Radar: U kasu tri SNS advokata za četiri godine leglo skoro 40 miliona evra

 Samo tri advokatske kancelarije, Nemanje Aleksića, Igora Isailovića i Vladimira Đukanovića za četiri godine ostvarile su prihode od skoro 40 miliona evra, dok su finansije njihovog kolege Dragana Palibrka skrivene, jer kao paušalac nije u obavezi da objavljuje finansijske izveštaje. Zajedničko im je što su nesumnjivo bliski ili direktno rade za SNS, a trenutno su angažovani na dva najveća slučaja – „Generalštab“ i „nadstrešnica“ i zastupaju sadašnjeg i bivše ministre Nikolu Selakovića, Gorana Vesića i Tomislava Momirovića, koji su pod istragom Tužilaštva za organizovani kriminal.

 Samo tri advokatske kancelarije, Nemanje Aleksića, Igora Isailovića i Vladimira Đukanovića za četiri godine ostvarile su prihode od skoro 40 miliona evra

Istraživanje Radara je pokazalo da gotovo svi do novca dolaze uz pomoć vlasti, jer ih plaćaju državne kompanije, banke i institucije, poput Elektromeže Srbije, Poštanske štedionice, Ekspa ili Dunav osiguranja, a neke direktno plaćaju predsednik Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka.

Gotovo svakog istaknutog optuženika u Srbiji, člana SNS-a, biznismena bliskog vlasti ili „poslušnog“ državnog funkcionera brani bar jedan od četiri pomenuta advokata. Zapravo, čini se da najviše posla ima Đukanović, inače poslanik, koji za sebe voli da kaže da nije političar i da je novinar. 

VIP klijenti Vladimira Đukanovića

I zaista, redovno ga viđamo na ulasku u sudove ili tužilaštva. Sada sa ministrom kulture Selakovićem, optuženim za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje u slučaju „Generalštab“, kao i sa još dvoje optuženih, Slavicom Jelačom, sekretarkom u Ministarstvu kulture i Goranom Vasićem, direktorom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. 

Đukanović brani i Dijanu Hrkalović, bivšu državnu sekretarku MUP-a, kojoj se sudi za trgovinu uticajem, Aleksandra Papića i Milorada Grčića, zbog malverzacija u EPS-u, kao i Predraga Koluviju, prvooptuženog u aferi „Jovanjica“, koja je jedan od najvećih slučajeva trgovine narkoticima u poslednjim decenijama.

Iako bi se na prvi pogled moglo zaključiti da je to možda preveliki zalogaj za ne baš iskusnog advokata, koji je pravosudni ispit položio tek 2018, Đukanoviću finansijski baš dobro ide. Za samo četiri godine u kasu njegove advokatske kancelarije, u kojoj prema podacima iz 2024, radi samo on, leglo je oko 915.000 evra, a ostvario je čistu dobit od oko 651.000 evra. 

U međuvremenu je broj njegovih nekretnina drastično porastao i nije da se sve to može objasniti novcem od advokature. U prvoj imovinskoj karti, koju je prijavio 2010, nije imao nijednu, da bi tek u februaru 2020. prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije vlasništvo nad stanom od 35 kvadrata. Tako je bilo sve do 2023, kada je, kako je objavljeno na sajtu Agencije, postao vlasnik tri penthausa u luksuznom voždovačkom naselju Park Villa Residence i tri garažna mesta. Kupio je i dva apartmana na Zlatiboru, od 27 i 29 kvadratnih metara i to, kako je rekao, preko svoje advokatske kancelarije.

Nezvanično se može čuti da Đukanović daje i „pravne savete“ državnim preduzećima ili biznismenima koji su pod pritiskom vlasti. Takvi ugovori ne mogu da se vide na portalu javnih nabavki, ali je jedan, ipak, objavljen. Kako je pisao Danas, Đukanović je zaključio ugovor o zastupanju specijalne bolnice za rehabilitaciju Gamzigrad. Za te usluge dobijao je oko 90.000 dinara mesečno plus PDV. Ugovor je raskinut, nakon što je ta informacija izašla u medije.

„Pošto vidim da je mnogima zasmetalo to što imam najregularniji ugovor koji ima gotovo svaki advokat u državi i na koji plaćam uredno porez, ali je strašan problem što je to državna institucija, odmah sve da vas obavestim da sam od danas prekinuo taj ugovor“, objavio je Đukanović na Tviteru, a ostalo je nepoznato da li i koliko takvih ugovora još ima. Radar je tim povodom pokušao da s njim kontaktira na poznati broj telefona, ali je bio nedostupan.

