Rade Maroević: Bitka za „Staljingrad“ ili predolimpijsko „socijalno čišćenje“ Pariza

Alpski lovci, specijalci francuske vojske, gurali su đonom cokule stariju ženu, koja je proseći zaspala na pločniku Jelisejskih polja. U ispruženim rukama držala je plastičnu čašu - praznu, jer je prolaznici, fascinirani Luj Vitonima, Šanelima i Diorima ionako nisu ni primetili.

Pariska bitka za Staljingrad

U sceni koja je neobično podsećala na jedan događaj sa Balkana devedesetih, neko vreme ih je preklinjala da je ostave na miru, ali su je ubrzo uhvatili ispod ruku i ispratili daleko van vidokruga turista.

Čišćenje Jelisejskih polja

"Socijalno čišćenje", kako su akciju premeštanja beskućnika pred početak Olimpijskih igara nazvali Francuzi, predstavlja deo akcije uklanjanja svega što bi na neki način moglo da naruži izgled francuske prestonice - uključujući i ljude.

Od maja, kada su specijalci prvi put upali i šatore postavljene duž Sene, beskućnici su proterani sa obe obale reke. Na mesta na kojima su živeli postavljene su betonske barijere, neke nalik džinovskim granatama poput onih koje su Nemci 1918. godine ispaljivali na Pariz iz topa "Kajzer Vilhelm".

Beskućnici su se sa obala Sene, polako, bežeći od policije, povlačili dalje od centra grada i na dan otvaranja Olimpijskih igara postavili su poslednju liniju odbrane u Staljingradu.

Staljingrad, Pariz

Ovaj deo Pariza, kao i stanica metroa, preimenovan je 1946. godine u čast velike sovjetske pobede nad Nemcima tri godine ranije.

Francuski Staljingrad, godinama je prilično bedno mesto, koje su Parižani mahom izbegavali, strahujući od dilera droge i njihovih omamljenih mušterija.

Pre nekoliko meseci, ipak, policija je pohapsila bezmalo 500 dilera i donekle proterala drogu iz ovog dela grada, kojim, sada, u svako doba dana patroliraju svakojake snage bezbednosti.

Uz betonske ograde prilično oronulih mostova koji su se nadvili nad komplikovanim spletom železničkih šina naslonjeni su prljavi dušeci, ispod kojih su poslednji pariski beskućnici od kiše sakrili stvari.

Most koji ne vodi nigde

Na par naramaka štrokave odeće i nekoliko najlonskih kesa, legao je i mladi Afrikanac, pokušavajući da zaspi na mostu koji ne vodi nikuda, nekoliko stotina metra od Staljingrada.

Staljingradska grupa poslednja je preostala šačica od oko 70.000 beskućnika, koji su do početka akcije živeli u Parizu.

Hiljade su autobusima prebačene ka Marselju ili Lionu u akciji neobično nalik onima koje se preduzimali i neki prethodni domaćini Olimpijskih igara.

Vlasti u Rio de Žaneiru, pred Olipijske igre 2016. godine, iz nekoliko favela proterali su skoro 80.000 ljudi, kako bi napravili mesta za nekoliko ambicioznih građevinskih projekata.

Izbegli Jokohamu

Ova akcija, ispostavilo se godinama kasnije, imala je katastrofalne posledice i po one koji su oterani, ali i one koji su došli.

Prethodno, vlasti u Atlanti su "socijalno očistile" oko 10.000 beskućnika, mahom Afroamerikanaca, dok je Tokio svoje zbog velikih takmičenja proterao u dva navrata - u Jokohamu 2021. godine zbog Olimpijskih igara i početkom veka zbog Svetskog prvenstva u fudbalu.

U Parizu, poslednja grupa beskućnika, mahom Afrikanaca, od kojih su neki u naručju držali decu, ukrcala se u autobuse dan pred otvaranje Igara.

Beg iz centra

Iz prestonice su odvedeni, privremeno, u mesta u kojima je obezbeđen smeštaj, bar do kraja takmičenja.

Nema ih više ni oko Pont nufa, najstarijeg mosta preko Sene, oko kojeg su se u filmu "Ljubavnici na mostu" (Les amants du Pont-Neuf) ljubakali Žilijet Binož i Denis Lavant, koji su beskućnike igrali u jednom od najskupljih francuskih filmova svih vremena.

(RTS)