽamala Salima i DŽamala Mansura, tadašnjeg lidera Hamasa i drugog čoveka udruženja palestinskih naučnika. Ubijeni su dok su sedeli u kancelariji za medije tokom razgovora predstavnika Fataha i Hamasa. U izraelskom vazdušnom napadu 2002. godine ubijen je Salah Šehade, osnivač vojnog krila Hamasa. U eksploziji je stradalo još 15 Palestinaca, uključujući njegovu suprugu i ćerku. Svega 12 meseci kasnije, izraelski avion je projektilom pogodio automobil u kojem se nalazio Ismail abu Šanab, jedan od osnivača i najuticajnijih vođa Hamasa. Izraelski F-15 Izraelski helikopteri su, ispred džamije u Gazi, ubili i Ahmeda Jasina, takođe važnog lidera Hamasa, a kasnije te 2004. godine i Abdela Aziza el Rantisija, Jasinovog naslednika na čelu pokreta. Te godine, u eksploziji bombe podmetnute u automobil poginuo je još jedan zvaničnik Hamasa - Iz el Din el Šeik Halil. Jedan od najuticajnijih lidera Hamasa, Nizar Rajan, njegove supruge i desetoro dece ubijeni su u vazdušnom napadu 2009. godine, a svega dve sedmice kasnije i ministar unutrašnjih poslova u Pojasu Gaze, Said Sejam. U Dubaiju je 2010. godine pronađeno telo Mahmuda el Mahuha, a za ubistvo su osumnjičeni izraelski agenti koji su u Ujedinjene Arapske Emirate doputovali koristeći krivotvorene pasoše. Zamenik komandanta Hamasovih "El aksa" brigada, Ahmed el DŽabari ubijen je 2012. godine u eksploziji projektila ispaljenog iz izraelske letelice. Dve godine kasnije, u vazdušnom napadu u Rafi ubijena su trojica komandanata tih brigada - Muhamad Ebu Šemala, Raed el Atar i Muhamad Barhum. Izrael protiv Revolucionarne garde Izraelci su, već u prvom naletu napada sredinom juna, ubili načelnika generalštaba Mohameda Baherija, komandanta Revolucionarne garde Hoseina Salamija i još četvoricu visokorangiranih oficira. Likvidiran je i jedan od glavnih pregovarača u nuklearnom programu Ali Šamhani, te nekoliko nuklearnih fizičara. Odmah zatim, Iran je obzanio da je novi komandant Revolucionarne garde, general ali Šadmani, takođe, podlegao povredama. Ubijeni komandanti Revolucionarne garde U aprilu prošle godine, izraelska avijacija je u seriji napada ubila devet visokih zvaničnika Revolucionarne garde u Siriji i razorila iransko diplomatsko predstavništvo u Damasku. Iranski izvori, kako prenosi Rojters, naveli su da je u bombardovanju i eksplozijama bombi postavljenih pod automobile sredinom juna ubijeno i ukupno 14 nuklearnih fizičara, čime je udvostručen broj stradalih iranskih naučnika u prethodne dve decenije. Prvi iranski fizičar, za čiju se smrt Izrael smatra odgovornim bio je Ardešir Hoseinpur, jedan od osnivača Centra za nuklearnu tehnologiju u Isfahanu, koji je likvidiran početkom 2007. godine. Poslednji pred vazdušne udare, ubijen je šef iranskog nuklearnog programa Mohsen Fahrisadeh, čiji je automobil 2020. godine raznesen rafalom iz daljinski upravljanog mitraljeza skrivenog u kombiju. Izrael protiv Hezbolaha Telo najznačajnijeg lidera u istoriji Hezbolaha, Hasana Nasralaha izvučeno je iz ruševina zgrade u južnom delu Bejruta tri dana pošto su taj objekat projektilima zasuli izraelski avioni. Sahrane za lidere Hezbolaha Taj napad, krajem septembra prošle godine, usledio je svega desetak dana pošto je najmanje 60 operativaca Hezbolaha ubijeno i oko 3.000 ranjeno u seriji eksplozija komunikacionih uređaja u koje su eksploziv postavili agenti Mosada. Osim Nasralaha, Izraelci su ubili i njegovog naslednika Hašema Safedina. Prema procenama, od početka rata u Pojasu Gaze, Izraelci su ubili oko 2.500 pripadnika Hezbolaha, uključujući čitav niz ideologa, organizatora i ključnih komandanata. (RTS) |