Isailović: „Hvala vam, ali nemojte više da me zovete“

Sa Đukanovićem, Nikolu Selakovića brane još dvojica advokata, a jedan od njih je Igor Isailović, za koga se priča da je blizak ministru finansija Siniši Malom. On se, na iznenađenje mnogih, pojavio prvog dana suđenja ministru kulture. Prema podacima iz finansijskih izveštaja, njegova kancelarija je u periodu od četiri godine imala između osmoro i 10 zaposlenih, a za to vreme prihodovala je oko 6,7 miliona evra. Isailović je u tom vremenskom roku ostvario čistu zaradu od oko 2,3 miliona evra. 

U dva navrata dobio je posao pravnog savetovanja od firme Ekspo 2027, samostalno i sa još nekoliko advokata, a istraživanje je pokazalo da je zastupao i Elektromrežu Srbije. Podaci o tome nisu javni, a samim tim ni vrednosti ugovora. Budući da se ovakvi poslovi najčešće ne dodeljuju preko tendera, Radar ga je pitao sa kojim još državnim preduzećima i institucijama ima ovakve ugovore.

„Vama to da kažem? Hvala vam na pozivu, ali molim vas nemojte više da me zovete“, odgovorio je Isailović. 

O njegovim vezama sa Sinišom Malim govorila je bivša supruga ministra finansija za KRIK. Ona je pričala o pritiscima da Agenciji za borbu protiv korupcije dostavi izjavu kojom bi se opravdalo poreklo 95.000 evra u gotovini. „Siniša i njegov advokat Igor Isailović došli su na ideju da prikažu da sam posle smrti oca pronašla novac koji sam potom koristila za svakodnevne potrebe. Stigla mi je poruka od Isailovića: ‘Marija, treba da potpišeš izjavu za Agenciju’. Odbila sam“, ispričala je tada Marija Mali i Isailovića opisala kao najbližeg saradnika njenog bivšeg supruga. 

Isailović je, prema pisanju KRIK-a, vodio poslove ofšor kompanija iza kojih su stajali Mali i njegova tadašnja supruga. I sam je imao ofšor firmu New Moments Consulting, registrovanu na Britanskim Devičanskim Ostrvima, što je otkriveno u okviru međunarodnog istraživanja „Pandorini papiri“. Zastupao je ili poslovno sarađivao sa brojnim ličnostima bliskim vlasti. Bio je poslovni partner Ane Brnabić u firmi Energy & Innovation.

Na listi njegovih klijenata bili su i Boban Rajić, kupac Večernjih novosti, kum predsednika Srbije Nikola Petrović, kao i kontroverzni biznismen sa Kosova Zvonko Veselinović. Isailović je, prema pisanju BIRN-a, pomagao i pri osnivanju firmi povezanih sa Veselinovićem i Milanom Radoičićem, uključujući promene vlasničke strukture u APR-u za firmu Inkop. Zastupa gotovo sve režimske tabloide, poput Aloa, Novosti, Politike… 

Palibrk: „Nije bitno koliko zarađujem“

Ovom dvojcu na suđenju u slučaju „Generalštab“ pridružio se i Dragan Palibrk, advokat najpoznatiji po zastupanju predsednika Vučića. On je vodio njegov slučaj po tužbi lidera SSP-a Dragana Đilasa, a zatim uzvratio i kontratužbom. Bio je angažovan i u slučaju Vuka Jeremića sa Vučićem, a Palibrk je advokat i SNS-a. On zastupa i kompaniju Serbia Ziđin, čiji je suvlasnik država Srbija. Nije poznato koliko po tom osnovu zarađuje, ali može se pretpostaviti da je u pitanju velika suma, budući da je ta kompanija samo u 2024. ostvarila prihod veći od 1,7 milijardi evra.

Palibrk za Radar kaže da ne zastupa nijedno državno preduzeće, kao i da je celog života privatnik i nije bio ni na jednoj državnoj funkciji.

„Da vam kažem jednu stvar, je l to neka istraga protiv mene? Ne zastupam nijedno državno preduzeće. Privatnik sam ceo život. Znate li koliko tih stručnjaka koji gostuju kod vas ima na državnim jaslama“, navodi Palibrk.

On potvrđuje da je Vučićev advokat i da zastupa SNS. Upitan da li to njegovo angažovanje ima veze sa tim što mu je predsednik Srbije prijatelj sa fakulteta, Palibrk kaže da sa Vučićem nije prijatelj, već najbolji prijatelj: „Zastupam i SNS, ali tek od 2018. Vučić mi je najbolji drug i mislim da je to obostrano. On je neuporedivo više ulagao u naše prijateljstvo.“

Pitali smo Palibrka i koliki su mu godišnji prihodi, budući da njegovi finansijski izveštaji nisu objavljeni.

„E, to je sad već malo bezobrazno. Koliko zarađujem, to ima na mom računu. Onaj ko treba da zna to zna. To me nijedan novinar nije pitao. Mislim da to nije bitno, apsolutno je suvišno za naš razgovor. Nikad se nisam grebao od države. Razmislite o tome zašto mene svi angažuju. Moj klijent od danas je i Dejan Vuk Stanković, a ja sam branio i Otpor“, rekao je Palibrk za Radar.

Nemanja Aleksić, rekorder po prihodima i profitu

Čitajući finansijske izveštaje jasno je da najveću zaradu ima Nemanja Aleksić, advokat Gorana Vesića, bivšeg ministra građevinarstva, protiv kojeg se vodi istraga u TOK. Aleksić je i ranije bio blizak Vesiću i u izbornoj kampanji mu je ustupio vozilo koje je tadašnji zamenik gradonačelnika koristio kao pokretnu kancelariju.

Advokatska kancelarija Aleksića ima 91 zaposlenog i za četiri godine prihodovala je čak 30,3 miliona, uz neto dobit od oko 6,7 miliona evra. Njega su, između ostalih, angažovali Fond za razvoj, Dunav osiguranje, Poštanska štedionica i JP Vojvodinašume. Na tenderu je, prema dostupnim podacima, dobio dva posla – od kabineta ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj Nenada Popovića i JKP „Miloš Mitrović“ iz Velike Plane.

Imajući u vidu da je dobijao brojne poslove od države, Aleksića smo pitali kako se oni dobijaju, ako ne preko tendera. „Prva stvar – ne dajem izjave za štampu, druga stvar – vi niste štampa, vi ste obična propaganda. I to je kraj razgovora.“

Ako ih brane privatni advokati, čemu služi javno pravobranilaštvo

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže da postoji nekoliko mogućih problema kada je reč o angažovanju advokata od strane javnih institucija. Za ono što je klasičan advokatski posao poput zastupanja pred sudom, Nenadić navodi da ne postoji obaveza sprovođenja javne nabavke, još od izmena Zakona o javnim nabavkama iz 2015. 

„Jedna od posledica je da isplate advokatima za te poslove nisu vidljive na Portalu javnih nabavki. Deo tih podataka se može videti jedino iz sudskih odluka o dodeli troškova postupka, u slučaju da se spor okonča povoljno po organ vlasti. To omogućava rukovodiocima organa da odaberu advokata za koga su uvereni da će ih najbolje zastupati, ali otvara ujedno ogroman prostor za diskreciono odlučivanje i privilegovano angažovanje po osnovu ličnih veza ili partijske bliskosti“, smatra Nenadić.

On ističe i da bi u nekim slučajevima moglo biti sporno da li je postojao pravni osnov da državni organ ili druga javna institucija angažuje advokata za zastupanje u sporu, imajući u vidu nadležnosti javnog pravobranilaštva.

„Podaci o drugim vidovima angažovanja advokatskih kancelarija, na primer za konsultantske usluge, jesu vidljivi na Portalu javnih nabavki. Međutim, tu neretko postoji problem druge vrste, a to je pitanje da li su te usluge uopšte bile potrebne ili se plaća nešto što su organi vlasti mogli i sami da urade i da je reč o nekom izmišljenom poslu“, upozorava Nenadić.

Sada je lako poverovati u to da konsultantske usluge advokata bliskih vlasti državnim institucijama najčešće nisu potrebne i pitanje je zašto ih uopšte angažuju preduzeća koja imaju svoje pravnike. I nije neobično što malo ko veruje da Đukanović nema još neki ugovor sličan onom sa specijalnom bolnicom za rehabilitaciju Gamzigrad. Jer, živimo u Srbiji, o koju se „grebu“ svi. Pardon, svi koji to mogu.

(Radar)